Владимир Бартол
| Владимир Бартол | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 24. фебруар 1903. |
| Датум смрти: | 12. септембар 1967. |
Владимир Бартол (24. фебруара 1903. до 12. септембра 1967) је био словеначки писац, драматик и публициста. Најпознатији је по његовом историјском роману Аламут (1938) који је превеђен у више језика и популаран широм света.
Са његовим романом Аламут, добио је велику међународну репутацију и то 70 година након објаве, јер Аламут добро описује збивања и данашње вјерске конфликте са исламским светом.
[уреди] Биографија
Рођен је у селу Св. Иван код Трста у грађанској породици као треће дете оцу Грегору (поштар) и мами Марици (учитељица). По родитељима је имао добро образовање. Школу је похађао у Трсту и завршио у Љубљани. Студирао је псхихологију и филозофију. Након дипломе 1925. студије наставља на Сорбони у Паризу (1926 — 1927). Војни рок одслужио је у Петроварадину а од 1933. до 1934. боравио је у Београду где је био уредник вестника. Након рата живео је у Љубљани и био члан САЗУ-а.
[уреди] Наслови
- Лопез (1932, драма)
- Ал Араф (1935, кратке новеле)
- Аламут (1938, роман),
- Тржашке хумореске (1957, кратке новеле)
- Чудеж на васи (1984, роман)
- Дон Лорензо (1985, новела)
- Мед идило ин грозо (1988, новеле)
- Закринкани трубадур (1993, избор есеја)
- Младост при Светем Ивану (2001, аутобиографија)
