Витализам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Витализам (од лат. vita - живот)[1] је дефинисан као доктрина по којој функције живог организма дејствују захваљујући животној сили различитој од физичких и хемијских принципа. Витализам је такође теорија о томе да су биолошке активности управљане неком натприродном силом.[2][3].

Витализам је повезан са концептом бесмртности људске душе, што га такође спаја са религиозним идеологијама.[4]

Исти принцип, само са другим именима налазимо још код Аристотела, који је овај принцип назвао Ентелехија[5], сличан термин помињу такође Кеплер (лат. facultas formatrix - формативн снага), Галваније (сила живота), Гете (нем. gesaltung) и Бергсон (фр. Élan vital).[6]

Идеја о витализму била је популарна крајем 19. и почетком 20. века, као алтернатива механицизму. Но како нема основу у видљивим доказима, а природне науке су у међувремену доста узнапредовале, визализам је изгубио на популарности, мада никада није потпуно одбачен. Користи се чак и данас у модерној науци, с обзиром да су човекова сазнања дошла до нивоа у коме се постаје свестан да су живи организми веома сложени, те да за одређене појаве није могуће или довољно само физичко објашњење.[6]

На основу истраживања Френсиса Крика и Џејмса Вотсона, откривача молекуларне структуре гена, знамо да су сами гени, до најситнијих детаља своје унутрашње структуре дуги низови чисто дигиталних информација. Генетски код није бинаран као код рачунара нити окталан као код неких телефона, већ кватерналан - са четири симбола. Машински код гена необично је сличан рачунарском. Између бројних других последица, ова дигитална револуција у самој сржи живота задала је коначан смртоносни ударац витализму - веровању да је жива материја фундаментално различита од неживе. Све до 1953. могло се веровати да у живој протоплазми постоји нешто мистериозно што је у основи недокучиво. Сад више не. Чак се ни филозофи, предиспонирани за механистички поглед на живот, нису могли надати да ће њихови најлуђи снови бити тако потпуно испуњени.

Не постоји духом вођена животна сила, нема пулсирања, надимања и слегања мистериозне протоплазмичне слузи. Живот су само бајтови и бајтови, и опет, бајтови дигиталних информација.

Година 1953. када је откривена двострука завојница, неће се само сматрати крајем мистичног и мрачњачког схватања живота, већ ће за све заговорнике дарвинизма бити година у којој је предмет њиховог занимања коначно постао дигиталан.[7]

Вегетаријанство, натуропатија, хомеопатија, енергетска терапија, терапеутски додир, кристалотерапија и многи други облици алтернативне медицине имају корене у витализму.[8]

Референце[уреди]

  1. ^ Филозофија - Витализам
  2. ^ Webster's New Collegiate Dictionary - Vitalism
  3. ^ Dorland's Illustrated Medical Dictionary, 25th Edition. Philadelphia: WB Saunders Co. 1974
  4. ^ Sarton G. A History of Science, Volume I. New York: W.W. Norton & Company, 1952, pp. 497.
  5. ^ Речник езотерије - Ентелехија
  6. ^ а б Речник езотерије - Витализам
  7. ^ Ričard Dokins (2011) Reka iz raja, Heliks Smederevo. ISBN 978-86-86059-32-1. pp. 16-19
  8. ^ Why Health Professionals Become Quacks

Спољашње везе[уреди]