Витез (град)

Витез
Поглед на Витез
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Средњобосански кантон
Општина	Општина Витез
Географски подаци
Географске координате	44° 09′ 31" СГШ 17° 47′ 19" ИГД
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Становништво (1991)
број становника	7.200
Остали подаци
Поштански број	72250
Позивни број	030
Витез  Витез на мапи Босне и Херцеговине

Витез је град и сједиште истоимене општине у Босни и Херцеговини. У њему је живело 27.859 људи 1991. године од чега 45,73% Хрвата, 41,37% Бошњака, 5,42% Срба, 4,91% Југословена и 2,58% осталих. Сам град је бројао 7,200, становника од чега 35% Хрвата, 33% Бошњака, 15% Југословена, 13% Срба, и 4% осталих. Налази се у Средњобосанском катону.

Општина Витез је простор који се протеже у географском средишту Босне и Херцеговине. Витез је сештен у централном делу долине ријеке Лашве, која се протеже од југоисточних падина планине Влашић до Бусоваче. Ова се долина формирала на 390-480 m надморске висине. Лашванско поље дуго је око 17 km, а ширина му је различита и износи просечно 3 km. Витез је удаљен од Сарајева 70 km, а од Зенице 12 km. Најниже насељено мјесто, и то уже градско подручје, налази се на надморској висини од 415 метара, а највише витешко насеље, село Засеље, налази се на 700 метара надморске висине.

Клима је изразито континентална. Температура се зими спушта и до -28 степени Целзијевих, а лети достиже и до +36 степени Целзијевих.

Економија

Након Другог светског рата и успоставе нове власти на подручју општине делују предузећа дрвне индустрије, индустрије грађевинског материјала и шумарства, док велики дио становништва живи од пољопривреде, односно сточарства. Фабрика дрвета у Витезу је дуго времена радила у саставу државних железница. Од 1952. године пословала је као самостална привредна организација. Обухвата постројења за импрегнацију дрвета капацитета око 36.000 m³ и пилану капацитета до 50.000 m³ дрвета годишње. Развој Витеза у периоду социјалистичке Југославије везан је за хемијску индустрију. Наиме, 3. јула 1950. године, решењем председника Владе ФНРЈ основано је у Витезу предузеће "202", које је касније добило назив Предузеће хемијске индустрије „Слободан Принцип Сељо“ (по народном хероју Слободану Принципу Сељи). У погонима овога подузећа производе се наменски производи, ракетни барути, флегматизатори, антифриз, затим привредни експлозиви и штапин, а формира се и трећа производна јединица ("Синтевит") чији су производни програми ПВЦ-гранулати, израда амбалаже и осталих производа од високотлачног полиетилена, плоча од термопласта и сл. Ово подузеће данас јединствено и под називом Пословни састав "ВИТЕЗИТ". Свакако, кад се говори о индустрији Витеза, неопходно је споменути и приватна предузећа која се појављују крајем осамдесетих година. Међу тим предузећима најбржи развој бележи ПП "РАЈКОВИЋ".

Становништво

За више информација погледајте чланак Демографија Витеза

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Витез је имала 27.859 становника, распоређених у 34 насељена места.

Становништво општине Витез
година пописа	1991.	1981.	1971.
Хрвати	12,675 (45,49%)	11,131 (46,06%)	10,196 (49,42%)
Муслимани	11,514 (41,32%)	9,911 (41,01%)	8,527 (41,33%)
Срби	1,501 (5,38%)	1,439 (5,95%)	1,502 (7,28%)
Југословени	1,377 (4,94%)	1,229 (5,08%)	178 (0,86%)
остали и непознато	792 (2,84%)	456 (1,88%)	225 (1,09%)
укупно	27,859	24,166	20,628

Насељена мјеста

Ахмићи, Била, Брдо, Букве, Дивјак, Доња Вечериска, Дубравица, Гаћице, Горња Вечериска, Јардол, Кратине, Крчевине, Кртине, Крушћица, Лупац, Љубић, Мали Мошуњ, Надиоци, Пирићи, Почулица, Преочица, Прњавор, Путковићи, Ријека, Садоваче, Сиврино Село, Шантићи, Толовићи, Велики Мошуњ, Витез, Враниска, Врховине, Забиље и Засеље.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Витез (град)