Вилијам II

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам II Риђи

Вилијам II Риђи
Вилијам II Риђи

Датум рођења 1056.
Датум смрти 1100.
Претходник/ци Вилијам I Освајач
Наследник/ци Хенри I
Порекло и породица
Династија Норманска династија

Вилијам II Риђи (енгл. William the Red; 10562. август 1100) је после смрти свог оца Вилијама I Освајача 1087. постао краљ Енглеске (1087 — 1100) док је његов старији брат Роберт добио војводство Нормандију. Погинуо је током лова тако што га је једна стрела погодила право у срце, а не зна се да ли је то била несрећа или завера. На енглеском престолу га је наследио млађи брат Хенри I.

Рани живот[уреди]

Не зна се тачно кад је рођен, а претпоставља се да је то било између 1056. и 1060. године. Био је син Вилијама Освајача.

Најстарији син Вилијама Освајача Роберт III Нормандијски побунио се 1077. против оца, након шале коју су му приредила млађа браћа Вилијам Риђи и Хенри I. Роберт је са савезницима заузео и Руан. Током 1079. у једној је бици Роберт ранио свог оца Вилијама Освајача. Иако су се касније помирили, Вилијам Освајач даје Ендлеску Вилијаму Риђем, а Нормандију Роберту.

Подела земаља Вилијама Освајача на два дела створила је велику дилему за племство и у Енглеској и у Нормандији. Племство се бојало да не може задовољити оба могућа господара. Многи су имали поседе и у Енглеској и у Нормандији. Једино решење су видели у једном владару. Због тога су се побунили 1088. против Вилијама Риђег, а у корист његова брата Роберта III Нормандијског. Роберт није дошао у Енглеску, да сакупи присталице, па је Вилијам Риђи успео да придобије племство Енглеске и сребром и разним обећањима. Вилијам Риђи је тиме скршио побуну у Енглеској, а 1190. је извршио инвазију Нормандије, победио Роберта и присилио га да преда део поседа. Браћа су се помирила и Вилијам је одлучио да помогне брату да врати поседе, које је изгубио у Француској.

Норманске институције су се показале доста ефикасне. Европом тога доба започињала је борба за инвеституру. И у Нормандији и у Енглеској бискупи су били краљеви феудални обвезници, тако да нико није уопште постављао питање краљевог права постављања бискупа. Англо-норманске институције постижу ефикасност, којој није било премца у читавој Европи, а краљева власт се протеже и до локалног нивоа.

Борбе за власт[уреди]

Смрт Вилијама Риђег, литографија из 1895.

Доста своје власти провео је у свађи са црквом. Када је умро 1089. Ланфранк, итало-нормански надбискуп Кентерберија, Вилијам је оклевао да постави новог надбискупа. У међувремену је присвајао црквене приходе. Тек је 1093. поставио новог надбискупа Кентерберија Анселма Кентерберијског, једног од највећих теолога тога времена, званог и оцем сколастике. Анселмо Кентерберијски је подржавао грегоријанске реформе цркве. Вилијам и Анселмо се нису слагали у многим стварима, али енглески свештеници се нису усудили да јавно подржавају Анселма, јер су финансијски зависили од краља.

Вилијам Риђи је сазвао сабор 1095. да би сменио Анселма. Анселмо се жалио Риму, а октобра 1097. је напустио Енглеску, а свој случај предочио папи. Нови папа је био флексибилни Урбан II, који није желио да ствара нове непријатеље. Немачки цар је подржавао антипапу, тако да је Урбан II био присиљен да склопи конкордат са Вилијамом. Вилијам је по том споразуму признао папу, а папа је Вилијаму дао одрешене руке у Енглеској, па је Вилијам и даље присвајао пригоде од надбискупије, док је Анселмо остао ван Енглеске. Анселмо се вратио у Енглеску тек након Вилијамове смрти.

Током Вилијамове власти било је случајева недисциплине норманских племића, које је сурово кажњавао. Два пута је неуспешно покушавао освојити Велс. Од 1097. до 1099. вратио се у Нормандију, осигуравајући северни Мен. Пред смрт је намеравао да заузме и Аквитанију.

Свађао се са шкотским краљем Малкомом III присиљавајући га да 1091. на мир. Заузео је граничне градове према Шкотској. У бици код Алнвика 13. новембра 1093. Малком III и његов син су убијени, а на шкотски трон долази Малкомов барт Доналд III Шкотски. Вилијам је подржавао Малкомовог сина у борби за шкотски трон. Затим је подржавао Едгара Шкотског, тако да су коначно 1097. уклонили Доналда. Едгар је признао ауторитет Вилијама Риђег.

Вилијамов брат Роберт III Нормандијски се 1096. придружује Првом крсташком рату. Био му је потребан новац, па се обратио Вилијаму Риђем и предао му војводство Нормандију као гаранцију за 10.000 тадашњих марака. То је била сума, која је представљала једну четвртину Вилијамових прихода. Вилијам Риђи је увео велики порез у целој Енглеској да осигура тај износ. Роберт се вратио тек након смрти Вилијама Риђег. Дотле је Вилијам владао Нормандијом.

Камен на месту где је убијен Вилијам Риђи

Необична смрт Вилијама II Риђег[уреди]

Док је ловио у шуми погођен је стрелом кроз срце 2. августа 1100. године. Према хроничарима Вилијамова смрт није представљала убиство. Сматра се да га је убио пријатељ Валтер Тирел гађајући срну, а погодивши уместо срне Вилијама. Валтер Тирел је преплашен побегао. Поједини хроничари сматрају да га је убио неко од бројних непријатеља.


Претходник:
Вилијам I Освајач
Енглески краљеви
(1087—1100)
Наследник:
Хенри I
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}