Висарион Љубиша

Висарион Љубиша (1884)

Висарион Љубиша је био митрополит црногорско-приморски од 1882. до 1884. године.

Рођен је 1823. године у селу Свети Стефан у Паштровићи клана. Изгубио оца, који је био морнар, као и многи од његових сународника, када је имао само три године. Када је достигао школски узраст, мајка га је послала код његовог деде, игумана Саве Љубише, у манастир Праскавицу. Завршио је основну школу у Рисну а затим Српску православну свештеничку школу у Шибенику, која је у 1841. уздигнута на ранг богословије.

Монаштво

Након што је завршио студије у 1844. враћа се у манастир Праскавицу, где се замонашио и постао јеромонах. Након тога, радио је као учитељ у манастирским школама у Праскавици, Подластви, Подмаинама, Режевићима и Савини. Године 1858. постављен је свештеника и учитеља у Перасту.

Године 1867. изабран је за игумана манастира Мораче, а две године касније за игумана Цетињског манастира и професора на новоотвореној Цетињској богословији.

Од 1872. до 1875. био је ректор Цетињске богословије. У црногорско-турском рату 1876—1878, именован је за свештеника генералштаба.

Године 1876. изабран је за првог председника новооснованог Црвеног крста у Црној Гори. Од 1878. до 1882, био је епископ Захумско-рашке епископије, основане на ослобођеним територијама Црне Горе. Седиште епархије је било у манастиру Острог који је за те потребе преуређен и дограђен.

Митрополит

После смрти митрополитаИлариона Рогановића, Љубиша постаје митрополит црногорско-приморски. Отприлике у исто време, формира се Министарство просвете Црне Горе и Љубиша, као искусни педагог и организатор, постаје њен први министар.

Умро је од туберкулозе 1884. године. Сахрањен је у дворишту Влашке цркве у Цетињу.

Литература

• Православље у Црној Гори, Цетиње 2006
• Мирослав Лукетић,Будви, Светом Стефану, Петровцу, Будва - Цетиње 1966
• Радослав Грујић,Азбучник Српске православне цркве, Београд 1993

Занимљивости

• Висарион је био близак рођак познатог писца Стјепан Митров Љубише
• Био је кључни помоћник Валтазара Богишића у прикупљању материјала за писање црногорског обичајног права.

Претходник: Иларион II Рогановић	митрополит црногорско-приморски 1882—1884.	Наследник: Митрофан Бан
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}

Поглавари Српске православне цркве

Архиепископи
(1219—1337):
Свети Сава • Свети Арсеније I Сремац • Свети Сава II • Данило I • Јоаникије I • Свети Јевстатије I • Свети Јаков • Свети Јевстатије II • Свети Сава III • Свети Никодим • Свети Данило II

---

Патријарси
(1346—1463):
Свети Јоаникије II • Сава IV • Свети Јефрем • Свети Спиридон • Данило III • Сава V • Данило IV • Свети Кирило • Свети Никон • Теофан • Никодим II • Арсеније II
(1557—1766):
Свети Макарије Соколовић • Антоније Соколовић • Герасим Соколовић • Саватије Соколовић • Јеротеј Соколовић • Филип Соколовић • Јован Кантул • Пајсије I Јањевац • Свети Гаврило I Рајић • Максим Скопљанац • Арсеније III Чарнојевић • Калиник I • Атанасије I • Мојсије Рајовић • Арсеније IV Јовановић Шакабента • Јоаникије III Караџа-Грк • Атанасије II Гавриловић • Гаврило II Сарајевац • Гаврило III • Викентије Стефановић • Пајсије II Грк • Гаврило IV Грк • Кирило II • Василије Јовановић-Бркић • Калиник II Грк
(1920—данас):
патријарх Димитрије • патријарх Варнава • патријарх Гаврило (V) • патријарх Викентије (II) • патријарх Герман • патријарх Павле • патријарх Иринеј

---

Карловачки митрополити и патријарси
(1690—1920):
Арсеније III Чарнојевић • Исаија Ђаковић • Софроније Подгоричанин • Викентије Поповић-Хаџилавић • Мојсије Петровић • Вићентије Јовановић • Арсеније IV Јовановић Шакабента • Исаија Антоновић • Павле Ненадовић • Јован Ђорђевић • Вићентије Јовановић Видак • Мојсије Путник • Стефан Стратимировић • Стефан Станковић • Јосиф Рајачић • Самуило Маширевић • Прокопије Ивачковић • Герман Анђелић • Георгије Бранковић • Лукијан Богдановић

---

Београдски митрополити
(1801—1920):
Леонтије Ламбровић • Агатанел • Антим • Мелентије Павловић • Петар Јовановић • Михаило Јовановић • Теодосије Мраовић • Инокентије Павловић • Димитрије Павловић

---

У Црној Гори
(1484—1920):
Висарион • Вавила • Роман • Герман • Рому • Василије • Макарије • Дионисије • Ромил • Пахомије • Ђерасим • Венијамин • Стефан • Руфим I • Мардарије • Пајсије • Руфим II • Висарион Бориловић-Бајица • Сава Очинић • Данило • Сава • Василије • Арсеније Пламенац • Петар I • Петар II • Никанор Ивановић • Иларион II Рогановић • Висарион Љубиша • Митрофан Бан