Патријарх српски Гаврило
| Гаврило V (Дожић) | |
|---|---|
| Датум рођења: | 17. мај 1881. |
| Место рођења: | Врујци (Књажевина Црна Гора) |
| Датум смрти: | 7. мај 1950. |
| Место смрти: | Београд (ФНРЈ) |
Патријарх српски Гаврило V (световно Ђорђе Дожић; Доња Морача, 17. мај 1881 – Београд, 7. мај 1950) је био 41. врховни поглавар Српске православне цркве.
[уреди] Животопис
Владика Гаврило (Дожић) је рођен 17. маја 1881. године у Врујцима, у Доњој Морачи у близини манастира Мораче. Његово световно име било је Ђорђе Дожић. Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а потом школовање наставио у Београду. Био је једно време искушеник у манастиру Липовцу код Алексинца, а затим у манастиру Сићево. Замонашио се 26. фебруара 1900. у манастиру Сићево код Ниша, сутрадан га је епископ нишки Никанор Ружичић рукоположио у чин јерођакона, а после седам дана у чин јеромонаха.
Године 1905. уписао је Богословски факултет Атинског универзитета, као државни питомац Србије. Дипломирао је 1909, а нешто касније и докторирао на овом факултету. После тога постављен је за секретара српског манастира Хиландара у Светој гори, одатле одлази на место српског представника у Цариградској патријаршији. Ту га затиче избор за митрополита рашко-призренског 1. децембра 1911. године. Свечана хиротонија у епископски чин извршена је 4. децембра 1911. године. После завршетка Балканских ратова, преименован је у митрополита и архиепископа пећког.
За време Првог светског рата био је интерниран у Цеглед, у Мађарској где је од страдања и малтретирања оболео, па је 1918. као болесник враћен у Улцињ, где остаје до ослобођења под јаком аустријском стражом. Био је на челу групе од 18 посланика црногорског парламента која је у новембру 1918. однела у Београд своју одлуку о уједињењу са Србијом.
После смрти митрополита црногорско-приморског Митрофана (Бана), изабран је за новог митрополита црногорско-приморског 17. новембра 1920. године. На овом положају остао је до избора за патријарха српског 21. фебруара 1938. (по старом је то 8. фебруар). Предводио је делегацију Српске православне цркве на Конференцији у Цариграду 1923, која је била посвећена реформи календара. На овој конференцији са српске стране је учествовао и Милутин Миланковић као астроном да им помогне око превазилажења проблема везаног за календар и дужину трајања године. О овом њиховом путу Миланковић врло детаљно пише у свом делу „Кроз васиону и векове“.
На патријаршијском трону наследио је патријарха Варнаву 1938. године. Био је противник потписивања Тројног пакта и писмено је саветовао југословенској влади да га не потписује. После бомбардовања Београда, 6. априла 1941, патријарх се склонио у манастир Раковицу, потом у манастир Жичу, а онда у манастир Острог где су га немачке власти ухапсиле 25. априла 1941. у 6 сати изјутра.
Из Острога су га довели у Београд, где је једно време био затворен у затвору Окружног суда. Потом су га преместили у манастир Раковицу, а затим у манастир Војловицу, где је заједно са епископом жичким Николајем био заточен под јаком стражом. Половином септембра 1944. пребачени су у злогласни концентрациони логор Дахау.
Због нове власти није могао одмах да се врати у земљу, него тек 14. новембра 1946. године. Одмах по доласку сазвао је ванредно заседање Светог архијерејског сабора, да би се размотрила нова ситуација у земљи која је била веома тешка за православну цркву.
Патријарх Гаврило је изненада умро 7. маја 1950. у Београду. Сахрањен је у београдској Саборној цркви, у јужном делу храма, у непосредној близини кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића.
После њега патријарх српски је постао Викентије (Проданов).
[уреди] Спољашње везе
- Књига "Мучеништво српског патријарха", према њој је написан овај текст
- Великогоспођински сабор у манастиру Морача и спомен упокојења патријарха Гаврила (30. август 2010)
- Представљена монографија о патријарху Гаврилу Дожићу (13. децембар 2010)
| Претходник: Митрофан (Бан) |
митрополит црногорско-приморски 1920 — 1938. |
Наследник: Јоаникије (Липовац) |
| Претходник: Варнава |
патријарх српски 1938 — 1950. |
Наследник: Викентије |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
Архиепископи
(1219—1337):
Свети Сава • Свети Арсеније I Сремац • Свети Сава II • Данило I • Јоаникије I • Свети Јевстатије I • Свети Јаков • Свети Јевстатије II • Свети Сава III • Свети Никодим • Свети Данило II
Патријарси
(1346—1463):
Свети Јоаникије II • Сава IV • Свети Јефрем • Свети Спиридон • Данило III • Сава V • Данило IV • Свети Кирило • Свети Никон • Теофан • Никодим II • Арсеније II
(1557—1766):
Свети Макарије Соколовић • Антоније Соколовић • Герасим Соколовић • Саватије Соколовић • Јеротеј Соколовић • Филип Соколовић • Јован Кантул • Пајсије I Јањевац • Свети Гаврило I Рајић • Максим Скопљанац • Арсеније III Чарнојевић • Калиник I • Атанасије I • Мојсије Рајовић • Арсеније IV Јовановић Шакабента • Јоаникије III Караџа-Грк • Атанасије II Гавриловић • Гаврило II Сарајевац • Гаврило III • Викентије Стефановић • Пајсије II Грк • Гаврило IV Грк • Кирило II • Василије Јовановић-Бркић • Калиник II Грк
(1920—данас):
патријарх Димитрије • патријарх Варнава • патријарх Гаврило (V) • патријарх Викентије (II) • патријарх Герман • патријарх Павле • патријарх Иринеј
Карловачки митрополити и патријарси
(1690—1920):
Арсеније III Чарнојевић • Исаија Ђаковић • Софроније Подгоричанин • Викентије Поповић-Хаџилавић • Мојсије Петровић • Вићентије Јовановић • Арсеније IV Јовановић Шакабента • Исаија Антоновић • Павле Ненадовић • Јован Ђорђевић • Вићентије Јовановић Видак • Мојсије Путник • Стефан Стратимировић • Стефан Станковић • Јосиф Рајачић • Самуило Маширевић • Прокопије Ивачковић • Герман Анђелић • Георгије Бранковић • Лукијан Богдановић
Београдски митрополити
(1801—1920):
Леонтије Ламбровић • Агатанел • Антим • Мелентије Павловић • Петар Јовановић • Михаило Јовановић • Теодосије Мраовић • Инокентије Павловић • Димитрије Павловић
У Црној Гори
(1484—1920):
Висарион • Вавила • Роман • Герман • Рому • Василије • Макарије • Дионисије • Ромил • Пахомије • Ђерасим • Венијамин • Стефан • Руфим I • Мардарије • Пајсије • Руфим II • Висарион Бориловић-Бајица • Сава Очинић • Данило • Сава • Василије • Арсеније Пламенац • Петар I • Петар II • Никанор Ивановић • Иларион II Рогановић • Висарион Љубиша • Митрофан Бан
