Винковачка култура
Винковачка култура је кулутура бронзаног доба, распрострањена на територији Славоније, у Срему, од Блатног језера до Црне Горе и од Подриња до Поморавља. Ову клутуру је дефинисао С. Димитријевић, 1966. године, на археолошком налазишту Тржница у Винковцима.
Садржај |
[уреди] Значајни локалитети
- Градина на Босуту
- Врдник - Пећине
- Вучедол
[уреди] Керамика
Керамика има уобичајену фактуру типичну за подунавско балкански комплекс раног бронзаног доба. Најтипичнју појаву у финој керамици представљају трбушасти крчази са високи цилиндричним вратом и једном тракастом дршком која спаја врат и трбух суда. Карактеристични керамички облици су:
- пехари са једном дршком која креће ниже од обода
- мали конични, издужени пехари са две тракасе дршке на ободу тзв. "посуде за млеко"
- велики лонци
- зделе (више типова, са косо засеченим или проширеним ободом)
Карактеристичан је метличасти орнамент. Орнаментика је веома сиромашна, јавља се намерно огрубљивање посуда.
[уреди] Насеља
Винковачка група има насеља која су на високим речним терасама или доминантним ћувицима. Немамо података о облицима кућа. Податке о сахрањивању имамо са локалитета Белегиш, где је откривено четири гроба. Примењује се и инхумација и кремација. Код скелетног сахрањивања покојници су у згрченом положају, на левом боку са прилозима у висини ногу. Код кремације остаци су у урни.
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.
