Владимир Влада Радовић
| Владимир Влада Радовић | |
|---|---|
 Владимир Влада Радовић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. мај 1901. |
| Место рођења | Пећ, Османско царство |
| Датум смрти | 9. новембар 1986. (85 год.) |
| Место смрти | Пећ, СФРЈ |
Владимир Влада Радовић (Пећ, 12. мај 1901 — Пећ, 9. новембар 1986) био је српски сликар, педагог и културни радник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Владимир Влада Радовић био је први школовани сликар на Косову и Метохији и организатор културног живота у родном граду Пећи. Основну школу завршио је у Пећи а од 1918. године похађао Државну уметничку школу у Београду. Током школовања издржавао се сам, најпре радећи у средњошколској мензи а потом као разводник у Народном позоришту у Београду. Као талентовани ученик, за своје радове, добио је награду Министарства просвете и награду из Фонда Стеве Тодоровића.
По дипломирању 1926. године, враћа се у родну Пећ и запошљава као наставник цртања у Гимназији. У Пећи 1948. године формира Средњу школу примењених уметности у којој ради све до пензионисања. Школа је током деценија изнедрила многе познате сликаре Србе и Албанце. По његовој смрти, школа носи његово име све до 1999. године.
Влада Радовић је био изузетни акварелиста, но он је свог себе улагао у културу роднога места. Између два рата основао је Градски хор у коме је и сам певао и био хоровођа. Учествовао је на бројним ликовним колонијама у Југославији и иностранству. Од прве изложбе 1926. до 1984. године више пута самостално је излагао у Пећи, Приштини, Косовској Митровици и Београду а много пута на колективним изложбама у земљи и иностранству. Године 1982. имао је ретроспективну изложбу у Галерији уметности у Приштини.
Био је члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1947. године и почасни члан Удружења примењених уметника Косова.
Монографија[уреди | уреди извор]
- Hivzi Muharremi: Влада Радовић, Галерија свремене уметности, Приштина, 1986.
Награде[уреди | уреди извор]
- Децембарска награда Косова, 1977.
- Златна значка КПЗ Србије, 1977.
- Вукова награда, 1977.
- Седмојулска награда, 1981.
- Награда XI Пролећног салона Косова, 1984.
Литература[уреди | уреди извор]
- Павле Васић: Нове личности, Политика, 19. новембар 1968;
- Небих Мурићи: Предговор за каталог изложбе у Дому ЈНА у Београду, 1977;
- Хивзи Мухареми: Предговор у каталогу за Ретроспекивну изложбу у Галерији уметности у Приштини, април, 1982.
- Петар Ђуза: Чулност на сликарском пергаменту, Јединство, 17. април 1982;
- Даринка Јеврић: Пећ своме уметнику, Јединство, 6. октобар 1986;
- Слободан Марковић: Писмо руговског Прометеја, Недељна Борба, 17 – 18. март 1984, стр. 13;
- Хивзи Мухареми: Предговор каталогу Самосталне изложбе у Галерији уметности у Приштини, 1988;
- Петар Ђуза: Српски Антеј на Косову, Политика, субота 15. децембар 1990;
