Виминацијум

За зборник радова погледајте страницу Viminacium (зборник радова).

Виминацијум

Виминацијум (лат. Viminacium) је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 km од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у I и трајао до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.

Историја

Модел Виминацијума

Под Хадријаном стекао је статус муниципија, града са високим степеном аутономије који подразумева и независну градску управу а за владавине Гордијана III постаје колонија римских грађана и добија право на ковање локалног новца, и других предмета од олова. У оквирима римске управе био је то највећи статус који један град може да досегне. Овде је 211. године Септимије Север прогласио царем свога сина Каракалу.

Процењује се да је град имао 48 хиљада становника а у њему су такође боравиле две легије, легија IV Флавија и легија VII Клаудија.

Био је седиште епископа у 4. веку, а касније добија статус митрополије. Први знани митрополит Виминацијума је митрополит Амант, који се помиње као учесник Сабора у Сардици (данашња Софија) 343. године. После најезде варвара (Авара и Хуна) под вођством Атиле град је разорен 441. године. Обновљен је као погранично војно утврђење 535. године, за време владавине цара Јустинијана I (527—565) када и митрополија у Виминацијуму. Са доласком Словена на остацима Виминацијума настаје насеље Браничево.

Археолошка истраживања

новчић искован у Виминацијуму 243. године

Прва научна ископавања Виминацијума почео је Михаило Валтровић 1882. године са 12 затвореника. Почетком 20. века истраживања је наставио Милоје Васић када је краљица Драга Обреновић дала донацију од 100 златника за наставак радова.

Обимна археолошка истраживања започета су због изградње термоелектране и површинског копа Дрмно, 1977. године, на простору некропола, југозападно од каструма. Истраживања су дала изузетно богат и значајан археолошки материјал. Пронађене су занатске радионице, у оквирима којих су се налазиле пећи за печење опеке, а град је такође поседовао терме, које су биле главно састајалиште Римљана. У средишту терми биле су просторије за масажу. Ископано је шест базена, у којима понегде могу да се назру осликани зидови са цветним и животињским мотивима. Купатило је било парно а топао ваздух је циркулисао између стубића и загревао опеку испод подница док је вода стизала са извора у слободном паду, акведуктом истраженим у дужини од десет километара. Пронађене су и светиљке које су служиле за ноћно купање.

Ископан је Маузолеј, за који се претпоставља да је гробница цара Хостилијана, сина цара Трајана Деција, које је боравио у Виминацијуму током 251. године. Хостелијан је дошао на престо после трагичне смрти његовог оца Трајана и брата Херенија. Ни Хостелијан није дуго поживео, умро је вероватно од куге а сматра се да је да је спаљен у Маузолеју. Пронађено је више гробница са изузетним фрескама. Две од њих су осликане фрескама и потичу из доба паганства, што се закључује по декорацији флором и фауном живих боја, док је трећа гробница украшена ликом девојке која је припадала вишим друштвеним слојевима, на шта упућују пронађени делови златном бојом обрубљене хаљине. До сада је истражено више око 14.000 гробница, а Фреско-сликарство је уз налазе гробница пружало значајне податке о почецима хришћанства на овим просторима. Налаз гробница са Небеским јахачем и Христовим монограмом пружају идеју како се паганство преображавало у хришћанство.

Откривена је Северна капија утврђења а постојале су још три, што указује на моћни систем. На целом простору налазишта је пронађено и мноштво новчића а највише ипак у гробницама, у које су умрли полагани са три крчага (за уље, вино, воду) и новчићем у устима - да Херону плате превоз на онај свет.

Отисак легије, Народни музеј у Пожаревцу

У 19. веку још су се јасно назирали обриси насеља, широке улице које се секу под правим углом, тргови, позоришта, купатила, водовод и градски бедеми. Данас су остали само делови. Мермерне скулптуре, надгробне плоче и саркофази, накит и посуђе из Виминацијума чувају се у Народним музејима у Београду и Пожаревцу.

У Виминацијуму је 2012. године откривена фигурина женског божанства стара око 4000 година. У питању је близнакиња Кличевачког идола откривеног 1881. године. Године 2013. је пронађен жртвеник посвећен нимфама, а током 2014. пронашли су мермерне статуе и златну огрлицу из римског периода. Почето је са ископавањем римског војног логора 2017. године. Током 2018. пронађени су саркофази из римског доба који нису раније опљачкани и гробница за коју се сматра да припада неком младом императору.

Добитник је међународне награде „Жива” за најбољи словенски музеј 2018. године.

Галерија слика

• 
  Макета града
• 
  Остаци Виминацијума
• 
  Остаци мајке и детета, сахрањених заједно око 250. године нове ере
• 
  Римска купатила
• 
  Реконструкција амфитеатра у Виминацијуму
• 
  Мамут изложен у Виминацијуму
• 
  Играчке изложене у Народном музеју у Пожаревцу
• 
  Свећњаци изложени у Народном музеју у Пожаревцу
• 
  Надгробна стела са рељефним приказом из Виминацијума, двориште Народног музеја у Пожаревцу
• 
  Надгробна стела из Виминацијума, двориште Народног музеја у Пожаревцу
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Види још

• Горња Мезија
• Прва Мезија
• Хостилијан
• Сирмијум
• Сингидунум
• Тврђава Диана
• Царичин Град
• Царска палата Шаркамен
• Медијана
• Ромулијана
• Трајанов мост
• Битке код Виминацијума
• Материјална култура Србије

Литература

• Mirković, Miroslava (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije. 
• Мирковић, Мирослава (1970). „Провинцијски сабор Горње Мезије”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 11 (1): 83—90. 
• Mirković, Miroslava (1976). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 1. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques. 
• Mirković, Miroslava (1986). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 2. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques. 
• Mirković, Miroslava (2007). Moesia Superior: Eine Provinz an der mittleren Donau. Mainz am Rhein: Zabern. 
• Микић, Илија Ж. (2016). Виминацијум - интердисциплинарна интерпретација односа насељености и становништва од касне праисторије до касног средњег века. Београд: Центар за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду. 
• Народни музеј Пожаревац — Виминацијум

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Путеви римских императора: Блистави град, РТС Културно - уметнички програм - Званични канал
• Место које чувам: Хоризонти мога светла (РТС Културно-уметнички програм - Званични канал)
• Палета културног наслеђа: Виминацијум - археолошки парк (РТС Културна баштина - Званични канал)
• Крађа археолошко блага (РТС Културно-уметнички програм - Званични јутјуб канал)
• „Дивљи“ археолози, Верица Микић, Нин бр. 2727, 3. април 2003.
• „Римски град на Дунаву“, Саво Поповић, Вечерње новости, фељтон „Рим у Србији“, 5 наставак, 27. јул 2007.
• „Изненађења у Виминацијуму“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), В. Вучковић, Прес магазин, 12. мај 2009.
• „Откривен мамут у Виминацијуму“, С. Кораћ и С. М., Политика, тема дана, 4. јун 2009.
• „Панонска лука?“, Т. Марић, Вечерње новости, култура, 8. јун 2009.
• „Звездано небо за Виминацијум“, Драган Матановић, Вечерње новости, култура, 15. август 2009.
• „Виминацијум, најстарији археолошки локалитет у Србији“, Мирјана Кнежевић, сајт Путујем. цом, 24. август 2009.
• „Виминацијум“, Време, број 1007, Тања Јовановић, 22. април 2010.
• „Виминацијум ће обићи милиони туриста“, Светислав Марковић, Блиц, 28. април 2010.
• „Ново откриће у Виминацијуму“, Т. Марић, Вечерње новости, култура, 1. јул 2010.
• „Нова открића на Виминацијуму“, Д. Матовић, Вечерње новости, култура, 27. јул 2010.
• „Виминацијум као нови Помпеји“, М. Марковић. Вечерње новости, репортаже, 13. август 2010.
• Фармација стара осам миленијума („Политика”, 12. јул 2019)
• Виминацијум ће тек изнедрити нова сазнања („Политика”, 2. октобар 2020)