Хипертензија
Из Википедија
Хипертензија је болест у којој је трајно повишен притисак крви у артеријама и која често не мора имати препознатиљиве симптоме због чега се такође назива и „тихим убицом“. Од високог притиска највише болују срце и бубрези.
Постоје две врсте хипертензије:
- Секундарна
- Есенцијална
Секундарна хипертензија се назива тако зато што се може наћи узрок који ју је проузроковао док код чешће есенцијалне хипертензије нема никаквих обољења и особе које је имају су је вероватно генетски добиле.
[уреди] Опис
Познато је како артеријски притисак није стална него пулсатилна вредност па се непрекидно мења током 24 сата, и то од највиших вредности теком систоле (систолички артеријски притисак) до најнижих вредности за време дијастоле срца (дијастолички артеријски притисак). Ако су те вредности повишене у односу на прихваћене границе, такво стање називамо хипертензијом.
Вредности нормалног артеријског притиска су арбитрарно одређене па варирају између појединих држава и здравствених система, али су ипак најшире прихваћени критеријуми Светске здравствене организације (СЗО) према којима се вредности систоличког артеријског притиска више или једнаке 140 mmHg и/или дијастоличког артеријског притиска више или једнаке 90 mmHg, добијене у три узастопна, адекватна мерења током 1-3 недеље сматрају хипертензијом.
Иако је до данас описано педесетак различитих разлога повишеног артеријског притиска, ти секундарни облици могу објаснити само око 5% случајева болести. Дијагноза хипертензије додатно је комликована одређивањем тачних вредности артеријског притиска, како због промењивог, пулсативног карактера артеријског притиска, тако и због дневних осцилација које увелико зависе о околностима у којима се јединка налази.
- ТА 120/80 Hg је нормалан притисак
- ТА 139/89 Hg је висок нормалан притисак,
- ТА 140/90 и више се назива високим крвним притиском илити хипертензијом

