Виминацијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о зборнику радова, погледајте Viminacium.
Остаци Виминацијума
Остаци мајке и детета сахрањених заједно умрлих од куге око 250. године нове ере

Виминацијум (лат. Viminacium) је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 километара од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у I и трајао до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије (Moesie Superior), која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.

Историја[уреди]

Под Хадријаном стекао је статус муниципија, града са високим степеном аутономије који подразумева и независну градску управу. За владавине Гордијана III постаје колонија римских грађана и добија право ковање локалног новца. У оквирима римске управе био је то највећи статус који један град може да досегне. Овде је 211. године Септимије Север прогласио царем свога сина Каракалу. Виминацијум имао је више десетина хиљада становника, док је логор око кога је настао град имао чак 6.000 војника.

Процењује се да је град имао 48 хиљада становника. У њему су боравиле легија IV Флавија и легија VII Клаудија.[1]

Био је седиште епископа у 4. веку, а касније добије статус митрополије. Први митрополит Виминацијум који се помиње је митрополит Амант, који се помиње као учесник Сабора у Сардици (данашња Софија) 343. године. Након најезде варвара (Авара и Хуна) под вођством Атиле град је разорен 441. године. Обновљен је као погранично војно утврђење 535. године, за време владавине цара Јустинијана I (527-565.) када и митрополија у Вимиинацијуму. Се доласком Словена на остацима Виминацијума настаје насеље Браничево.

Модел Виминацијума

Археолошка истраживања[уреди]

новчић искован у Виминацијуму 243. године

Обимна археолошка истраживања започета су због изградње термоелектране и површинског копа Дрмно, 1977. године, на простору некропола, југозападно од каструма. Истраживања су дала изузетно богат и значајан археолошки материјал. Пронађене су занатске радионице, а и пећи за печење опеке. Пронађене су терме, које су биле главно састајалиште Римљана. Ископано је шест базена, понегде се назиру и осликани зидови са цветним и животињскм мотивима. У средишту терми биле су просторије за масажу. Купатило је било парно: топао ваздух је циркулисао између стубића и загревао опеку испод подница. Вода је стизала са извора, у слободном паду, акведуктом истраженим у дужини од десет километара. Пронађене су и светиљке које су служиле за ноћно купање.

Ископан је Маузолеј, за који се претпоставља да је гробница цара Хостилијана, сина цара Трајана Деција, које је боравио у Виминацијуму током 251. године. Хостелијан је дошао на престо после трагичне смрти његовог оца Трајана и брата Херенија. Ни Хостелијан није дуго поживео, умро је вероватно од куге. Могуће је да је спаљен у Маузолеју. Пронађено је више гробница са изузетним фрескама. Две фрескама осликане гробнице потичу из доба паганства, закључује се по декорацији флором и фауном живих боја. Трећа гробница украшена је ликом девојке која је припадала вишим друштвеним слојевима, на шта упућују пронађени делови златном бојом обрубљене хаљине. До сада је истражено више око 14.000 гробница, Фреско-сликарство је, уз налазе гробница пружало значајне податке о почецима хришћанства на овим просторима. Налаз гробница са Небеским јахачем и Христовим монограмом пружају идеју како се паганство преображавало у хришћанство.

Откривена је Северна капија утвђења, а потојале су још три, што указује на моћни систем. Пронађено је и мноштво новчића. Највише ипак, у гробницама у које су полагане са три крчага (за уље, вино, воду) и новчићем у устима - да Херону плате превоз на онај свет.

У 19. веку још су се јасно назирали обриси насеља, широке улице које се секу под правим углом, тргови, позоришта, купатила, водовод и градски бедеми. Данас су остали само делови. Мермерне скулптуре, надгробне плоче и саркофази, накит и посуђе из Виминацијума чувају се у Народним музејима у Београду и Пожаревцу.

У Виминацијуму је 2012. године откривена фигурина женског божанства стара око 4000 година. У питању је близнакиња Кличевачког идола откривеног 1881. године.[2] Године 2013. је пронађен жртвеник посвећен нимфама.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Виминацијум