Виктор Хара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Виктор Хара

Пошаљи фотографију

Подаци
Датум рођења 28. септембар 1932.
Место рођења Чиљан Виехо (Застава Чилеа Чиле)
Датум смрти 16. септембар 1973.
Активан период 19591973.
Инструмент Вокал, гитара
Жанр Фолк, Нуева кансион, андска музика
Занимање певач/кантаутор, песник, позоришни режисер, професор, активиста
Издавачка кућа ЕМИ-Одеон
ДИЦАП/Алерс
Ворнер мјузик
Званични веб-сајт Званична страница

Виктор Лидио Хара Мартинез (шп. Víctor Lidio Jara Martínez; 28. септембар 193216. септембар 1973[1]) био је чилеански наставник, позоришни режисер, песник, кантаутор и политички активист. Славу је стекао као позоришни режисер, када се посветио развоју националне театарске сцене, користећи како локалну чилеанску традицију, тако и експерименталне драме Ен Џеликоу. Постао је познат и као музичар, односно члан покрета фолк музичара познатог као Нуева кансион чилена (Нова чилеанска музика), а који је велику популарност стекао након доласка социјалистичког председника Салвадора Аљендеа на власт. Након војног пуча 11. септембра 1973. су га као члана Комунистичке партије Чилеа пучистичке власти ухапсиле, потом подвргле мучењу и на крају ликвидирале. Његово трупло је касније бачено на улицу сиротињске четврти Сантијага.[2] Као један од ретких музичара свог доба који је због политичког активизма био убијен, Хара је стекао репутацију мученика и симбола борбе за људска права и правду у Латинској Америци.

Референце[уреди]

  1. ^ „Report of the Chilean Commission on Truth and Reconciliation Part III Chapter 1 (A.2)“. usip.org. 10. 4. 2002.. Archived from the original on 31. 12. 2006. Приступљено 20. 8. 2013.. 
  2. ^ Jara, Joan. Victor: An Unfinished Song, 249-250

Литература[уреди]

  • Jara, Joan (1983). Victor: An Unfinished Song. Jonathan Cape, London. ISBN 0-224-01880-9. 
  • Kósichev, Leonard. (1990). La guitarra y el poncho de Víctor Jara. Progress Publishers, Moscow

Спољашње везе[уреди]