Вилијам Саројан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилијем Саројан

William Saroyan.jpg
Вилијам Саројан, амерички писац јерменског порекла (1940)

Информације
Датум рођења 31. август 1908.
Место рођења Фрезно (САД)
Датум смрти 18. мај 1981.
Место смрти Фрезно (САД)
Дела
Потпис

Вилијам Саројан (енгл. William Saroyan, јер. Վիլյամ Սարոյան; Фрезно, 31. август 1908Фрезно, 18. мај 1981) је био амерички писац јерменског порекла. Поред писања романа и прича, бавио се и кинематографијом.

Детињство[уреди]

Вилијам Саројан рођен је као син америчког имигранта у граду Фресно, 31. августа 1908. године. Град Фресно је омање место у Калифорнији које је познато по томе што у њему живи много досељеника из Јерменије. Његов отац, Арменак Саројан, 1905. године преселио се у Њу Џерзи где је почео да производи вина јер је имао властите винограде. Вилијамов отац се школовао за презбитаријанског свештеника, али се у новој држави морао бавити пољопривредом како би породица преживела. Он је умро 1911. године у Кемпбелу (Калифорнија). Након што је Вилијамов отац умро, финансијска ситуација породице Саројан је постала веома лоша. Такохи Саројан је била припорана да своју децу- Вилијама, Хенрија, Забел и Косет пошаље Фред Финч сиротиште у Оукленду, о чему је Вилијам много пута писао у својим делима. За Такохи је било веома тешко да пронађе себи посао, јер су Јермени имали лошу репутацију у Сједињеним Америчким Државама. Посао је успела да нађе тек после неколико година и почела је да ради као кућна помоћница. Финансијски је ојачала, па се Вилијем са браћом и сестарама, после пет година проведених у сиротишту, могао вратити мајци. Она је успела да поново купи кућицу у Фресну, тако да се читава породица вратила у тај град. Такохи је тамо пронашла нови посао, али су и деца морала радити како би породица преживела. Такохи је паковала воће у месној фабрици, а Вилијам и Хенри су радили као колпортер (касније телеграфисти).

Улога политичких фактора у стваралаштву Вилијема Саројана[уреди]

Вилијам Саројан преживљава емотивно тежак период, када 1915. године турска влада издаје налог на основу кога је убијено 1,5 милиона Јермена, што је тада чинило око 80% популације. Јермени су били масакрирани и слани у концентрационе логоре. 1920. године, СССР је анексирала Јерменију. Туга коју је осећао због проблема своје, како је сам говорио друге земље, исказао је у многим делима, као што су Покољ невиних, Јерменкса трилогија, Јермени, Зовем се Арам и друге.

Школовање[уреди]

1921. године, Вилијам Саројан је уписан у Техничку школу како би се учио дактилографији. 1925. године, након неколико опомена, избачен је из школе због непримерног понашања. Није успео да добије диплому за завршену дактилографију.

Вилијам је добио од своје мајке неке од текстова које је писао његов отац. Након што их је прочитао, Вилијам је одлучио да ће постати писац. Тада је кренуо да се даље самостално образује тако што ће што више читати дела познатих писаца.

Посао и селидбе[уреди]

Пошто је школу напустио без дипломе, Вилијам је био приморан да се у почетку бави физичким пословима попут брања грожђа у виноградима. Након тога, запослио се у адвокатском предузећу свог стрица Арама Саројана. 1926. године, Вилијам напушта Фресно и одлази у Лос Анђелес где је радио у Калифорнијској Националној Стражи. Након тога, враћа се на кратко у свој родни град да посети породицу, а потом одлази у Сан Франциско. Имао је великих материјалних проблема и морао је под хитно да пронађе себи посао. Успео је да се запосли у Телеграфској компанији Сан Франциска где је радио као службеник. После тога, бавио се разним професијама како би зарадио. Био је телеграфиста, поштар, дактилограф, и, на крају, запослио се као руководилац у Postal Telegraph компанији, за коју је још у Фресну радио са својим братом. Наредне, 1927. године, Хенри доводи Такохи, Забел и Косет да живе у Сан Франциску. У августу 1928. године, Вилијам се преселио у Њујорк од новца који је добијао од свог ујака Михрана. Његова селидба у Њујорк неуспешно се завршила. Вратио се у Сан Франциско својој породици. Радио је послове за које је био веома слабо плаћен, а који су изискивали пуно труда. Све своје слободно време проводио је за писаћом машином и у библиотеци.

Прва дела[уреди]

Један скеч који је Саројан написао, објављен је у недељном часопису The Overland Monthly, а прва збирка прича одштампана је 1930. године и звала се Сломљени точак (енг. The Broken Wheel). Ово дело је потписао под псеудонимом Сирак Горјан (енг. Sirak Goryan). Збирка је била је објављена у издавачкој кући Јерменски журнал. 1932. године јерменски журнал Hairenik (Отаџбина) објавио је у неколико наврата Саројанове поеме. Исти журнал ће наредне године почети да објављује и његове приче, међу којима су прве биле Песница, Борба, Јерменија и Сломљени точак. Ово није било први пут да Hairenik објављује дела неког од Саројанових. Исти журнал је пре више година објавио скеч Нонех, који је написала Вилијамова бака. Скеч који је Вилијам Саројан написао, био је веома добро прихваћен од стране публике, па је она продужена и претворена у новелу која се звала Трапез кроз универзум. То је заправо била основа за његову прву збирку прича Неустрашиви младић на летећем трапезу, као и за 70.000 Асираца. Тада су и други листови почели да објављују Саројанове радове. Саројан је постао члан највећих литерарних друштава Лос Анђелеса и Сан Франциска.

Врхунац литерарне каријере[уреди]

Вилијам постаје популаран написавши дело Неустрашиви младић на летећем трапезу 1934. године. Протагониста овог романа је млади, сиромашни писац који покушава да преживи у окрутном времену. Читаоци нису ни могли да претпоставе да је Вилијем у овом делу, у ствари, представио себе. Главни лик овог дела имао је многе сличности са делом скандинавског Нобеловца Кнута Хамсона које се зове Глад (енг. Hunger, 1890.), али у Саројановом делу није било нихилизма приказаног у Хамсоновом делу. Пошто је роман постао веома популаран, Вилијам је на њему поприлично зарадио, па је одлучио да од тог новца финансира своје путовање у Европу и Јерменију, где је купио прву руску цигарету, која ће касније постати његов заштитни знак. Чак је и у свом делу Не умрети (енг. Not Dying, 1963.) написао и чувену реченицу

Викицитати „Можеш добити канцер од ствари које те терају да много пушиш, али не од самог пушења.“
(Вилијам Саројан)

Многе од Вилијамових прича биле су базиране на догађајима из његовог детињства, као што је била крађа воћа која је била неопходна за преживљавање или тежак живот досељеника у Америку. Збирка прича Зовем се Арам (енг. My name is Aram) постала је интернационални бестселер. Она говори о дечаку Араму Гарогхлану и многим другим живописним ликовима из Арамове имигрантске породице. Наредних година, Вилијам ће се готово у потпуности посветити кинематографији на уштрб писања. Када се вратио књижевним делима, почео је да пише есеје и мемоаре у којима је писао о мање познатим људима које је сретао током својих путовања у Совјетски Савез и Европу, али и о познатијим људима као што су Џо Бернард Шо, фински композитор Јан Сибелиус и Чарли Чаплин. Окушао се и као песник, али је од његове поезије сачувано само једно дело- Дођи у мој дом (енг. Come On-a My House) која се базира на јерменским народним песмама.

Кинематографија[уреди]

Након збирке прича Зовем се Арам, Вилијам се посветио драми. Његова прва драма била је Моје срце у планинама (енг. My heart in the highlands, 1939.), била је комедија о младићу и његовој јерменској породици. Она је први пут изведена у Guild Theatre-у у Њујорку. Након што је исте године написао своју најпознатију драму Време твог живота (енг. The time of your life), освојио је Пулицерову награду, коју је одбио да прими. Том приликом је изјавио да се нада да је престало доба у коме материјалне вредности гуше праву уметност. Након тога је бацио новчану награду коју је освојио. 1948. године, његова драма била је приказана на малим екранима захваљујући Џејмсу Џегнију. Људска комедија (енг. The human comedy, 1943.) први пут је изведена у Итаци. У овој драми, главни лик је млади Хомер, телеграфиста, који је очајан због дешавања током Другог светског рата. Публика је са одушевљењем прихватила ову драму која је Вилијаму донела прву већу зараду од 1,500$ недељно за посао продуцента. Такође, добио је и 60,000$ за сценарио. Вилијам је почео озбиљније да се бави филмском продукцијом, тако да су у његовим филмовима почели да глуме велики глумци као што су Мики Руни и Френк Морган. Иако се озбиљно бавио кинематографијом, веома кратко је радио у Холивуду, и то само за време снимања филма Златни дечко 1939. године. За филмску верзију дела Људска комедија освојио је Оскар за најоригиналнији сценарио. Филм је такође био номинован за најбољу слику, најбољег режисера, најбољу костимографију и најбољег глумца. Саројан се у врхунцу филмске каријере вратио књижевности. 1942. послат је у Лондон како би радио на представи за коју је сам написао сценарио, Авантурама Веслија Џексона (енг. The adventures of Wesley Jackson).

Филмови за које је Вилијам Саројан писао сценарија су:

Филм Година снимања Оригинални назив Режисер Главна улога
Људска комедија 1943. The Human Comedy Clarence Brown Мики Руни
Време твог живота 1948. The Time of your Life H. C. Potter Џејмс Кегни
Омнибус 1952-1959 Omnibus Peter Brook Леондард Барнштајн
Париска комедија 1961 the Paris Comedy Boleslaw Barlog Карл Радац
Време твог живота (римејк) 1976 The Time of your Life Kirk Browning Вилијем Саројан

Приватни живот[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Други светски рат

Током Другог светског рата, Вилијам се прикључио америчкој војсци. Био је стациониран у Асторији, али је много времена проводио и у хотелу Ломбардија у Менхетну. 1943. године, оженио се седамнаестогодишњом Керол Маркус (1924—2003) са којом је имао двоје деце: Арама и Луси. Када је Вилијам открио да је Керол илегално досељена Јеврејка, развео се од ње. Након одређеног времена, они су се опет венчали, али се и други покушај заједничког живота завршио разводом. Луси је постала глумица, а Арам песник, који је објавио књигу о свом оцу. Керол се касније удала за глумца Валтера Метјуа.

Последњи радови и смрт[уреди]

Вилијамова финансијска ситуација постала је врло лоша након Другог светског рата, када више нико није желео да његове сценарије претвори у позоришне комаде или филмове, јер су говорили да је у тим делима превише сентименталности. Вилијам је у својим послератним делима славио слободу, братску љубав и једнакост међу људима, али је тај идеализам одбијао продуценте. Након неколико писама разочараних читалаца, Вилијам је покушао да мења начин писања у делима која су следила. 1952. године објавио је прву од неколико књига његових мемоара, а књига се звала Бициклиста из Беверли Хилса (енг. The bicycle rider in Beverly Hills). У наредним делима као што су Асиријске и друге приче (енг. The Assyrian, and other stories, 1950.), Вилијам је помешао алегоријске елементе, са реалистичним приказом америчког живота. Дела Кућа Сема Егоа (енг. Sam Ego`s house) и Покољ невиних (енг. The slaughter of the innocents), објављена 1949. и 1958. године постављају морална питања која већ дуго муче самог писца. У тим делима он помиње масовне геноциде над јерменским народом током којих је преко 1 500.000 Јермена побијено. Продуценти су након ових дела одлучили да поново почну да сарађују са Саројаном, који је опет доживео популарност делима као што су Париска комедија (енг. The Paris Comedy, 1960.), Лондонска комедија (енг. The London Comedy, 1960.) и Исељени са двора (енг. Settled out court, 1969.), а ова дела су премијерно извођена у Европи. Сва Вилијамова дела чувају се у Станфорд Универзитету са свим његовим белешкама и важнијим предметима везаним за његов живот. Вилијам је почео да се одаје алкохолу и да се коцка. Од 1958. године углавном је живео у Паризу, где је поседовао један апартман. Запоставио је писање и рад у позоришту и филму. Умро је од канцера, 18. маја 1981. године у граду у коме је и рођен. Његово тело је кремирано, те је пола пепела просуто на тлу Калифорније, а остатак у Јерменији, у Пантеон парку у Јеревану.

Књижевна дела и сценарија[уреди]

Дело Година Оригинални назив Врста дела
Неустрашиви младић на летећем трапезу 1934. The Daring Young Man On The Flying Trapeze збирка прича
Ти који их пишу и ти који их сакупљају 1934. Those who write them and those who collected them збирка прича
Удисати и издисати 1936. Inhale and Exhale роман
Три пута три 1936. Three times three збирка прича
Весељак и бујица сете 1937. A gay and melancholy flux збирка прича
Мала деца 1937. Little children роман
Рођени Американац 1938. A native American роман
Љубав- овај мој шешир 1938. Love- here`s my hat роман
Невоља са тигровима 1938. The Trouble With Tigers роман
Лето прелепог белог коња 1938. The Summer of the Beautiful White Horse роман
Време твог живота 1939. The Time of Your Life драма
Слатка стара љубавна песма 1939. Love`s old sweet song песма
Харлем виђен Хиршфилдовим очима 1939. Harlem as seen by Hirschfield прича
Моје срце у планинама 1939. Sydämeni on kukkuloilla прича
Божић 1939. Christmas прича
Мир- то тако дивно звучи 1939. Peace- it`s wonderful прича
Елмер и Лили 1939. Elmer and Lily драма
Три фрагмента и једна прича 1939. Three fragments and a story прича
Зовем се Арам 1940. Nimeni on Aram збирка прича
Време твог живота 1940. Tämä elämäsi aika сценарио за филм
Највећи херој на свету 1940. Hero of the world драма
Пинг-понг циркус 1940. The ping pong circus драма
Специјално обавештење 1940. A special announcement драма
Слатка стара љубавна песма 1940. Love`s old sweet song драма
Подземни циркус 1940. Subway circus драма
Хеј, ви тамо! 1941. Hello-out there! драма
Саројанова прича 1941. Saroyans fables прича
Три драме 1941. Three plays роман
Осигурање за Салесмана 1941. The insurance Salesman прича
Руси у Сан-Франциску 1941. Russians in San Francisco прича
Прелепи људи 1941. The Beautiful People драма
Људи са светлом 1941. The people with light драма
Преко позорнице до сутра ујутру 1941. Across the Board on Tomorrow Morning драма
Засенити ругања 1942. Razzle Dazzle прича
Причати с тобом 1942. Talking to You драма
Лош човек на западу 1942. Bad Men in the West драма
Доћи кроз раж 1942. Coming throught the rye драма
Поетична ситуација у Америци 1942. The poetic situation in America драма
Људска комедија 1943. Ihmisä elämän näyttämöllä сценарио за филм
Држи се подаље од старог човека 1943. Get away, old man прича
Драга бебо 1944. Dear baby прича
Држи се подаље од старог човека 1944. Get away, old man драма
Гладни људи 1945. Hungerers драма
Авантуре Веслија Џексона 1946. The adventures of Wesley Jackson роман
Џим Денди 1947. Jim Dandy драма
Не иди далеко од лудила 1947. Don't Go Away Mad драма
Специјално од Саројана 1948. The Saroyan special роман
Фискалне скитнице 1949. The fiscal hoboes роман
Скромно рођење 1949. А decent birth прича
Кућа Сема Егоа 1949. Sam Ego‘s house драма
Кућа Сема Егоа 1949. Sam Ego‘s house роман
Асирци 1950. The Assyrians прича
Двоструке авантуре 1950. Twin adventures збирка прича
Син 1950. The son драма
Опера, опера! 1950. Opera, opera! драма
Рок Веграм 1951. Rock Wagram роман
Трејсијев тигар 1951. Tracy‘s tiger роман
Бициклиста са Беверли Хилса 1952. The bicycle rider in Beverly Hills роман
Покољ невиних 1952. The Slaughter of the Innocents роман
Шаљиво значење 1953. The laughing matter драма
Украдена тајна 1954. The Stolen Secret драма
Љубав 1955. Love роман
Мама, волим те или Лоптица-скочица 1956. Mama, I love you; The bouncing ball роман
Цело путовање 1956. The whole voyald збирка прича
Тата, ти си луд! 1957. Papa, you‘re crazy роман
Да ли сте икада били заљубљени у патуљка? 1957. Ever been in love with a midget драма
Становници јаме 1958. The Cave Dwellers роман
Покољ невиних 1958. The Slaughter of the Innocents драма
Несрећа 1958. The accident драма
Читалац Вилијема Саројана 1958. The William Saroyan reader прича
Мачка, миш, човек, жена 1958. Cat, mouse, man, woman драма
Једном око брвна 1959. Once arund the block драма
Лилина тајна 1959. Once arund the block драма
Вешање око Вабаша 1960. The secret of Lily драма
Насукани у дворишту 1960. Settled out of a court драма
Сем- највећи скакач од свих 1961. Sam, the highest jumper of them all драма
Иди ми, дођи ми. Знаш ко! 1961. Here comes, there goes, you know who! драма
Гастон 1962. Gaston роман
Белешка на врху Хилари 1962. A note on Hilaire hiler прича
О, човече! 1962. Ah, man! драма
Не умрети 1963. Not dying прича
Ја 1963. Ме прича
Дечаци и девојчице заједно 1963. Boys and girls together прича
Истрајност- верујем у њу 1963. Patient, this I believe драма
Сценариста и публика 1963. The playwright and the public драма
Једног дана у поподне 1964. One Day in the Afternoon роман
После тридесет година 1964. After thirty years прича
Дуга вожња, кратка кола 1966. Short drive, sweet chariot прича
Погледај нас 1967. Look at us прича
Зубар и стрпљиви 1968. Dentist and patient драма
Хорси Џорси и жаба 1968. Horsey Gorsey and the frog прича
Муж и жена 1968. Husband and wife драма
Пси, или Париска комедија 1969. The Dogs, or the Paris Comedy драма
Мислио сам да ћу живети вечно, али сада нисам толико сигуран у то 1969. I used to believe I had forever, but now I‘m not sure прича
Прављење новца и 19 других, веома кратких прича 1969. Making money and 19 other very short plays збирка прича
Дани живота, смрти и бекства на Месец 1970. Days of Life and Death and Escape to the Moon роман
Нова драма 1970. The new play драма
Јермени 1971. Armenians драма
Места где сам проводио време 1972. Places Where I've Done Time роман
Јуриши 1974. Assassinations драма
Зуби и мој отац 1974. The tooth and my father драма
Синови дођу и оду, мајке остају вечно 1976. Sons come and go, mothers hang in forever прича
Познати људи и други пријатељи 1976. Famous faces and other friends прича
Морис Хиршфилд 1976. Morris Hirschfield прича
Говори јесењег дрвећа 1977. The ashtree talkers прича
Промена састанака 1978. Change meetings прича
Животописи 1979. Obituaries роман
Приче са бечких улица 1980. Tales from the Vienna Streets драма
Рођења 1981. Births драма
Зовем се Саројан 1983.° My name is Saroyan роман
Јерменкска трилогија 1986.° An Armenian trilogy роман
Циркус 1986.° The Circus прича
Човек са срцем у висинама и друге приче 1986.° The Man With The Heart in the Highlands and other stories збирка прича
Лудило у породици 1988.° Madness in the family роман
Варшавски посетилац 1991.° Warsaw visitor прича
  • Напомена: дела са знаком ° поред година су постхумно објављена

У част Вилијама Саројана[уреди]

У Саројановом родном граду Фресно, у част великом писцу подигнута је велика статуа. Израдио ју је локални уметник и Саројанов лични пријатељ, Вараз Самјуелиан (енг. Varaz Samuelian). Статуа представља око четири стопе набацаних књига на којима стоји велика скулптура која представља Саројанову главу. Статуа се налази у Мерипоуз Авенији у предграђу Фресна. Поред ове, Саројану су одане још многе почасти. У заједничком пројекту САД и Совјетског Савеза, издате су поштанске маркице које се састоје из два дела: прва маркица је на енглеском, а друга на руском језику. Била је у употреби у обема државама.

Спољашње везе[уреди]

Викицитат
Викицитат има збирку цитата сродних са: