Винченцо Белини

С Википедије, слободне енциклопедије
Винченцо Белини
Винченцо Белини
Лични подаци
Датум рођења(1801-11-03)3. новембар 1801.
Место рођењаКатанија, Краљевство Сицилија
Датум смрти23. септембар 1835.(1835-09-23) (33 год.)
Место смртиПариз, Француска

Винченцо Белини (итал. Vincenzo Salvatore Carmelo Francesco Bellini; Катанија, 3. новембар 1801Париз, 23. септембар 1835) је био један од најпознатијих и најбољих композитора класичног бел канта у оперској музици[1], поред великана раног XIX века Ђоакина Росинија и Гаетана Доницетија.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 3. новембра 1801. године у Катанији на Сицилији у Италији. Учио је првенствено од свог деде. У јуну 1819. године одлази у Напуљ да учи музику као стипендиста локалне власти у Катанији. До 1822. године је био у класи директора Никола Цингарелија, код кога је проучавао мајсторе наполитанске школе и оркестарска дела Хајдна и Моцарта. Обичај је био да се талентовани ученици представе јавности неким драмским делом: тако је настала Белинијева прва опера Аделсон и Салвини.

Белини је године између 1827 и 1833 провео у Милану где су му сва врата била отворена. Само од писања опера је могао да живи у луксузу. Показивао је занимање за врло живи социјални живот. Следећих пет година Белини постаје све популарнији и његове опере све квалитетније, али се тај узлазни пут прекида његовом прераном смрћу 23. септембра 1835. године. Умро је у Питоу крај Париза од акутне упале црева и сахрањен је на познатом париском гробљу. Његови земни остаци су 1876. пренети и сахрањени у катедралу у Катанији. У том граду се чувају све његове ствари и нотни материјали.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Белини је и поред врло кратког живота успео да напише чак десет опера, од којих је велики број и даље на репертоару оперских кућа широм света. Уневши много новина у оперску композицију отпочео је нову еру у којој су непревазиђени врхунци Ђузепе Верди и Ђакомо Пучини. Норма је трећа Белинијева опера и вероватно најизвођенија – чувена арија Casta diva и данас представља изазов за водеће сопране широм света.[3]

Белинијеве опере су:[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 123. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ а б „Винченцо Белини”. Muzičko sveznanje. Приступљено 26. 1. 2021. 
  3. ^ „Винченцо Белини: Норма”. RTS. Приступљено 26. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]