Вилхелм Конрад Рендген

Вилхелм Рендген
Вилхелм Конрад Рендген
Општи подаци
Датум рођења	27. март 1845.
Место рођења	Ленеп (Пруска)
Датум смрти	10. фебруара, 1923.
Место смрти	Минхен (Немачка)
Рад
Поље	Физика
Школа	Универзитет у Утрехту Циришки универзитет
Институција	Универзитет у Стразбуру Хоенхајм Универзитет у Гисену Универзитет у Вирцбургу Универзитет у Минхену
Познат по	Х-зрацима
Награде	Нобелова награда за физику (1901)

Вилхелм Конрад Рендген (нем. Wilhelm Conrad Röntgen; 27. март 1845 — 10. фебруар 1923) је немачки физичар, који је 8. новембра 1895. произвео и регистровао електромагнетне зраке данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци.

Студирао је на универзитету у Утрехту, Холандија, затим на ЕТХ у Цириху где је дипломирао машинско инжењерство. Године 1869. докторирао је на Универзитету у Цириху.

Погрешно се верује да је Рендген икс-зраке пронашао случајно. Случај је био само утолико што је застор баријумплатинацијанида који је припремио за један од наредних експеримената засветлео пре него што је био употребљен.

Рентгенски апарат, средина 20. века

У току 1895. Рендген је попут бројних физичара испитивао ефекте високог напона на електрично пражњење у разређеним гасовима у вакуумским цевима. Крајем те године већ су се испитивали ефекти катодних зрака ван вакуумских цеви. У припреми једног од таквих експеримената тестирао је апаратуру у мраку и приметио је некакво светлуцање на столу, метар од апаратуре, када год укључи високи напон. Пошто се у поновљеним покушајима десило исто, упалио је шибицу и схватио да светлуцање долази од баријумплатиноцијанида који је ту био одложен чекајући неки од следећих експеримената.

Рендген је нагађао да се ради о новој врсти зрака (катодни зраци су већ били познати). Следећих неколико недеља је јео и спавао у лабораторији непрекидно испитујући особине нових зрака које је привремено назвао икс-зраци, користећи математичко означавање за непознату величину. Мада су касније зраци када је постао познат по њему добили име рендгенски зраци, он је радије користио израз икс-зраци.

Једна од првих радиографија (рентденска слика) које је Рендген снимио, шака, вероватно госпође Рендген.

У једном моменту док је испитивао способности разних материјала да зауставе зраке принео је руку флуоросцентном заклону док је апаратура била укључена и на заклону приметио скелет своје шаке. Касније је признао да је та слика оставила тако снажан утисак на њега да је одлучио да даље експерименте настави у тајности јер се плашио да би могао изгубити репутацију ако се испостави да све што тврди није тачно.

Рад «О новој врсти икс-зрака» објављен је 50 дана касније, 28. децембра 1895.

Године 1901. добио је прву Нобелову награду за физику. Новац од награде поклонио је свом универзитету. Из моралних побуда је одбио да свој рад заштити патентом.

У новембру 2004. Интернационална унија за чисту и примењену хемију дала је 111. елементу у периодном систему име рендгенијум.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Вилхелм Конрад Рендген

• Биографија на званичном сајту Нобелове награде
• Wilhelm Conrad Röntgen
• The New Marvel in Photography, чланак и интервју са Рендгеном у McClure's magazine, Vol. 6, No. 5, April, 1896, из Пројекта Гутенберг
• Сајт посвећен катодним цевима