Вијанден

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вијанден
лукс. Veinen нем. Vianden фр. Vianden

Vianden overview.jpg
Поглед на град

Грб
Основни подаци
Држава Застава Луксембурга Луксембург
Округ Округ Дикирх
Кантон Кантон Вијанден
Становништво
Становништво 1.705 (2009)
Густина становништва 176.3 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 49°56′N 6°13′E / 49.93, 6.22
Надморска висина 198-515 м
Површина 9.97 км²
Вијанден на мапи Луксембурга
{{{alt}}}
Вијанден
Вијанден на мапи Луксембурга
Остали подаци
Веб-страна vianden.lu

Вијанден (лукс. Veinen нем. Vianden фр. Vianden) је град у Луксембургу.

Географија[уреди]

Вијанден је општина са градским статусом у источном Луксембургу, главни град Кантона Вијанден и део је Округа Дикирх. Град се налази на граници са Немачком.

Простире се на 9.97 км². Према попису из 2001. године Вијанден има 1.511 становника, а према процени из 2009. 1.705 становника.

Историја[уреди]

Порекло Вијандена датира се из римског доба када је на месту на којем се налази дворац био каштел (мање римско утврђење). Први познати назив Вијандена је био Viennensis.

У средњем веку Вијанден је био познат по занатлијама. Створени су еснафи за разне занате.

Вијанден је последње место у Луксембургу које је ослобођено од Немаца у Другом светском рату. У фебруару 1945. су Американци ослободили Вијанден. Спомен на западу града, са погледом на дворац, обележава ову битку.

Клима[уреди]

Вијанден има умерену климу са топлим летима. Падавине су умерене, али у просеку пада киша мање од 10 дана месечно. Преовлађује југозападни ветар.

Познате особе[уреди]

Један од најзначајнијих грађана Вијандена је био француски писац романтизма Виктор Иго (1802-1885). Боравио је у Вијандену у неколико наврата између 1862. и 1871. године. Иго је учинио много за промовисање атракција Вијанден у свету. Кућа у којој је боравио је претворена у музеј.

Демографија[уреди]

Попис 15. фебруара 2001:

Националност Популација  %
- Луксембуржани 955 63,20%
- Португалци 342 22,63%
- Французи 23 1,52%
- Италијани 35 2,32%
- Белгијанци 23 1,52%
- Немци 27 1,79%
- Југословени 36 2,38%
- Остали 70 4,63%

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]