Висенте Алеисандре
| Висенте Алеисандре | |
|---|---|
| Датум рођења: | 26. април 1898. |
| Место рођења: | Севиља (Шпанија) |
| Датум смрти: | 14. децембар 1984. |
| Место смрти: | Мадрид (Шпанија) |
Висенте Алеисандре (шп. Vicente Aleixandre; 26. април 1898 — 14. децембар 1984) је био шпански песник, добитник Нобелове награде за књижевност 1977. године.
[уреди] Биографија
Висенте Алеисандре је рођен у Севиљи (Шпанија) 26. априла 1898. године. Детињство је провео у Малаги, а од 1909. године је живео у Мадриду. Студирао је права на Универзитету у Мадриду и на Мадридској економској школи. Од 1925. године потпуно се посветио књижевности. Његова прва збирка поезије, Поље, објављена је 1928. године. Након те године написао је и објавио мноштво књига. Године 1933. добио је Националну књижевну награду за дело Разарање или љубав. Током Шпанског грађанског рата (1936-1939) живео је у републиканској зони. Разболео се и остао у Мадриду по окончању рата, ућуткан од нових власти четири године. Године 1944. објавио је књигу Сенка раја, држећи се подаље од политичког естаблишмента. Године 1950. постао је члан Шпанске академије. Његове књиге и антологије се и дан-данас објављују. Шведска краљевска академија наградила га је Нобеловом наградом за књижевност за целокупно стваралаштво 1977. године. Умро је у Мадриду 14. децембра 1984. године.
[уреди] Стваралаштво
Алеисандреова рана поезија, писана слободним стихом, снажно је надреалистичка. Она такође слави лепоту природе коришћењем симбола који представљају земљу и море. Већина Алеисандреових раних песама је испуњена тугом. Оне одсликавају његово осећање да су људи изгубили страст и слободан дух који је видео у природи. Његове ране збирке поезије су између осталог Поље (1928), Разарање или љубав (1933) и Страст земље (1935). У књизи Сенка раја (1944) његова поезија се усредсређује на теме као што су пријатељство, блискост и духовно јединство. Његове касније књиге поезије су Историја срца (1954) и У доба велике власти (1962).
[уреди] Спољашње везе
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстјерне Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал, Хосе Ечегарај и Еизагире | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф
1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп, Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер
1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман
1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе
1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер
1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо
1960. Сен Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сеферис | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет
1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон, Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис
1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села
1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимер | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Кензабуро Ое | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас
2000. Гао Сингђијан | 2001. Видјадар Сураџпрасад Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер | 2006. Орхан Памук | 2007. Дорис Лесинг | 2008. Жан-Мари Гистав ле Клезио | 2009. Херта Милер
2010. Марио Варгас Љоса | 2011. Томас Транстремер