Вилхелм Конрад Рендген

Из Википедија

**Вилхелм Рендген**
Wilhelm Conrad Röntgen
Рођен	27. март, 1845. Ленеп, Пруска
Умро	10. фебруара, 1923. Минхен, Немачка
Националност	Немачка
Поље	Физика
Институција	Универзитет у Стразбуру Хоенхајм Универзитет у Гисену Универзитет у Вирцбургу Универзитет у Минхену
Alma mater	Универзитет у Утрехту Циришки универзитет
Познат по	Х-зрацима
Важније награде	Нобелова награда за физику (1901)

Вилхелм Конрад Рендген (нем. Wilhelm Conrad Röntgen, енгл. William Conrad Roentgen) (27. март 1845 — 10. фебруар 1923) је немачки физичар, који је 8. новембра 1895. произвео и регистровао електромагнетне зраке данас познате као икс-зраци или рентгенски зраци.

Студирао је на унивезитету у Утрехту, Холандија, затим на ЕТХ у Цириху где је дипломирао машинско инжењерство. Године 1869. докторирао је на Универзитету у Цириху.

Погрешно се верује да је Рендген икс-зраке пронашао случајно. Случај је био само утолико што је застор баријумплатинацијанида који је припремио за један од наредних експеримената засветлео пре него што је био употребљен.

У току 1895. Рендген је попут бројних физичара испитивао ефекте високог напона на електрично пражњење у разређеним гасовима у вакуумским цевима. Крајем те године већ су се испитивали ефекти катодних зрака ван вакуумских цеви. У припреми једног од таквих експеримената тестирао је апаратуру у мраку и приметио је некакво светлуцање на столу, метар од апаратуре, када год укључи високи напон. Пошто се у поновљеним покушајима десило исто, упалио је шибицу и схватио да светлуцање долази од баријумплатиноцијанида који је ту био одложен чекајући неки од следећих експеримената.

Рендген је нагађао да се ради о новој врсти зрака (катодни зраци су већ били познати). Следећих неколико недеља је јео и спавао у лабораторији непрекидно испитујући особине нових зрака које је привремено назвао икс-зраци, користећи математичко означавање за непознату величину. Мада су касније зраци када је постао познат по њему добили име рентгенски зраци, он је радије користио израз икс-зраци.

Једна од првих радиографија (рентгенска слика) које је Рентген снимио, шака, вероватно госпође Рентген.

У једном моменту док је испитивао способности разних материјала да зауставе зраке принео је руку флуоросцентном заклону док је апаратура била укључена и на заклону приметио скелет своје шаке. Касније је признао да је та слика оставила тако снажан утисак на њега да је одлучио да даље експерименте настави у тајности јер се плашио да би могао изгубити репутацију ако се испостави да све што тврди није тачно.

Рад «О новој врсти икс-зрака» објављен је 50 дана касније, 28. децембра 1895.

Године 1901. добио је прву Нобелову награду за физику. Новац од награде поклонио је свом универзитету. Из моралних побуда је одбио да свој рад заштити патентом.

У новембру 2004. Интернационална унија за чисту и примењену хемију дала је 111. елементу у периодном систему име рентгенијум.