Владимир Јагличић

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Владимир Јагличић
Датум рођења:	4. новембар 1961.
Место рођења:	Крагујевац (ФНРЈ)

Владимир Јагличић (Крагујевац, 4. новембар 1961) је српски песник, преводилац, прозаист, књижевни критичар. Основну школу завршио је у Горњој Сабанти, а Гимназију и Правни факултет у Крагујевцу, у коме живи од 1975. Прве песме објавио је 1981. године у једном студентском зборнику. Уређивао је неколико листова и часописа (Погледи, Шумадија, Књижевне новине, Знамен, Кораци, Липар) и био репортер крагујевачког листа Светлост.

Песник

Јагличић је објавио следеће песничке збирке:

• „Погледај дом свој“ (1990, Са Ј. Јанковићем и С. Миленићем)
• „Изван ума“ (1991)
• „Три обале“ (1991, Са Ј. Јанковићем и Славицом Величковић)
• „Тамни врт“ (1992)
• „Усамљени путник“ (1994)
• „После рата“ (1996)
• „У горама“ (1996)
• „Србија земља“ (1996)
• „Сенке у дворишту“ (1996)
• „Врело“ (1997)
• „Милановачким друмом“ (1997)
• „Неповратно“ (1998)
• „Књига о злочину“ (2001)
• „Ране песме“ (2001)
• „Куда куде“ (2001)
• „Пред ноћ“ (2002)
• „Немој да ме зовеш“ (2002)
• „Пре него одем“ (Изабране песме, 2004)
• „Песме“ (Москва 2006, плакета изабраних песама, двојезично)
• „Јутра“ (2008)
• „Поседи“ (2011)

Саставио је следеће антологије:

• „Када будемо трава“ (1998, антологија савремене српске поезије, песници рођени после 1945. године)
• „Певачи уснуле престонице“ (2006, 2008, два века поезије крагујевачких песника)
• „Срце земље“ (2006, преводиоци Крагујевца)

Прозаист

Прву причу, „Кауч“, награђену откупном наградом, објавио је 1987. године, у приштинском „Јединству“. До сада је објавио око три стотине кратких прича (највише у оквиру рубрике „Шумадијске приче“ коју је имао у крагујевачком недељнику „Светлост“, од 1999. до 2007. године), као и три романа:

• „Старац са Пиваре“ (2003)
• „Холендери“ (2005)
• „Месојеђе“ (2006)

Преводилац

Јагличић је са руског језика превео следеће књиге:

• Варлам Шаламов: „После Колиме“ (1990, изабране песме)
• Николај Гумиљов: „Ломача“ (1992, изабране песме)
• Игор Шафаревич: „Русофобија“ (1993, огледи)
• Александар Блок : „Изабране песме“ (1994)
• „Антологија руске поезије осамнаестог и деветнаестог века“ (1994)
• Бабкен Симоњан: „Кроз балкански огањ“ (1994, публицистика, са групом аутора)
• Бабкен Симоњан: „Мирис домовине“ (1994, изабране песме, са групом аутора)
• Арсениј Тарковски: „Бити то што јеси“ (1995, изабране песме)
• Игор Шафаревич: "Социјализам као појава светске историје" (1997, огледи)
• Песници распете Русије (1997, зборник, са В. Димитријевићем)
• Задушнице (Антологија песника руске искони, 1998, са Ј. Јанковићем, М. Вуковићем и Л. Радуловићем)
• Јуриј Воробјовски: „Куцање о златна врата“ (1999, огледи, друго издање 2010, Романов, Београд)
• Максимилијан Волошин: „Апотеоза сна“ (1998, огледи)
• Иван Иљин: „Појуће срце“ (1999, огледи, Светигора, Цетиње; друго, проширено и допуњено издање 2010, Бернар, Стари Бановци)
• Владимир Мајаковски: „Облак у панталонама“ (2000, изабране песме)
• Валериј Брјусов: „Огледало сенки“ (2000, изабране песме)
• Јуна Мориц: „Лице“ (2000, изабране песме)
• Иван Иљин: У потрази за праведношћу (2001, огледи)
• Иван Иљин: Пред буктавим загонеткама Господњим (2001, огледи, Светигора, Цетиње)
• Максимилијан Волошин: Кимерија (2001, Изабране песме, сепарат часописа „Дрво живота“)
• Евгениј Винокуров: Ритам (2001, изабране песме, сепарат часописа „Дрво живота“)
• Николај Љесков: На крају света (2002, приче)
• Рамајана (2003, древни индијски еп, изложен у прози)
• Георгиј Иванов: Петроградске зиме (2004, мемоари)
• Владимир Одојевски: Силфида (2005, фантастичне приче)
• Булат Окуџава; Поезија (2006, изабране песме)
• Вјачеслав Иванов: Звеѕде водиље (2006, иѕабране песме)
• Константин Баљмонт: Сунце и месечина (2007, изабране песме)
• Светлана Савицка: Не данас (2008, изабране песме, са Н. Милосављевићем)
• Николај Љесков: Запечаћени анђео (избор прича, 2009, с П. Митропаном)
• Иван Иљин: Загледан у живот (2010, огледи)
• Иван Иљин: Поглед у даљину (2010, огледи, с Р. Божићем)
• Иван Буњин: Три рубље (2010, приче, с групом преводилаца)
• Алексеј Лосев: Жена-философ (роман, 2011)
• Антологија руске модерне приче (у четири књиге, од Толстоја до Шаргунова, издавач Бернар, Београд-Стари Бановци, 2011)

Са француског језика:

• Жозе Мари де Ередија: Трофеји (2000, са Тањом Пајић, изабране песме)
• Теофил Готје: Емајл и камеје (2001, са Тањом Пајић, изабране песме)

Са енглеског језика:

• Danse macabre, (2009, антологија англојезичког песништва од четрнаестог до двадесетог века, троброј часописа „Липар“, Крагујевац)

Са немачког језика: Хуго фон Хофманстал: Балада о животу (2000, са Н. Живковићем и Н. Живановићем)

Награде

• „Милош Црњански“
• „Бранко Миљковић“
• „Милош Н. Ђурић“
• „Свети Сава“ (у Републици Српској)
• Октобарска награда града Крагујевца
• „Григорије Елезовић“
• „Јован Грчић Миленко“
• Печат вароши сремскокарловачке
• »Дрво живота« београдских Заветина
• "Раде Драинац"
• Златно перо Русије
• Петровдански вијенац
• Шушњар
• Хаџи Драган Тодоровић (за циклус песама)
• Златна значка Културно-просветне заједнице Србије
• Медаља "Најбољи аутор новог миленијума" за поезију, Москва 2011.
• Диплома имена Шекспира (са медаљом) "за високо мајсторство у превођењу руских аутора на српски језик", Москва 2011.

Књиге на интернету

• DANCE MACABRE:Антологија англојезичког песништва XIV-XX века