Витешки ред Змаја

Из Википедије, слободне енциклопедије

Витешки ред Змаја (нем. Drachenorden; лат. Societas Draconistrarum) настао је према угледу на бургундијски витешки ред Св. Ђорђа. Ред је првобитно био задужен за заштиту краљевске породице цара Светог римског царства Жигмунда (у време док је још увек био краљ Мађарске). Чланови реда називали су се драконима. У хрватским стручним текстовима користи се и назив змајоносци [1].

Успостављање Витешког реда Змаја[уреди]

Симбол Витешког реда Змаја уклопљен у грб Немањића постао је симбол деспота Стефана Лазаревића

13. децембра 1408. године објављена је повеља реда у којој је назначено да је основни задатак реда одбрана крста од непријатеља, нарочито од Турака. Међу 24 витеза који су учествовали у успостављању (или обнављању) реда 1408. год. налазили су се:

Чланови реда из оснивачке повеље 1408. године[уреди]

Stephanus despoth, dominus Rasciae, item Hermannus comes Cily et Zagoriae, comes Fredericus, filius eiusdem, Nicolaus de gara, regni Hungariae palatinus, Stiborius de Stiboricz alias vaiuoda Transyluanus, Joannes filius Henrici de Thamassy et Jacobus Laczk de Zantho, vaiuodae Transyluani, Joannes de Maroth Machouiensis, Pipo de Ozora Zewreniensis, bani; Nicolaus de Zeech magister tauernicorum regalium, comes Karolus de Corbauia, supremus thesaurarius regius, Symon filius condam Konye bani de Zecheen, janitorum, comes Joannes de Corbauia, dapiferorum, Joannes filius Georgii de Alsaan pincernarum, Petrus Cheh de Lewa aganzonum regalium magistri, Nicolaus de Chak, alias vaiuoda Transyluanus, Paulus Byssenus, alter Paulus de Peth, pridem Dalmatiae, Croatiae et totius Sclauoniae regnorum bani, Michael, filius Salamonis de Nadasd comes siculorum regalium, Petrus de Peren, alias siculorum nunc vero maramorossensis comes, Emericus de eadem Pern secretarius cancellarius regius et Joannes filius condam domini Nicolai de Gara palatini.

Према: G. Fejér: Codex Diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, X/4, Budae, 1841, 317.

Симбол реда[уреди]

Симбол реда је змај са репом обавијеним око врата. На леђима змаја, од врата па све до репа, налазио се црвени крст Светог Ђорђа, док је читав симбол био на сребрној позадини. Змај је представљао звер из Књиге откровења, док је црвени крст симболизовао победу Христа над злим силама. Од чланова реда очекивало се да стално носе симбол, најчешће у облику медаљона око врата и често су сахрањивани са њим.

Представници Универзитета у Букурешту сматрају да је оригинални назив повеље о оснивању реда 'O Quam Misericors est Deus, Pius et Justus' највероватније био део амблема.

Крсташки походи
Пад Видина 1396. Први пад Деспотовине Србије 1439. Мурат II
Угарска пљачка Србије (1448) Сељачки рат 1456
Опсада Београда (1456) Пад краљевине Босне под османску власт 1463. Османска инвазија на Отранто 1480.
Крсташки ратови

Раст реда[уреди]

1431. год. Жигмунд је донео одлуку да прошири ред. Да би то учинио, позвао је велики број тадашњих политички утицајних личности и војно корисних вазала да постану чланови витешког реда Змаја. Међу значајним личностима којима је указана ова част био је и Влад II Дракул, отац Влада Цепеша, који је био задужен за одбрану дела границе, тј. пролаза од Трансилваније ка Влашкој. (Надимак „Дракул“ додељен му је када је постао члан витешког реда змаја.)

Увођење нових чланова у ред Змаја довело је до стварања различитих класа унутар самог реда. Свака класа имала је малу варијацију у симболу реда, иако је фигура змаја још увек била доминантна. Најчешће промене обухватале су употребу натписа као што су "O quam misericors est Deus" ("Ох, како је Бог милостив") и "Iustus et paciens" ("Праведно и мирољубиво"). Витешки ред Змаја је имао веома снажан утицај све до Жигмундове смрти 1437. год. Међутим, без снажног заштитника, ред је убрзо изгубио на значају и престижу.

Модерно доба[уреди]

Иако је симбол реда присвојен од стране многобројних племићких породица у Европи, до данас је очувано мало историјских артефаката реда. Копија повеље о оснивању реда из 1707. године, која се чува у универзитету у Букурешту, представља најстарији сачувани историјски артефакт реда.

Данас „Империјални и краљевски суд и ред змаја“ представља недавно незванично обновљени ред Змаја. Иако се не сматра витешким редом, стекао је велики број следбеника. Један од његових најистакнутијих чланова је Мајкл Стјуарт од Олбанија, познатији под титулом „Принц Мајкл од Олбанија“, коју је сам себи наденуо. Олбани тврди да је директан потомак Чарлса Едварда Стјуарта, последњег представника краљевске куће Стјуарта.

Литература[уреди]

  • -{Kozlovački, Vesna Milojević: Gospdari zmaja: Poreklo viteških linija Balkana MBM-plas, Novi Sad, Serbia 2009. ISBN 978-86-84999-28-5.
  • Thomas A. Emmert: Serbian Golgotha, Kosovo, 1389, New York, 1990.
  • Th. v. Bogyay: Drachenorden, u: Lexikon des Mittelalters, Band 3, Varlag J.B. Metzer, München, 1986, 1346.
  • B. Baranyai: Zsigmond király ú. n. Sárkány-rendje, Századok LIX-LX, 1925-1926, 561-591, 681-719.

Напомене[уреди]

  1. ^ Дамир Станић: Валповачки змај и гроф Дракула, „Дом Валпово - Белишће“, II, 105, 9 - Валпово - Белишће, 13-14. VII. 2006.

Спољашње везе[уреди]