Винковци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Винковци

Centar Vinkovaca.jpg
Центар Винковаца

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Вуковарско-сремска
Становништво
Становништво (2011) 31.961
Агломерација (2011) 35.375
Географске карактеристике
Координате 45°17′17″N 18°48′20″E / 45.287905794155186, 18.80567815815333
Винковци на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Винковци
Винковци на мапи Хрватске
Остали подаци
Поштански код 32100
Позивни број 385(0)32
Регистарска ознака VK
Веб-страна Званична презентација града

Винковци су град у Хрватској у Вуковарско-сремској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 35.375 становника, а у самом насељу је живело 31.961 становника.[1]

Винковци се налазе на граници Славоније и западног Срема, на реци Босуту. Подручје је насељено још од давних неолита, а као прво значајно насеље у писаним споменицима спомиње се римски град Colonia Aurelia Cibalae. Данашњи Винковци настали су на средњовековном насељу Св. Илија.

Географски положај[уреди]

Железничка станица у Винковцима

Град Винковци, заједно са градовима Вуковар и Жупања, налази се на крајњем североистоку Хрватске, у најисточнијој жупанији Вуковарско-Сремској. Град се налази на реци Босут, а у непосредној је близини река Дунава и Саве. Надморска висина града и околине је између 78 и 125 m, с површином од 102.805 ha, од чега 60.623 ha ораница и 29.149 ha храстових и јасенових шума. Клима је континентална.

Простире се уз Босутску низину, ауто-пут и железничку пругу, који спајају западну Европу са Далеким истоком, и средњу Европу са изласком на Јадранско море.

Историја[уреди]

Валентинијан I.

У римско доба данашњи Винковци су се називали Aurelia Colonia Cibalae (Cibalae = Илирски-Брежуљак). Податак да је Cibalae био и родни град два римска цара (Валентинијан I и Валенс), указује нам на важност положаја града у Римском царству. Но, након битке код Хадријанопоља 378. године када је погинуо и цар Валенс, Цибале су спаљене и постају мало насеље које је неколико пута страдало од аварских племена која све учесталије проваљују на то подручје. Поделом Римског царства прешао у источни дио.

Од деветог века се спомиње насеље уз рушевине римског града Зентхелуе на на мађарском. Име Винко/Винковци се спомиње на картама из 1592. и 1640. године.

1533. године место пада под Турску власт, све до 1691. Иако се град ослободио од Турака, ипак је још било опасности од могућих напада турске војске, те је основана Војна крајина у коју су уврштени и Винковци. Град постаје важно војно и културно средиште и почиње изградња објеката неопходних за успјешно деловање одбрамбених снага. 1900. године Винковци су имали 8.500 становника. После Првог светског рата цела регија припада Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Дан града је 20. јул, дан Светог Илије. После Другог светског рата Винковци припадају Социјалистичкој Републици Хрватској, унутар Југославије.

Праисторија[уреди]

Археолошка истраживања на подручју Винковаца показала су постојање старије фазе старчевачке културе неолита, пре 7.000 година. Две аутохтоне културе, сопотска, винковачка и вучедолска настањивале су шире подручје града од 4000—1800. године п. н. е. У старијем гвозденом добу подручје града населили су Илири, а у млађем Келти који су се убрзо стопили са Илирима.

Стари век[уреди]

У римско доба данашњи Винковци су се називали Aurelia Colonia Cibalae. Био је то један од већих античких градова, који се протезао на 4.5600 m². Податак да је Цибале био и родни град два римска цара, указује нам на важност положаја града у Римском царству. Но, након битке код Хадријанопоља године 378. када је погинуо и цар Валенс, Цибале је спаљена и постаје мало насеље које је неколико пута страдало од аварских племена која све учесталије проваљују на то подручје. Град се спомиње и у даровници цара Јустинијана из године 529. кад је то подручје као културно жариште додељено Бенедикту из Нурсије. Убрзо је град поделом Римског царства прешао у његов источни део, а тиме је нестао као познато средиште светске позорнице онога доба.

Средњи век[уреди]

У раном средњем веку Винковци се спомињу под именом Свети Илија. Насеље (у мађарским споменицима Zenthelye, Zenthylye, Zenthylya и сл.) уз руб рушевина античких Цибала доказано постоји од 11. века. О томе сведоче разни археолошки остаци ранороманичке цркве св. Илија на Мераји. Насеље Свети Илија вероватно је страдало приликом Татара 1242. године. Место се опоравило, па је у 14. веку саграђена већа готичка црква, која се делом наслања на темеље старе предроманичке цркве. Народно име Винко/Винковци уз оно Свети Илија уписано је на старим географским картама из 1592. и 1640. године.

Турска и Војна крајина[уреди]

Винковци, обновљени српски православни храм "Силазак Светог духа"

Винковци се први пут спомињу у једном извештају из 1615. године, уз напомену да су некада били добро настањени, а под Турцима су се расули у неколико села. Након погибије краља Матије Корвина на Мохачком пољу, Турци се све више залећу на ова подручја. Винковце освајају 1533. и у граду се задржавају све до 1691, али осим рушевина и покојег турцизма у говору становништва, не остављају великог трага. Иако се град ослободио од Турака, ипак је још стрепио од могућих напада турске војске, па је основана Војна крајина у коју су уврштени и Винковци. У граду је смештен стожер регименте, па се Винковци развијају у важно војно и културно средиште. Град је био седиште Бродске и Градишке регименте које су чиниле бригаду. Са обзиром на такав статус, убрзо почиње изградња објеката неопходних за успешно деловање обрамбених снага. Због тога је изграђено велико војно вежбалиште, а изградња је узела маха за време владања царице Марије Терезије. У то време се град претворио у војнокрајишко језгро са урбаном физиономијом панонског барокног типа. Наиме, отворено је више војних училишта, а од године 1766. делује и винковачка класична гимназија. Основана је у Петроварадину, а 1799. премештена је у Винковце и постају потпуна гимназија. То је једина војнокрајишка гимназија и одиграла је важну улогу у изобразби бројних знаних Винковчана као што су Јосип Козарац, Јоза Ивакић, Вања Радауш и други.

20. век[уреди]

Винковци су 1900. године имали око 8.500 становника. Када је 1918. године Хрватска ушла у Државу Срба, Хрвата и Словенаца, дошло је до нове организације управе којом су у 1921. укинуте жупаније, а основане области. Незадовољство које се појављује међу народима у новоствореној држави 1929. доводи до диктатуре владара и укидања области и обласних скупштина. Бивши котар Винковци улази у састав Дринске бановине, но радом хрватских политичких странака 1931. котари Винковци, Вуковар, Шид и Илок припојени су Савској бановини. Рат је град затекао и 1941–1945. године када су се на овом подручју извојевале важне битке, као што је пробијање Сремског фронта, када је скоро цело подручје Војводине и Славоније ослобођено од нацистичког агресора. Дан када су се Немци повукли из Винковаца, 13. априла, је дуго слављен као дан града. Након Другог светског рата у тада новој Југославији оснивају се котари са седиштем у Винковцима, Вуковару, Жупањи. У том раздобљу успораван је развој индустрије на подручју Славоније и западног Срема, али марљившћу и упорношћу њених становника и захваљујући природном богатствима овога краја развила се напредна пољопривреда и неке индустријске гране.

Распадом социјалистичке Југославије у Републици Хрватској обнавља се 1992. године жупанија под именом Вуковарско-сремска у чијем се саставу нашао и град Винковци. Град је једно време био управно седиште жупаније док слови нису дозволили да се након мирне реинтеграције Подунавља седиште премести у Вуковар.

Култура[уреди]

Позоришна традиција у Винковцима почиње од 1917. године, када је Дилетанско позориште извело „Просце“ Исе Великановића. Народно позориште у Винковцима извело је прву представу 5. маја 1945, одмах након завршетка Другог светског рата. Винковачки драмски аматери достигли су висок уметнички ниво своје глуме.

Винковачко позориште дало је и касније познате професионалне глумце као што су Вања Драх, Нада Суботић, Иво Фициј, Мато Ерговић, Жарко Мијатовић, Јасна Башић, Раде Шербеџија, Иво Грегуревић, Весна Томинац и други.

Шокадија као тема за уметничко ликовно стваралаштво препознатљива је код бројних уметника старије и нове генерације. Постоји велики број умјетника који рођењем или животом нису били везани за Винковце.

Од значајних музичких уметника који су потекли с овог подручја, јесте Јосип Руњанин (1821—1878), аутора хрватске химне. У поп музици међу најпознатијим је данце група Колониа, а на хрватској роцк сцени група Мајке и Горан Баре.

Винковачке јесени[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Винковачке јесени

Сваке године, крајем септембра одржавају се Винковачке јесени, највећа смотра фолклора у Хрватској која окупља култорно-уметничка друштва из Славонских и Барање, али и других делова регије.

Становништво[уреди]

Попис 2001.
Хрвати
  
31,958 89%
Срби
  
2,513 7%
Остали
  
4 %
Број становника: 35.912
Густина насељености: 382 стан/km²

Попис 2001.[уреди]

  • Број становника: 35.912 (по попису 2001.)
  • Густина насељености: 382 стан/km²
  • Национална структура:
  1. Хрвати - 31.958 (88,99%)
  2. Срби - 2.513 (7%)
  3. остали - 1.441 (4,01%)
Попис 1991.
Хрвати
  
28,650 74%
Срби
  
6,138 16%
Остали
  
3,792 10%
Број становника: 38.580
Густина насељености: 410.4 стан/km²

Попис 1991.[уреди]

  • Број становника: 38.580 (по попису 1991.)
  • Густина насељености: 410.4 стан/км²
  • Национална структура:
  1. Хрвати - 28.650 (74,3%)
  2. Срби - 6.138 (15,9%)
  3. остали - 3.792 (9,8%)

Град Винковци[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 35.912 38.580 35.944 31.605 25.313 20.834 18.633 16.038 12.640 11.670 9.832 8.123 7.315 5.773 4.493
  • напомене:

Настао из старе општине Винковци. У 1991. смањен издвајањем дела подручја који је припојен општини Нуштар, за коју садржи део података до 1981.

Винковци (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 33.239 35.347 33.004 29.106 23.192 19.179 17.219 14.724 11.421 10.455 8.634 6.954 6.117 4.802 3.632
  • напомене:

У 1991. повећано припајањем дела подручја насеља Мирковци. До 1981. део података садржан је у насељу Мирковци. Од 1857. до 1948. садржи податке за бивше насеље Винковачко Ново Село (Neudorf).

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Винковци је имало 35.347 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
28,115 79,53%
Срби
  
3,763 10,64%
Југословени
  
1,328 3,75%
Муслимани
  
273 0,77%
Мађари
  
260 0,73%
Роми
  
176 0,49%
Русини
  
121 0,34%
Македонци
  
81 0,22%
Албанци
  
79 0,22%
Црногорци
  
78 0,22%
Словенци
  
59 0,16%
Словаци
  
49 0,13%
Немци
  
45 0,12%
Чеси
  
13 0,03%
Украјинци
  
12 0,03%
Руси
  
8 0,02%
Јевреји
  
5 0,01%
Пољаци
  
5 0,01%
Румуни
  
5 0,01%
Аустријанци
  
2 0,00%
Бугари
  
2 0,00%
Италијани
  
2 0,00%
Грци
  
1 0,00%
остали
  
9 0,02%
неопредељени
  
558 1,57%
регион. опр.
  
24 0,06%
непознато
  
274 0,77%
укупно: 35.347

Администрација и политика[уреди]

Градско веће[уреди]

У граду су на власти коалиција странака ХДЗ, ДЦ, ХСП, ХСЛС и ХСУ. Сазив 2005. године, броји 31 већника: 12 ХДЗ, 4 СДП, 2 ХНС, 2 ХСС, 2 ХСЛС, 3 ХСП, 2 ХСУ, 3 ДЦ и 1 СДСС.

  • Председник Градског вијећа је Сенко Бошњак, дипл. оец. - ХСЛС
  • Потпредседници Градског виећа су:
Звонимир Мишић, дипл. инг. - ХДЗ
Михајло Томашковић, - ХСУ

Локална управа[уреди]

Поглаварство Града Винковаца, као извршно тело, броји девет чланова. Градоначелник је по положају и председник Поглаварства др. Младен Карлић. Заменици градоначелника су Жељко Илић и Жељко Бељо. Уједно су и задужени за одређено подручје из надлежности јединица локалне самоуправе. Чланове управе, на предлог градоначелника, бира Градско веће, и они своју дужност обављаају волонтерски. Остали чланови управе су: Анте Миљак, Петар Шимић, Дражен Милинковић, Жељко Шарчевић, Нада Гагро и Бранимир Гали. Градско веће Града Винковаца, као представничко тело јединице локалне самоуправе, Града Винковаца, броји 31 већника. Председник Градског већа је Сенко Бошњак. Потпредседници Градског вијећа су Звонимир Мишић и Михајло Томашковић.

Познати Винковчани[уреди]

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 28. 8. 2012.. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Винковци