Вилино сито

Вилино сито
Систематика
царство: Plantae раздео: Magnoliophyta класа: Magnoliopsida ред: Asterales породица: Asteraceae род: Carlina
Биномијална номенклатура
Carlina acaulis L., 1753
Екологија таксона

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Вилино сито

Вилино сито (крављак, краљевац, краљевак, пупава, пупава трава, бели трн, крмски корен, велико сито, на Старој планини позната као шереметка), лат. Carlina acaulis, је вишегодишња зељаста биљка најчешће без стабла из породице главочика (Asteraceae).

• Порекло научног имена:

- рода од лат. carere = грепсти;

- врсте од гр. a = без и kaulos= стабло (без стабла, нема стабло)

• Синоними:

- Carlina grandifolia Mnch.

Опис биљке

Најчешће је без стабла па листови образују приземну розету. Дугачки су до 30 cm, а широки 6 cm и перасто су дељени на 10 - 12 режњева са сваке стране. Лисни режњеви имају бодљасте зупце. Цветови су сакупљени у цваст главицу чији је пречник 5 - 13 cm и најчешће је појединачна. Плод је ахенија са папусом. Ризом је добро развијен, вретенаст и вертикално положен.

Хемијски састав дроге

Као дрога користи се корен (Carlinae radix) који садржи:

• етарско уље (око 2%);
• инулин (око 20 %);
• танине;
• смоле;
• восак;
• горке материје.

Лековито дејство и употреба

Користи се у народној медицини као:

• диуретик;
• дијафоретик;
• спазмолитик;
• холагог;
• седатив;
• тоник.

Делује против микроба, гљивица па се употребљава споља за лечење рана. Најчешће се употребљава за болести урогениталног тракта и код грчева у дигестивном тракту.

Користи се и за јело попут артичоке и то младе главице.

Природни ресурси ове биљке су доста смањени па је делимично заштићена (ограничено прикупљање).

Литература

• Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
• Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
• Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
• Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
• Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
• Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
• Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
• Шилић, Ч: Шумске зељасте биљке, ЗУНС Сарајево и ЗУНС Београд, 1990.

Галерија

• 

  Лисна розета

• 

  главичаста цваст

• 

  цевасти цветови