Вис (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вис

Vis Bay, Croatia.JPG
Вишки залив

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво (2011) 1.934
Географске карактеристике
Координате 43°03′37″N 16°10′58″E / 43.060210375440555, 16.1828780529088
Површина 52 км²
Вис на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Вис
Вис на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Далибор Дамјановић
Поштански код 21480
Вис, лука

Вис је град у Хрватској, на острву Вису, Сплитско-далматинска жупанија.

Географија[уреди]

Град Вис се налази у великом и природно заштићеном заливу (увала Светог Јурја) на североисточној страни острва Виса, окренут према Хвару и далматинском копну. Појас високих брда (250 - 300 m) га одваја од плодних поља у унутрашњости острва (Драчево и Вело Поље), која су представљала основу привредног развоја места (виноградарство). Подручју Града Виса припада и разуђена јужна и југоисточна обала острва Виса са многобројним увалама (Милна, Рукавац, Сребрна, Стинива и др.) и великим туристичким потенцијалом.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Вис.

Прво насеље на месту данашњег Виса, под именом Issa, основали су грчки колонисти са Сицилије у IV веку пре Христа. Њих је, као и све касније господаре Виса, привукао изврстан стратешки положај пучинског острва с којег су се могли контролисати поморски путеви у Јадрану. Античка Иса се развијала као урбани и привредни центар овог дела Јадрана и послужила је као база за насељавање далматинског копна (Epetion/Стобреч и Tragurion/Трогир). Функционишући као полис (град-држава), Issa је своју самосталност успела да очува све до I века пре Христа када постаје део Римског царства. У раном средњем веку припадао је Неретвљанској области, а његови становници су били Срби[1] Неретвљани, који нису прихватили хришћанство[2] када је то учинила већина Јужних Словена.

После тога Вис губи значење и само се повремено јавља у средњовековним изворима, делећи судбину остатка Далмације.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Вис је имао 1.934 становника, од чега у самом Вису 1.672.

Град Вис[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
3.601 3.540 4.317 4.822 5.257 5.159 4.840 4.186 3.718 3.998 3.561 2.628 2.217 2.106 1.960 1.934

Напомена: Настао из старе општине Вис.

Вис (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
3.601 3.540 3.812 4.142 4.417 4.297 4.240 3.217 2.832 3.132 2.847 2.233 1.971 1.932 1.776 1.672

Напомена: У 1857. и 1869. садржи податке за насеља Драчево Поље, Мариње Земље, Плиско Поље, Подсеље, Подстражје и Рукавац, као и део података у 1921. за насеље Мариње Земље. Од 2001. смањено издвајањем насеља Рогачић, за које садржи податке од 1857. до 1991.

Попис 1991.[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991:Вис

На попису становништва 1991. године, насељено место Вис је имало 1.932 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
1,626 84,16%
Југословени
  
105 5,43%
Срби
  
64 3,31%
Албанци
  
19 0,98%
Црногорци
  
13 0,67%
Муслимани
  
12 0,62%
Мађари
  
7 0,36%
Македонци
  
7 0,36%
Словенци
  
7 0,36%
Словаци
  
6 0,31%
Бугари
  
2 0,10%
Пољаци
  
2 0,10%
Украјинци
  
2 0,10%
Немци
  
1 0,05%
остали
  
5 0,25%
неопредељени
  
30 1,55%
регион. опр.
  
10 0,51%
непознато
  
14 0,72%
укупно: 1.932

Управа[уреди]

Подручје Града Виса обухвата источну половину острва. Западни део острва Виса налази се у саставу града Комиже. Осим самог градића Виса у састав ове управне јединице улази и осам малих насеља сеоског типа (Драчево Поље, Мариње Земље, Милна, Плиско Поље, Подсеље, Подстражје, Рогачић и Рукавац). Градско веће Виса броји 11 већника од којих је 5 из коалиције СДП - ХНС - ХСС, 3 са Независне листе А. Ацалиновића и 3 из коалиције ХДЗ - ХСП. Власт обавља коалиција ХДЗ - ХСП у савезу са Независном листом.

Привреда[уреди]

Све до средине XX века главни извор прихода Вишанима су били њихови виногради, односно производња вина. Данас становништво ради углавном у туризму и услужним делатностима.

Славни људи[уреди]

  • Иван Фаролфи (1892—1945); високи функционер ХСС-а и градоначелник Виса; учесник завере Лорковић-Вокић;
  • Ранко Маринковић (1913—2001); хрватски књижевник, рођен у Вису;
  • Весна Парун (1922. - ); хрватска песникиња, рођена на Зларину, али провела детињство и школовала се у Вису;
  • Миховил Пушић (1880—1972); хварски бискуп (1926—1970) и управник Задарске надбискупије; родом Вишанин

Споменици и знаменитости[уреди]

  • Остаци античког града Иса (терме, некропола, театар, делови луке)
  • Богато сакрално наслеђе (Жупна црква Госпе од Спилица, цркве Св. Ципријана и Св. Духа, фрањевачки самостан на полуострву Прирово, светиште Веле Госпе у Подсељу - Велом Селу )
  • Летњиковци хварских и вишких племића (Хекторовић, Јакша, Гариболди, Дојми Делупис)
  • Утврђења из разних историјских раздобља (Венеција, Енглеска, Аустроугарска)
  • Градска архитектура из XIX и почетка XX века (неокласицизам и сецесија; Хрватски дом, кућа Трамонтана, основна школа )

Занимљивости[уреди]

  • Вис је вероватно најстарије градско насеље на тлу Хрватске (за ту се титулу бори и Стари Град на суседном Хвару ) које постоји већ 2.400 година.
  • Град се дуго времена састојао од два одвојена дела- Луке и Кута, па је жупна црква, а касније и школа, саграђена између њих да би се боље повезали.
  • Острвско средиште Вис постаје тек у XV веку, након што је војска Напуљског краљевства 1483. уништила дотадашњи центар Вело Село (данашње село Подсеље).
  • Од 1807. до 1815. Вис се налазио под управом Енглеза, који су подигли систем утврђења око града и назвали их по својим владарима и војсковођама (Bentinck, George III i Wellington).
  • Споменик знаменитој Вишкој бици из 1866. године, у којој је хабзбуршка морнарица поразила италијанску, раставила је и однела италијанска војска након окупације Виса 1918. године. Споменик (тзв. „Вишки лав“) се данас налази у Ливорну испред тамошње поморске академије.
  • У Другом светском рату савезничка британска војска је подручје античке Исе користила као паркиралиште за своја возила и притом уништила знатан део археолошког налазишта.

Образовање[уреди]

  • Основна школа Вис
  • Средња школа „Антун Матијашевић Караманео“

До 1960-их постојале су и школе у вишким селима Подсеље, Подстражје и Мариње Земље које су затворене због исељавања становништва.

Култура[уреди]

  • Вишко аматерско позориште "Ранко Маринковић"
  • Музеј са богатом археолошком збирком из античке Исе

Спорт[уреди]

  • У Вису је 1944. обновљен ХНК Хајдук Сплит, пошто је престао деловати 1941. услед италијанске окупације.

Извори[уреди]

  • [3] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]