Вилхелм Акерман
| Вилхелм Акерман | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 29. март 1896. |
| Место рођења: | Хершајд (Немачка) |
| Датум смрти: | 24. децембар 1962. |
| Место смрти: | Лиденшајд (Немачка) |
Вилхелм Фридрих Акерман (нем. Wilhelm Friedrich Ackermann; 29. март 1896, округ Хершајд, Немачка - 24. децембар 1962, Лиденшајд, Немачка) био је немачки математичар најпознатији по Акермановој функцији, важном примеру у теорији израчунљивости.
Акерман је докторирао на Универзитету у Готингену 1925. године са тезом Begründung des "tertium non datur" mittels der Hilbertschen Theorie der Widerspruchsfreiheit, која је била доказ конзистентности аритметике очигледно без потпуне Пеанове индукције (мада је у тези користио нпр. индукцију током својих доказа). Од 1929. до 1948. године, Акерман је предавао у гимназији Арнолдинум у Бургштајнфурту, а онда у Лиденшајду до 1961. године. Такође је био дописни члан Академије наука (Akademie der Wissenschaften) у Гетингену и био је почасни професор на Универзитету у Минстеру (Вестфалија).
Године 1928, Акерман је помогао Давиду Хилберту да претвори своја предавања из периода од 1917. до 1922. године о уводној математичкој логици у текст, Принципи теоретске логике. Овај текст је садржао први приказ логике првог реда, и представио је проблем своје комплетности и одлучности. Акерман је касније саставио доказе конзистентности за теорију скупова (1937), потпуну аритметику (1940), логику слободног типа (1952), и нове аксиоматизације теорије скупова (1956).
[уреди] Литература
- 1928. "О Хилбертовом састављању реалних бројева" у Jean van Heijenoort, изд., 1967. Од Фрегеа до Гедела: Изворна књига у математичкој логици, 1879-1931. Штампа Харварда:- 493-507.
- 1950 (1928). (са Давидом Хилбертом) Принципи теоретске логике. Челси. Превод немачког издања из 1938.
- 1954. Решиви случајеви проблема одлуке. Северна Холандија.
[уреди] Спољашње везе
- О'Конор, Џон; Робертсон, Едмунд "Вилхелм Акерман - биографија". Архива историје математике Мектјутор. ((en))
