др. Владимир Бакарић право презиме Куперштајн (1912 — 1983), доктор права, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Хрватске, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.
[уреди] Биографија
Рођен је 8. марта 1912. године у Великој Горици. Основну школу завршио је у Госпићу, а гимнзију у Огулину и Загребу. Правни факултет је завршио 1935. године у Загребу, а две године касније је докторирао.
За време студија постао је члан Комунистичке партије Југославије 1933. године. Учествовао је у организовању многих радничких и студентских демонстрација иштрајкова, због чега је често био праћен, прогањан и хапшен од полиције. По завршетку студија, неко је време радио као адвокатски приправник. Године 1937. постао је члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску и члан Агитпропа Централног комитета Комунистичке партије Хрватске, а 1940. члан Централног комитета Комунистичке партије Хрватске. Тада је деловао и као марксист-теоретичар, публициста и уредник. До рата је покренуо и уређивао легалне часописе и листове „Израз“, „Наше новине“, „Радничке новине“ и друге.
[уреди] Народноослободилачки рат
Окупација земље и стварање Независне Државе Хрватске затекли су Владимира Бакарића у Загребу. Он је тада био главни уредник илегалног листа „Вјесник“ и један од главних организатора Народноослободилачког покрета и устанка у Загребу и у целој Хрватској.
У Загребу је Бакарић као члан Војног комитета остао до новембра 1941. године, а онда је отишао на ослобођену територију као политички комесар Главног штаба НОВ и ПО Хрватске и на тој дужности остао је две године.
У току Народноослободилачке борбе Владимир Бакарић је био члан Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), члан Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) и заменик повереника за спољне послове. Био је и један од оснивача Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске. Октобра 1944. заменио је Андрију Хебранга на дужности секретара Централног комитета КП Хрватске, на овој функцији остао је до 1969. године.
[уреди] Послератна каријера
Априла 1945. изабран је за првог председника Владе НР Хрватске и на овој функцији је остао до децембра 1953. године. Потом је изабран за председника Сабора НР Хрватске и на овој функцији остао је до 1963. године. Од 1945. до 1963. године биран је за посланика у Сабору и Савезној скупштини Југославије. Биран је и у Савезни одбор Социјалистичког савеза радног народа Југославије. Од 1950. године био је члан Југословенске академије знаности и умјетности.
Године 1946. био је члан делегације ФНР Југославије на Мировној конференцији у Паризу. Био је члан Савета федерације, Савезног одбора СУБНОР-а Југославије, Централног комитета СКЈ од 1948, Извршног комитета ЦК СКЈ од 1952, Председништва ЦК СКЈ и Председништва СФРЈ.
Бавио се теоријом научног социјализма и марксистичком публицистиком. Издао је велик број научних студија и расправа о питањима социјализма, проблемима савремене државе, економским питањима и остало.
Умро је 16. јануара 1983. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.
Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена јунака социјалистичког рада и других високих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 23. јула 1952. године.
[уреди] Литература
Аустроугарска
СФР Југославија
