Владимир Дворниковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Дворниковић

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 28. јул 1888.
Место рођења Северин на Купи (Аустроугарска)
Датум смрти 30. септембар 1956.
Место смрти Београд (ФНРЈ)
Рад


Владимир Дворниковић (Северин на Купи, 28. јул 1888Београд, 30. септембар 1956) је био југословенски филозоф и етнопсихолог.[1]

Биографија[уреди]

Гимназију је похађао у Земуну и Сарајеву. Филозофију је студирао у Бечу од 1906. код В. Јерузалема и Фридриха Јодла, гдје је и докторирао 1911. године. Због пројугословенске оријентације аустроугарске власти су га прогнале да ради у Бихаћу где се тако окупила значајна интелектуална елита. У Загреб долази 1918. године где ради у Музичкој школи.

Хабилитирао за звање доцента с тезом „Наука и филозофија“ на Филозофском факултету у Загребу где је предавао теоретску и практичну филозофију као суплент што је и за историју филозофије, док је редовни професор историје филозофије био од 1925. до 1926. кад је принудно пензионисан. Иако пензионисан са 38 година наставља неуморно да држи предавања у Бечу, Цириху и Прагу, укупно више од 400.

Поново налази запослење 1933. као помоћник министра просвете Србије, али поново бива пензионисан у јесен 1934. године. После рата ради као научни радник у неким комисијама при Савету за грађевинарство, а 1953/54 као професор у средњој школи. Пошто је проглашен за реакционарног мислиоца дела му више нису штампана. Повремено се издржавао продајући своје аквареле. Умро је у Београду 30. септембра 1956. године.

О раду[уреди]

Године 1939. је објавио дело Карактерологија Југословена у намери да истакне примарне одлике колективног карактера како југословенских народа тако и етничких група. У поређењу са сличном студијом Јована Цвијића Дворниковић иде и даље, јер сматра да поред рељефа и климе на формирање етнопсихолошких категорија утичу још и антрополошки, психолошки и историјски фактори. Сматра да је динарски антрополошки тип репрезентативан за „југословенског човека“.

Основне карактеристике његовог учења су одбацивање етнопсихологије и карактерологије као научних дисциплина описујући их као популарну или полунаучну психологију раса, толико омиљену у време пред Други светски рат у научним круговима наклоњеним нацистичким идејама. Важно је напоменути да се служио кранилогијом, која свакако не стоји у никаквој корелацији са менталним карактеристикама становништва. Међутим, најтежи напади на ово дело су уследили после II светског рата. Оно је проглашено безвредном компилацијом која је штетна по својим тумачењима југословенским народима. Постоје мишљења да је овај став резултат марксистичког приступа у анализи научног стваралаштва Дворниковића, а да ће научна верификација дати другу слику вредности његовог рада.

За свог живота је објавио преко 400 радова, књига, расправа, есеја и студија.

Признања[уреди]

Дела (библиографија)[уреди]

  • Борба идеја, Београд (1936)
  • Карактерологија Југословена, Космос, Београд 1939; Просвета 1990; Просвета 2000.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Српски биографски речник I том, А ‐ Б, Владан Јовановић, Матица српска, Нови Сад (2004) ((sr))

Спољашње везе[уреди]

чланци