Виктор Хара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Виктор Хара

Виктор-Хара.jpg

Подаци
Датум рођења 28. септембар 1932.
Место рођења Чиљан Виехо (Застава Чилеа Чиле)
Датум смрти 16. септембар 1973.
Активан период 19591973.
Инструмент Вокал, гитара
Жанр Фолк, Нуева кансион, андска музика
Занимање певач/кантаутор, песник, позоришни режисер, професор, активиста
Издавачка кућа ЕМИ-Одеон
ДИЦАП/Алерс
Ворнер мјузик
Званични веб-сајт Званична страница

Виктор Лидио Хара Мартинез (шп. Víctor Lidio Jara Martínez; 28. септембар 193216. септембар 1973[1]) био је чилеански наставник, позоришни режисер, песник, кантаутор и политички активист. Славу је стекао као позоришни режисер, када се посветио развоју националне театарске сцене, користећи како локалну чилеанску традицију, тако и експерименталне драме Ен Џеликоу. Постао је познат и као музичар, односно члан покрета фолк музичара познатог као Нуева кансион чилена (Нова чилеанска музика), а који је велику популарност стекао након доласка социјалистичког председника Салвадора Аљендеа на власт. Након војног пуча 11. септембра 1973. су га као члана Комунистичке партије Чилеа пучистичке власти ухапсиле, потом подвргле мучењу и на крају ликвидирале. Његово трупло је касније бачено на улицу сиротињске четврти Сантијага.[2] Као један од ретких музичара свог доба који је због политичког активизма био убијен, Хара је стекао репутацију мученика и симбола борбе за људска права и правду у Латинској Америци.

Рани живот[уреди]

Виктор Хара је рођен 1932. у Лонкену, недалеко од Сантјага, од сиромашних сељака Мануела Харе и Аманде Мартинез. Његов отац је био неписмен и подстицао је своју децу да раде од раних година како би помогли да породица преживи, уместо да похађају школу. Од своје 6. године, Хара је већ увелико радио. Његов отац није могао да издржава породицу као сељак, нити је био у могућности да нађе стабилан посао како би подржао своју велику породицу. Док је пио, постао је све насилнији. Његов однос са женом се погоршао, и Мануел је напустио породицу у потрази за послом, док је Виктор још увек био дете. Местик са дубоким Мапучи кореном у јужном Чилеу, Аманда се самообразовала; свирала је гитару и клавир. Такође је наступала као певачица, са репертоаром традиционалне фолк музике које је изводила на локалним приредбама коа што су свадбе и сахране.[3]

Хара је имао 15 година када је Аманда преминула, остављајући га да сам бира свој пут. Почео је да студира за књиговођу, али је убрзо прешао у Богословију где је студирао за свештенство. После неколико година, разочарао се у цркву и напустио је Богословију. Затим је провео неколико година у војсци пре повратка у свој родни град да следи интересе у фолк музици и позоришту.

Референце[уреди]

  1. ^ „Report of the Chilean Commission on Truth and Reconciliation Part III Chapter 1 (A.2)“. usip.org. 10. 4. 2002.. Archived from the original on 31. 12. 2006. Приступљено 20. 8. 2013.. 
  2. ^ Jara, Joan. Victor: An Unfinished Song, 249-250
  3. ^ Jara, Joan. Victor: An Unfinished Song, 24-27

Литература[уреди]

  • Jara, Joan (1983). Victor: An Unfinished Song. Jonathan Cape, London. ISBN 0-224-01880-9. 
  • Kósichev, Leonard. (1990). La guitarra y el poncho de Víctor Jara. Progress Publishers, Moscow

Спољашње везе[уреди]