Владимир Петковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Владимир Петковић (вишезначна одредница).
Владимир Петковић

Владимир Петковић, српски историчар уметности
Владимир Петковић, српски историчар уметности

Општи подаци
Датум рођења 30. септембар 1874.
Место рођења Доња Ливадица (Застава Србије Кнежевина Србија)
Датум смрти 13. новембар 1956.
Место смрти Београд (Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије ФНРЈ)
Рад

Владимир Петковић (Доња Ливадица, [1] 30. септембар 1874Београд, 13. новембар 1956) је био српски историчар уметности и археолог.

Биографија[уреди]

Проф. др Владимир Петковић је дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду (1897). Године 1900. одлази у на студије у Минхен, потом 1902. у Хале где 1905. стиче докторат. По повратку у Србију 1911. постаје доцент, 1919. ванредни, а 1922. редовни професор Филозофског факултета у Београду. Од 1921. до 1935. године био је директор Народног музеја у Београду. Од 1932. је члан Српске академије наука, а од 1947. до 1956. управник њеног Археолошког института.

Научни рад[уреди]

Главна област научног истраживања Владимира Петковића била је српска средњовековна уметност, посебно фреско-сликарство. У српској историографији поставио је темеље научног изучавања споменичке баштине.

Знања је стицао током великог теренског рада након кога је публиковао бројне чланке и монографске студије о српским средњовековним манастирима, црквама и живопису. Објавио је знамените збирке грађе о средњовековним фрескама у Србији и Македонији, а посебно је значајан његов преглед црквених споменика.

Писао је о стилским карактеристикама живописа, посебно о иконографији када је уочио постојање посебних школа у српском средњовековном сликарству. Такође је први обратио пажњу на значај споменика касног средњег века - XVI и XVII столећа, део којих истраживања је и публиковао. Као археолог радио је у Стобима и Царичином граду.

Библиографија (избор)[уреди]

  • 1906 „Жича, архитектура и живопис“, Старинар, Београд
  • 1908 „Фреске из унутрашњег нартекса цркве у Каленићу“, Старинар, Београд
  • 1911 „Српски споменици VII-VIII века“, Старинар, Београд
  • 1922 Манастир Раваница, Београд
  • 1924 Манастир Студеница, Београд
  • 1926 Манастир Каленић, Вршац
  • 1933 Старо Нагоричино - Псача - Каленић (иконографија и живопис), Београд
  • 1937 „Античке скулптуре у Стобију“, Старинар, Београд
  • 1939 „Ископавање Царичиног града код Лебана 1938. године“, Старинар, Београд
  • 1941 Манастир Дечани, Београд
  • 1950 Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд

Извори[уреди]

  • „Владимир Р. Петковић“, Старинар, V-VI, Београд, 19541955 (комплетна библиографија)
  • Светозар Радојчић, „Др. Владимир Петковић“, Гласник САН, бр. 2, 1957, Београд
  • Енциклопедија ликовних умјетности, књ. 3, pp. 662, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1964.

Спољашње везе[уреди]