Владимир Јагличић
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Владимир Јагличић | |
|---|---|
| Датум рођења: | 4. новембар 1961. |
| Место рођења: | Крагујевац (ФНРЈ) |
Владимир Јагличић (Крагујевац, 4. новембар 1961) је српски песник, преводилац, прозаист, књижевни критичар. Основну школу завршио је у Горњој Сабанти, а Гимназију и Правни факултет у Крагујевцу, у коме живи од 1975. Прве песме објавио је 1981. године у једном студентском зборнику. Уређивао је неколико листова и часописа (Погледи, Шумадија, Књижевне новине, Знамен, Кораци, Липар) и био репортер крагујевачког листа Светлост.
Садржај |
[уреди] Песник
Јагличић је објавио следеће песничке збирке:
- „Погледај дом свој“ (1990, Са Ј. Јанковићем и С. Миленићем)
- „Изван ума“ (1991)
- „Три обале“ (1991, Са Ј. Јанковићем и Славицом Величковић)
- „Тамни врт“ (1992)
- „Усамљени путник“ (1994)
- „После рата“ (1996)
- „У горама“ (1996)
- „Србија земља“ (1996)
- „Сенке у дворишту“ (1996)
- „Врело“ (1997)
- „Милановачким друмом“ (1997)
- „Неповратно“ (1998)
- „Књига о злочину“ (2001)
- „Ране песме“ (2001)
- „Куда куде“ (2001)
- „Пред ноћ“ (2002)
- „Немој да ме зовеш“ (2002)
- „Пре него одем“ (Изабране песме, 2004)
- „Песме“ (Москва 2006, плакета изабраних песама, двојезично)
- „Јутра“ (2008)
- „Поседи“ (2011)
Саставио је следеће антологије:
- „Када будемо трава“ (1998, антологија савремене српске поезије, песници рођени после 1945. године)
- „Певачи уснуле престонице“ (2006, 2008, два века поезије крагујевачких песника)
- „Срце земље“ (2006, преводиоци Крагујевца)
[уреди] Прозаист
Прву причу, „Кауч“, награђену откупном наградом, објавио је 1987. године, у приштинском „Јединству“. До сада је објавио око три стотине кратких прича (највише у оквиру рубрике „Шумадијске приче“ коју је имао у крагујевачком недељнику „Светлост“, од 1999. до 2007. године), као и три романа:
- „Старац са Пиваре“ (2003)
- „Холендери“ (2005)
- „Месојеђе“ (2006)
[уреди] Преводилац
Јагличић је са руског језика превео следеће књиге:
- Варлам Шаламов: „После Колиме“ (1990, изабране песме)
- Николај Гумиљов: „Ломача“ (1992, изабране песме)
- Игор Шафаревич: „Русофобија“ (1993, огледи)
- Александар Блок : „Изабране песме“ (1994)
- „Антологија руске поезије осамнаестог и деветнаестог века“ (1994)
- Бабкен Симоњан: „Кроз балкански огањ“ (1994, публицистика, са групом аутора)
- Бабкен Симоњан: „Мирис домовине“ (1994, изабране песме, са групом аутора)
- Арсениј Тарковски: „Бити то што јеси“ (1995, изабране песме)
- Игор Шафаревич: "Социјализам као појава светске историје" (1997, огледи)
- Песници распете Русије (1997, зборник, са В. Димитријевићем)
- Задушнице (Антологија песника руске искони, 1998, са Ј. Јанковићем, М. Вуковићем и Л. Радуловићем)
- Јуриј Воробјовски: „Куцање о златна врата“ (1999, огледи, друго издање 2010, Романов, Београд)
- Максимилијан Волошин: „Апотеоза сна“ (1998, огледи)
- Иван Иљин: „Појуће срце“ (1999, огледи, Светигора, Цетиње; друго, проширено и допуњено издање 2010, Бернар, Стари Бановци)
- Владимир Мајаковски: „Облак у панталонама“ (2000, изабране песме)
- Валериј Брјусов: „Огледало сенки“ (2000, изабране песме)
- Јуна Мориц: „Лице“ (2000, изабране песме)
- Иван Иљин: У потрази за праведношћу (2001, огледи)
- Иван Иљин: Пред буктавим загонеткама Господњим (2001, огледи, Светигора, Цетиње)
- Максимилијан Волошин: Кимерија (2001, Изабране песме, сепарат часописа „Дрво живота“)
- Евгениј Винокуров: Ритам (2001, изабране песме, сепарат часописа „Дрво живота“)
- Николај Љесков: На крају света (2002, приче)
- Рамајана (2003, древни индијски еп, изложен у прози)
- Георгиј Иванов: Петроградске зиме (2004, мемоари)
- Владимир Одојевски: Силфида (2005, фантастичне приче)
- Булат Окуџава; Поезија (2006, изабране песме)
- Вјачеслав Иванов: Звеѕде водиље (2006, иѕабране песме)
- Константин Баљмонт: Сунце и месечина (2007, изабране песме)
- Светлана Савицка: Не данас (2008, изабране песме, са Н. Милосављевићем)
- Николај Љесков: Запечаћени анђео (избор прича, 2009, с П. Митропаном)
- Иван Иљин: Загледан у живот (2010, огледи)
- Иван Иљин: Поглед у даљину (2010, огледи, с Р. Божићем)
- Иван Буњин: Три рубље (2010, приче, с групом преводилаца)
- Алексеј Лосев: Жена-философ (роман, 2011)
- Антологија руске модерне приче (у четири књиге, од Толстоја до Шаргунова, издавач Бернар, Београд-Стари Бановци, 2011)
Са француског језика:
- Жозе Мари де Ередија: Трофеји (2000, са Тањом Пајић, изабране песме)
- Теофил Готје: Емајл и камеје (2001, са Тањом Пајић, изабране песме)
Са енглеског језика:
- Danse macabre, (2009, антологија англојезичког песништва од четрнаестог до двадесетог века, троброј часописа „Липар“, Крагујевац)
Са немачког језика: Хуго фон Хофманстал: Балада о животу (2000, са Н. Живковићем и Н. Живановићем)
[уреди] Награде
- „Милош Црњански“
- „Бранко Миљковић“
- „Милош Н. Ђурић“
- „Свети Сава“ (у Републици Српској)
- Октобарска награда града Крагујевца
- „Григорије Елезовић“
- „Јован Грчић Миленко“
- Печат вароши сремскокарловачке
- »Дрво живота« београдских Заветина
- "Раде Драинац"
- Златно перо Русије
- Петровдански вијенац
- Шушњар
- Хаџи Драган Тодоровић (за циклус песама)
- Златна значка Културно-просветне заједнице Србије
- Медаља "Најбољи аутор новог миленијума" за поезију, Москва 2011.
- Диплома имена Шекспира (са медаљом) "за високо мајсторство у превођењу руских аутора на српски језик", Москва 2011.