Вилхелм Вунт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилхелм Вунт

Wilhelm Wundt.jpg
Вилхелм Вунт

Општи подаци
Датум рођења 16. август 1832.
Место рођења Манхајм, Немачка
Датум смрти 31. август 1920.
Место смрти Гросботен, Немачка
Рад
Поље филозоф, психолог, лингвиста
Познат по Прва психолошка лабораторија

Вилхелм Вунт (нем. Wilhelm Wundt; Манхајм, 16. август 1832Гросботен, 31. август 1920) био је немачки психолог, филозоф и лингвиста, оснивач експерименталне психологије.

Захваљујући њему психологија се средином XIX века издвојила као засебна наука. Његова књига „Физиолошка психологија“, коју је објавио 1874, издвојила је психологију од медицине и филозофије. Године 1879. Вунт је основао и прву психолошку лабораторију.

Биографија[уреди]

Вилхелм Вунт је рођен 16. августа 1832. године у Немачкој, где је одрастао и завршио школовање. У његово време, психологија као наука није постојала. Радови који су се писали на тему мишљења, опажања и менталног живота уопште, углавном су били ретки или су поседовали одређени мистични призвук о људској души.

Након завршених студија медицине, Вунт је почео да ради као асистент, помажући Херману фон Хелмхолцу, физичару и значајном истраживачу у експерименталној психологији. Током тог периода Вунт је написао више књига и чланака на тему експерименталне психологије и отворио први курс из научне психологије. Он је међу првима скренуо пажњу на важност научног метода у проучавању менталних појмова. Након тога је радио као професор на универзитетима у Хајделбергу, Цириху и Лајпцигу.

Његово најпознатије дело „Принципи физиолошке психологије“ данас је општеприхваћено и представља основу данашње психологије. У њему Вунт разматра проучавање осећања, мотивације и идеја. Вунт је био један од првих научника који се залагао да се ови појмови, који су се до тада сматрали поетски и спиритуалистички, могу изучавати директно, попут свих других појмова у науци.

Године 1879. Вунт је заједно са сарадницима отворио прву званичну психолошку лабораторију на Универзитету у Лајпцигу, чувену као Прву лабораторију људске душе. Ова година се узима као зачетак модерне психологије, година од кад се психологија сматра науком.

Вунт са колегама у Лабораторији људске душе.

Основни метод Вунтовог истраживања је био интроспекција, односно самопосматрање. Иако је данас тај метод превазиђен, у то време је био веома иновативан. Веровало се да се опажаји састоје од мањих делова и целина, као и да се ти делићи могу идентификовати путем интроспекције. Посматрањем сопственог унутрашњег искуства покушавало је да се дају одговори на нека кључна питања. Мада се интроспекција данас не користи у облику у којем су је Вунт и његови сарадници користили, она је остала важан метод у изучавању менталног живота.

Међу ученицима Вилхелма Вунта, био је и српски психолог Љубомир Недић, писац првог универзитетског уџбеника психологије на српском језику.

Вилхелм Вунт био је био веома утицајна и значајна личност за живота, а данас се сматра за постављача темеља психологије као науке, јер ју је одвојио као посебну дисциплину. Успео је да окупи око себе истраживаче, физичаре, физиологе и филозофе и да обједини њихове резултате до којих су неки научници долазили независно један од другог.

Међу Вунтова најзначајнија дела убрајају се „Принципи физиолошке психологије“, „Увод у психологију“ и „Психологија народа“.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :