Вис (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вис

Vis Bay, Croatia.JPG
Вишки залив

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво (2011) 1.934
Географске карактеристике
Координате 43°03′37″N 16°10′58″E / 43.060210375440555, 16.1828780529088
Површина 52 км²
Вис на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Вис
Вис на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Далибор Дамјановић
Поштански код 21480
Вис, лука

Вис је град у Хрватској, на острву Вису, Сплитско-далматинска жупанија.

Географија[уреди]

Град Вис се налази у великом и природно заштићеном заливу (увала Светог Јурја) на североисточној страни острва Виса, окренут према Хвару и далматинском копну. Појас високих брда (250 - 300 m) га одваја од плодних поља у унутрашњости острва (Драчево и Вело Поље), која су представљала основу привредног развоја места (виноградарство). Подручју Града Виса припада и разуђена јужна и југоисточна обала острва Виса са многобројним увалама (Милна, Рукавац, Сребрна, Стинива и др.) и великим туристичким потенцијалом.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Вис.

Прво насеље на месту данашњег Виса, под именом Issa, основали су грчки колонисти са Сицилије у IV веку пре Христа. Њих је, као и све касније господаре Виса, привукао изврстан стратешки положај пучинског острва с којег су се могли контролисати поморски путеви у Јадрану. Античка Иса се развијала као урбани и привредни центар овог дела Јадрана и послужила је као база за насељавање далматинског копна (Epetion/Стобреч и Tragurion/Трогир). Функционишући као полис (град-држава), Issa је своју самосталност успела да очува све до I века пре Христа када постаје део Римског царства. У раном средњем веку припадао је Неретвљанској области, а његови становници су били Срби[1] Неретвљани, који нису прихватили хришћанство[2] када је то учинила већина Јужних Словена.

После тога Вис губи значење и само се повремено јавља у средњовековним изворима, делећи судбину остатка Далмације.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Вис је имао 1.934 становника, од чега у самом Вису 1.672.

Град Вис[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
3.601 3.540 4.317 4.822 5.257 5.159 4.840 4.186 3.718 3.998 3.561 2.628 2.217 2.106 1.960 1.934

Напомена: Настао из старе општине Вис.

Вис (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
3.601 3.540 3.812 4.142 4.417 4.297 4.240 3.217 2.832 3.132 2.847 2.233 1.971 1.932 1.776 1.672

Напомена: У 1857. и 1869. садржи податке за насеља Драчево Поље, Мариње Земље, Плиско Поље, Подсеље, Подстражје и Рукавац, као и део података у 1921. за насеље Мариње Земље. Од 2001. смањено издвајањем насеља Рогачић, за које садржи податке од 1857. до 1991.

Попис 1991.[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991:Вис

На попису становништва 1991. године, насељено место Вис је имало 1.932 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
1,626 84,16%
Југословени
  
105 5,43%
Срби
  
64 3,31%
Албанци
  
19 0,98%
Црногорци
  
13 0,67%
Муслимани
  
12 0,62%
Мађари
  
7 0,36%
Македонци
  
7 0,36%
Словенци
  
7 0,36%
Словаци
  
6 0,31%
Бугари
  
2 0,10%
Пољаци
  
2 0,10%
Украјинци
  
2 0,10%
Немци
  
1 0,05%
остали
  
5 0,25%
неопредељени
  
30 1,55%
регион. опр.
  
10 0,51%
непознато
  
14 0,72%
укупно: 1.932

Управа[уреди]

Подручје Града Виса обухвата источну половину острва. Западни део острва Виса налази се у саставу града Комиже. Осим самог градића Виса у састав ове управне јединице улази и осам малих насеља сеоског типа (Драчево Поље, Мариње Земље, Милна, Плиско Поље, Подсеље, Подстражје, Рогачић и Рукавац). Градско веће Виса броји 11 већника од којих је 5 из коалиције СДП - ХНС - ХСС, 3 са Независне листе А. Ацалиновића и 3 из коалиције ХДЗ - ХСП. Власт обавља коалиција ХДЗ - ХСП у савезу са Независном листом.

Привреда[уреди]

Све до средине XX века главни извор прихода Вишанима су били њихови виногради, односно производња вина. Данас становништво ради углавном у туризму и услужним делатностима.

Славни људи[уреди]

  • Иван Фаролфи (1892—1945); високи функционер ХСС-а и градоначелник Виса; учесник завере Лорковић-Вокић;
  • Ранко Маринковић (1913—2001); хрватски књижевник, рођен у Вису;
  • Весна Парун (1922. - ); хрватска песникиња, рођена на Зларину, али провела детињство и школовала се у Вису;
  • Миховил Пушић (1880—1972); хварски бискуп (1926—1970) и управник Задарске надбискупије; родом Вишанин

Споменици и знаменитости[уреди]

  • Остаци античког града Иса (терме, некропола, театар, делови луке)
  • Богато сакрално наслеђе (Жупна црква Госпе од Спилица, цркве Св. Ципријана и Св. Духа, фрањевачки самостан на полуострву Прирово, светиште Веле Госпе у Подсељу - Велом Селу )
  • Летњиковци хварских и вишких племића (Хекторовић, Јакша, Гариболди, Дојми Делупис)
  • Утврђења из разних историјских раздобља (Венеција, Енглеска, Аустроугарска)
  • Градска архитектура из XIX и почетка XX века (неокласицизам и сецесија; Хрватски дом, кућа Трамонтана, основна школа )

Занимљивости[уреди]

  • Вис је вероватно најстарије градско насеље на тлу Хрватске (за ту се титулу бори и Стари Град на суседном Хвару ) које постоји већ 2.400 година.
  • Град се дуго времена састојао од два одвојена дела- Луке и Кута, па је жупна црква, а касније и школа, саграђена између њих да би се боље повезали.
  • Острвско средиште Вис постаје тек у XV веку, након што је војска Напуљског краљевства 1483. уништила дотадашњи центар Вело Село (данашње село Подсеље).
  • Од 1807. до 1815. Вис се налазио под управом Енглеза, који су подигли систем утврђења око града и назвали их по својим владарима и војсковођама (Bentinck, George III i Wellington).
  • Споменик знаменитој Вишкој бици из 1866. године, у којој је хабзбуршка морнарица поразила италијанску, раставила је и однела италијанска војска након окупације Виса 1918. године. Споменик (тзв. „Вишки лав“) се данас налази у Ливорну испред тамошње поморске академије.
  • У Другом светском рату савезничка британска војска је подручје античке Исе користила као паркиралиште за своја возила и притом уништила знатан део археолошког налазишта.

Образовање[уреди]

  • Основна школа Вис
  • Средња школа „Антун Матијашевић Караманео“

До 1960-их постојале су и школе у вишким селима Подсеље, Подстражје и Мариње Земље које су затворене због исељавања становништва.

Култура[уреди]

  • Вишко аматерско позориште "Ранко Маринковић"
  • Музеј са богатом археолошком збирком из античке Исе

Спорт[уреди]

  • У Вису је 1944. обновљен ХНК Хајдук Сплит, пошто је престао деловати 1941. услед италијанске окупације.

Извори[уреди]

  • [3] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]