Виргил Видрих

С Википедије, слободне енциклопедије
Виргил Видрих - 2016

Виргил Видрих (нем. Virgil Widrich, 16. мај 1967. у Салцбургу) је аустријски режисер, сценариста, филмски стваралац и мултимедијални уметник.

Видрих се бави великим бројем филмских и мултимедијалних пројеката, укључујући и рад у креативном тиму. Посебно је познат по својим кратким филмовима и мултимедијалним радовима.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у Салцбургу, Виргил Видрих провео је своје детињство у кући старој преко 500 година која стоји на Моншбергу. Тамо се упознао са уметницима као што су Петер Хандке, тадашњим комшијом, као и Вимом Вендерсом, честим гостом. Своје прво искуство са филмом имао је веома рано, где је своју прву камеру добио са 13 година, супер-осмицу. Исте године (1980.) снимио је три филма, „Мој кућни живот“ (енгл. My Homelife), „Пржено месо“ (нем. Gebratenes Fleisch) и Три пута Улф (нем. 3 mal Ulf). Ови радови праћени су анимираним филмом под називом И боје могу да сањају (нем. Auch Farbe kann träumen). Са 15 година снимио је Монструма у Салцбургу (енгл. Monster in Salzburg), на ком је по први пут радио са глумцима. У филму, разбеснелог монструма створио је користећи стоп-моушн фотографију. 1983. године, започиње рад на Дух времена (нем. Vom Geist der Zeit). Чак и лоше оцене у школи га нису спречавале да свој први дугометражни филм приведе крају, за чију је израду било потребно 14 месеци. У ово доба је радио као статиста и руководилац реквизита на филмском фестивалу у Салцбургу како би могао да финансира своје филмове. 1984. заинтересовао се за компјутере помоћу којих је програмирао неколико једноставних игара.

Након полагања матурских испита на Академској гимназији у Салцбургу, уписао је Бечку филмску академију коју напушта већ након неколико недеља како би се посветио раду на писању сценарија за научнофантастични филм који на крају никада није снимио. 1987. оснива компанију за дистрибуцију филмова Classic Films са два партнера са циљем дистрибуције претежно уметничких филмова. После овога постаје асистент Џону Бејлију, камерману и режисеру, и 1990. одлази у Холивуд да ради са њим на научнофантастичној комедији Потрага за интелигентим животом у космосу. Након продаје Classic Films 1991. године, Видрих се поново окренуо компјутерима и њиховој могућности за уметничко изражавање. У следећем великом пројекту, у улози продуцента ради на новом фестивалу аустријског филма, одржаног први пут 1993. под називом „Дијагонале“ (нем. Diagonale). У другој години фиестивала оформио је филмску датотеку. После овога следи још један број стварања филмских датотека где је такође био укључен у стварање интерактивног цд-рома.

Године 1997. Видрих се поново враћа стварању сопствених филмова, прво продуцирајући краткометражни филм „tx-transform“ који је доживео велики успех на фестивалу Арс Електроника. Такође се вратио сценарију за „Светлије од месеца“(нем. Heller als der Mond), који је затим и снимљен 1999. године. Филм је премијерно приказан 2000. у Ротердаму. „Копирница“ (енг. Copy Shop) следи одмах након њега, који је уједно и један од његових најуспешнијих филмова до сада. Након премијере 2001. године, филм осваја 35 награда, затим и номинацију за Оскара и бива приказан на преко 200 филмских фестивала и на телевизији. Његов следећи кратки филм „Брзи филм“ (енг. Fast Film) такође доживљава велики успех, добивши 36 међународних награда и бива приказан на преко 300 филмских фестивала у свету. После овога следе ангажовања на различитим мултимедијалним пројектима за компаније (2001. оснива компанију Чекпоинтмидија АГ (енг. Checkpointmedia AG), чији је извршни директор и наставља продуцирање филмова при својој компанији „Virgil Widrich Film- und Multimediaproduktionen G.m.b.H“. Заједно са другим филмским ствараоцима, 2001. оснива „Amour Fou Film“ са посебном пажњом усмереном на уметничке филмове младих режисера.

Видрих 2004. бива у саставу жирија фестивала Арс Електроника у Линцу, а затим постаје председник Аустријске асоцијације филмских режисера, где остаје до 2007. године. Од 2007. до 2010. године, Виргил Видрих у улози професора предаје на класи „Дигитална уметност“ (енг. Digital Arts) на Универзитету примењених уметности у Бечу. Од 2010, главни је професор постдипломског, мастер програма „Уметност и наука“ (енг. Art & Science).

Изложбе[уреди | уреди извор]

  • 2006: Виргил Видрих креира инсталације компјутерских анимација за обновљену Моцартову кућу (нем. Mozarthaus) у Бечу.
  • 2008: 12 уметничка рада Виргила Видриха и његових студената са смера „Дигитална уметност“ изложене су на Есенс 08 (енг. „Essence08“) у Музеју примењене уметности у Бечу.
  • 2009: Виргил Видрих у улози је уметничког директора изложбе „Linz. City in Luck“ у музеју Нордико у оквиру тадашње Европске престонице културе.
  • 2009: 10 уметничка рада његових студената са „Дигиталне уметности“ изложене су на „Essence10“ у бечком Кунстлерхаусу.
  • 2010: Виргил Видрих уметнички је директор изложбе 90 Година салцбуршког фестивала (нем. „90 Jahre Salzburger Festspiele“) у Салцбуршком Музеју.
  • 2011: Уметнички је директор изложбе „свет параметара – параметри за сваку или ниједну ствар“ (енг. „parameter{world} - parameters for every or no thing”) мастер програма „Уметност и наука“ на Универзитету примењених уметности у Бечу.
  • 2012: Уметнички радови његових студената са смера „Уметност и наука“ изложени су на изложби Есенс 12 (енг. „Essence12“) у бечком Кунстлерхаусу.

Позоришни рад[уреди | уреди извор]

  • 2012: Концепт (у сарадњи са Мартином Хаселбоком (Martin Haselböck) и Франком Хофманом (Frank Hoffman), сценографија, визуелни ефекти и филмске пројекције за „Нове анђеле“ (енг. „New Angels“), премијерно приказане 9. новембра 2012. у Националном театру у Луксембургу.

Филмографија[уреди | уреди извор]

  • 1980: Мој кућни живот (АУТ) 6 мин. (Документарни филм о једној старој кући)
  • 1980: Пржено месо (АУТ) 11 мин. (Криминални трилер о убиству жене у ресторану)
  • 1980: 3 пута Улф (АУТ) 12 мин. (Анимирани филм у ком се црв и мали човек налазе у бекству од уништавања околине)
  • 1982: Монструм у Салцбургу (АУТ) 12 мин. (Анимирани филм у ком монструм дивља кроз Салцбург)
  • 1983-1985: Дух времена (АУТ) 112 мин. (Филм урађен кроз више различитих жанрова)
  • 1998: : tx-transform (АУТ) 5 min. (Експериментални анимирани филм урађен низом интригантних техника)
  • 2000: Светлије од месеца (нем. Heller als der Mond) (Европа) 88 мин. (Комедија о странцу у Бечу)
  • 2001: Фотокопирница (енг. Copy Shop) (АУТ) 12 мин. (Човек који се фотокопира док не испуни цео свет)
  • 2001: Лево-десно (нем. LinksRechts) (АУТ/ФРА) 4 мин. (Интервјуи на тему „Лево и десно у политици“)
  • 2003: Брзи филм (енг. Fast Film) (АУТ/ЛУКС) 14 мин. (Анимирани филм у техници штампаних филмских сцена на папирним отпацима које заједно описују акциону причу)
  • 2011: „make/real“ (АУТ), 5 мин. (Филм је урађен од нађеног филмског материјала за изложбу „Robot Dreams“ приказан у Музеју Тингели у Базелу и у Кунстхаусу у Грацу)
  • 2011: „warning triangle“ (АУТ), (Филм је урађен од нађеног филмског материјала за изложбу „Fetisch Auto. Ich fahre, also bin ich.“ приказан у Музеју Тингели у Базелу)
  • Од 2008: Развој пројекта за следећи дугометражни филм Виргила Видриха „Ноћ хиљаду сати“ (nem. „Die Nacht der tausend Stunden“). Од 2011. развој пројекта за дугометражни анимирани филм под називом „Micromeo“, сценарио у сарадњи са Жан-Клодом Каријером (Jean-Claude Carrière).

Награде (избор)[уреди | уреди извор]

за Светлије од месеца (нем. Heller als der Mond) (Европа 2000.):

  • Награда за сценарио града Салцбурга за најболји сценарио (1997.)
  • „Jean Carment“ награда за Ларса Рудолфа - Angers European First Film Festival (2000.)
  • „Laser Vidéo Titres” награда - European First Film Festival (2000.)

за Копирницу (енг. Copy Shop) (АУТ 2001):

  • Номинација за оскара 2002. у категорији кратког филма Академије филмских уметности и наука
  • Prix de la meilleure création sonore / Најбоља музика и дизајн звука - Festival du Court-Métrage de Clermont-Ferrand (26. јануара 2001 – 3. фебруара 2001.)
  • Најбољи експериментални кратки филм – Toronto – Међународни фестивал кратког филма (6. јуна 2001 – 10. јуна 2001.)
  • Кодак награда – Награда жирија за кратки филм – Пућон 2001 – Међународни фестивал филмске фантастике (12. јула 2001 – 20. јула 2001.)
  • Награда жирија IMAGO 2001 – Ковиља, Португал (25. септембра 2001 – 30. септембра 2001.)
  • Silberne Taube – Лајпциг 2001 – 44. Међународни филмски фестивал (16. октобра2001 – 21. октобра2001.)
  • Најбољи кратки филм – Љеида 2001 – inCurt (7. новембра 2001 – 11. новембра 2001.)
  • Најбољи експериментални филм – Shorts International Film Festival New York 2001 (12. новембра 2001 – 15 новембра 2001.)
  • 1. Comunidad de Madrid награда– Најбољи филм – Madrid – Semana de cinema eksperimental (16. новембра 2001 – 23. новембра 2001.)
  • Најбољи кратки филм – Barcelona L'alternativa 01 (16. новембра 2001 – 24. новембра 2001.)
  • Best Of Festival – Boston Underground Film Festival (20. фебруара 2002 – 24. фебруара 2002.)
  • Prix des télévisions européennes — Брисел 02 – Фантазије, трилера и научне фантастике (15. марта 2002. – 30. марта 2002.)
  • Специјална награда – Хирошима 2002 – Међународни фестивал анимације (22. августа 2002 – 26. августа 2002.)
  • Најбољи експериментални филм – Солун 02 - Panorama of Ind. Film and Video Makers (14. октобра 2002 – 21. октобра 2002.)
  • Специјална награда жирија – Међународни техерански фестивал анимације (23. фебруара 2003 – 27. фебруара 2003.)

za Брзи филм (енг. Fast Film) (АУТ/ЛУКС 2003):

  • Официјелна селекција канског фестивала (2003) (номинација)
  • Најбољи анимирани кратки филм (C.O.R.E. Digital Pictures Award) – Worldwide Short Film Festival, Торонто (2003)
  • Grand Prix за анимацију (Grande Prémio Animação) - Festival Internacional de Curtas Metragens de Vila do Conde, Португал (2003)
  • Најбољи експериментални кратки филм – 52. Међународни филмски фестивал Мелбурн (2003)
  • Награда публике - Bearded Child Film Festival, Гранд Рапидс, Минесота / Болдер, Колорадо САД (2003)
  • Најмаштовитији филм – Оденсе филмски фестивал, Оденсе (2003)
  • High Risk Award – Fanatoche – 4. Међународни филмски фестивал за анимацију, Цирих (2003)
  • Најбољи експериментални филм - Panorama of Independent Film & Video Makers, Солун (2003)
  • Најиновативнији кратки филм – Међународни филмски фестивал у Лајпцигу за документарне и анимиране филмове (2003)
  • Grand Prix – Упсала фестивал краткометражног филма (2003)
  • Premio de la Comunidad de Madrid a la Mejor Película — Semana de Cine Experimental de Madrid (2003)
  • Onda Curta, 2. награда и специјална награда жирија – Синанима, Португал (2003)
  • Innova Award – Анимадрид, Шпанија (2003)
  • Награда филмских критичара – Анимафест Загреб (2004)
  • ASIFA Кореа награда за најболји експериментални филм [SICAF] (2004)
  • Cartoon d'or — најбољи анимирани филм, Forum Galicia (2004)
  • Такође је био укључен у “Animation Show of Shows”.

За компанију „checkpointmedia AG“:

  • Септембар 2006: Национална награда за „Моцартову кућу“ у Бечу у категорији „култура и забава“ и награда у категорији „јавно информисањ и услуге“ за „Центар за посетиоце аустријског парламента“.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]