Вилхелм Акерман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилхелм Акерман

Ackermann Wilhelm.jpg
Вилхелм Акерман

Општи подаци
Датум рођења 29. март 1896.
Место рођења Хершајд (Немачка)
Датум смрти 24. децембар 1962.
Место смрти Лиденшајд (Немачка)
Рад

Вилхелм Фридрих Акерман (нем. Wilhelm Friedrich Ackermann; Хершајд, 29. март 1896Лиденшајд, 24. децембар 1962) је био немачки математичар најпознатији по Акермановој функцији, важном примеру у теорији израчунљивости.

Акерман је докторирао на Универзитету у Гетингену 1925. године са тезом Begründung des "tertium non datur" mittels der Hilbertschen Theorie der Widerspruchsfreiheit, која је била доказ конзистентности аритметике очигледно без потпуне Пеанове индукције (мада је у тези користио нпр. индукцију током својих доказа). Од 1929. до 1948. године, Акерман је предавао у гимназији Арнолдинум у Бургштајнфурту, а онда у Лиденшајду до 1961. године. Такође је био дописни члан Академије наука (Akademie der Wissenschaften) у Гетингену и био је почасни професор на Универзитету у Минстеру (Вестфалија).

Године 1928, Акерман је помогао Давиду Хилберту да претвори своја предавања из периода од 1917. до 1922. године о уводној математичкој логици у текст, Принципи теоретске логике. Овај текст је садржао први приказ логике првог реда, и представио је проблем своје комплетности и одлучности. Акерман је касније саставио доказе конзистентности за теорију скупова (1937), потпуну аритметику (1940), логику слободног типа (1952), и нове аксиоматизације теорије скупова (1956).

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]