Витомир Поповић

Витомир Поповић
Витомир Поповић
Лични подаци
Датум рођења	20. јун 1956. (67 год.)
Место рођења	Бистрица, Бања Лука, ФНРЈ

Витомир Поповић (Бистрица код Бање Луке, 20. јун 1956) српски је академик, универзитетски професор, доктор правних наука и политичар. Садашњи је предсједник Изворне Српске. Бивши је декан Правног факултета Универзитета у Бањој Луци, арбитар у Арбитражном трибуналу за спор у вези са међуентитетском границом у области Брчког, потпредсједник Уставног суда Босне и Херцеговине и омбудсман за људска права Босне и Херцеговине.^[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Витомир Поповић је рођен 20. јуна 1956. у Бистрици, општина Бања Лука. Завршио је Правни факултет Универзитета у Бањој Луци 1980, а правосудни испит положио јануара 1982. године на Врховном суду СР БиХ у Сарајеву. Постдипломске магистарске студије привредно-правног смјера завршио је 1989. године, на Правном факултету у Бањој Луци. Одбранио је магистарски рад на тему „Доцња продавца с испоруком робе“. Докторирао је на Правном факултету у Београду, децембра 1991. године, одбраном тезе под називом „Доцња купца код купопродајних уговора у привреди“^[1].

У звање доцента изабран је 1. априла 1994. године, а у звање ванредног професора 13. јануара 1999, на предмету Међународно трговинско право на Правном факултету у Бањој Луци. Изабран је у звање редовног професора 26. децембра 2003. године. Шеф је Катедре за међународно право Правног факултета у Бањој Луци и предавач на Природно-математичком факултету (смјер туризмологије) и Високој школи унутрашњих послова. Дана 1. септембра 2008. изабран је за декана Правног факултета Универзитета у Бањој Луци, а 4. јуна 2012. повјерен му је и други мандат.^[1]

Од 1993. до 1994. био је потпредсједник Владе Републике Српске за унутрашњу политику. Од 1987. до 1992. радио је као судија Основног суда у Бањој Луци, а потом и као његов предсједник. Од 1996. до 1999. био је члан међународног арбитражног трибунала испред Републике Српске у арбитражи за област Брчко.^[1]

Од 1996. до 2003. био је судија Дома за људска права БиХ, а од 1997. до 2002. судија и потпредсједник Уставног суда БиХ. Од 2004. радио је као омбудсман за људска права Босне и Херцеговине. Предсједник је Спољнотрговинске арбитраже у Привредној комори Републике Српске.^[2]^[1]

Крајем фебруара 2016. изабран је за предсједника Изворне Српске демократске странке.^[3]

Носилац је Ордена Светог Саве III степена и Ордена Његоша III реда, добитник Повеље за изузетан допринос самосталности и независности адвокатуре у Републици Српској, посебних признања Уставног савјета Француске и Папског нунција за заштиту људских права и слобода, Октобарске споменице 1991. за велики допринос стварању Републике Српске и других признања и награда.^[1]

Ктитор је Цркве Светог Јована Крститеља у Бистрици.^[1]

Главни је и одговорни уредник часописа „Српска правна мисао” и „Годишњак Правног факултета”, као и члан бројних издавачких савета часописа, организационих, редакционих и других одбора и комисија.^[1]

Радови[уреди | уреди извор]

До сада је објавио бројне књиге, монографије и уџбенике као аутор или коаутор, а неке од њих су:^[1]

В. Поповић, В. Лукић: „Документи: Дејтон - Париз“, Збирка, Институт за међународно право и међународну пословну сарадњу, Бања Лука 1996.
В. Поповић - Р. Вукадиновић: „Међународно пословно право — Општи део“, друго издање, Правни факултет у Бањој Луци, Правни факултет у Крагујевцу, 2007.
В. Поповић - Ф. Турчиновић: „Међународно јавно право“, Правни факултет у Бањој Луци, Бања Лука 2007.
В. Поповић - Б. Топић - С. Марић: „Nullum crimen, nulla poena sine lege“, Правни факултет у Бањој Луци, 2008.