Витовница

Координате: 44° 22′ 38″ С; 21° 31′ 49″ И / 44.3772° С; 21.5303° И / 44.3772; 21.5303
С Википедије, слободне енциклопедије
Витовница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаПетровац на Млави
Становништво
 — 2011.Раст 246
Географске карактеристике
Координате44° 22′ 38″ С; 21° 31′ 49″ И / 44.3772° С; 21.5303° И / 44.3772; 21.5303
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина428 m
Витовница на карти Србије
Витовница
Витовница
Витовница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број012
Регистарска ознакаPT

Витовница је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 246 становника. Витовница је родни крај познатог српског духовника архимандрита Тадеја.

Историја[уреди | уреди извор]

Наводи се 1867. године да парохију Витовницу чине, поред истоименог села са 77 кућа и Мељница (са 260 кућа), Стамница (са 210) и Бистрица (са 122). Што укупно чини тада 669 кућа. За место се каже да је претежно насељено Власима, попут и других у околини. Земља је неплодна звана лапорача. Живи се од шуме коју сељаци секу и продају неконтролисано. Филоксера је пре 1895. године уништила тамошње винограде.[1]

Новембра 1902. године од општине Стамнице, настале су раздвајањем две - Стамница и Витовница. Било је то по жељи његових становника.[2] Витовница је имала у то време скоро 500 становника. Поштар сеоски Петар Лалић је свакодневно преносио пола века (1934) пошту између Витовнице и 11 километара удаљеног Петровца (на Млави).[3]

Школа коју је 1861. године подигао истоимени манастир, је пре 1896. године била затворена (између 1860-1870).[4] Затим је поново прорадила школа, у којој је 1881. године постављена као привремена "учитељка" Персида Јанковић. Затворена је школа 1880. године као "најгора" у срезу. Министар је по затварању школа премештао учитеље одатле, а долазили су незванично оболели учитељи и ту им је било прибежиште.[5] Постављен је 1892. године за учитеља сва четири разреда Велимир Павловић, и ту остао до 1893. године. Умро је месни учитељ Милић Симовић почетком 1894. године, три месеца касније и његов колега Михаило Илић. Уместо Ружице Поповић, колегиница Јелисавета Буквић долази у место 1896. године, а Зорка Тодоровић предаје другом разреду у Витовници 1898. године. Нова витовничка школа је отворена 1904. године, заслугом председника општине Драгутина Јанковића.[6] Године 1904. прво ради манастирски игуман Методије Михајловић. Витановачку децу је до 1906. године учио Сава Димитријевић. У школи 1906. почиње да ради Душан Кострешић, "турски поданик" из места Шљеготин у Босни. Учитељ Душан 1907. године постаје стални, а напушта катедру пред рат 1914. године.

Црква православна је посвећена празнику Велика Госпојина, када се око ње одржава сабор.[7]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Витовница живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,6 година (52,0 код мушкараца и 57,1 код жена). У насељу има 71 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 535
1953. 522
1961. 467
1971. 425
1981. 352
1991. 319 244
2002. 167 263
2011. 246
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Власи
  
76 45,50%
Срби
  
67 40,11%
Румуни
  
1 0,59%
Македонци
  
1 0,59%
непознато
  
2 1,19%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Тежак", Београд 1895. године
  2. ^ "Полицијски гласник", Београд 1902-1903. године
  3. ^ "Правда", Београд 1934. године
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1896. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1899. године
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1904. године
  7. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]