Владимир Радмановић
| Владимир Радмановић | ||
|---|---|---|
|
|
||
| Личне информације | ||
| Пуно име | Владимир Радмановић | |
| Датум рођења | 19. новембар 1980. | |
| Место рођења | Требиње (СФРЈ) | |
| Држављанство |  Србија |
|
| Висина | 2,08 m | |
| Позиција | Крилни центар | |
| Драфт | 12 | |
| Сениорски клубови | ||
| Год. | Клуб | |
| 1997–2001 2001 2001–2006 2006 2006-2009 2009-2011 2011- |
Црвена звезда ФМП Железник Сијетл Суперсоникси Лос Анђелес Клиперси Лос Анђелес Лејкерси Шарлот Бобкетси Атланта Хокс |
|
| Награде | ||
| Светски шампион 2002. |
||
| Освојене медаље | |||
|---|---|---|---|
| Кошарка | |||
| Светско првенство | |||
| Злато | 2002. САД | Југославија | |
Владимир Радмановић (рођен 19. новембра 1980. у Требињу) је српски кошаркаш који тренутно игра за Атланта Хоксе. Игра на позиција крилног центра, а у досадашњој каријери је играо за Црвену звезду, ФМП Железник, Сијетл Суперсониксе, Лос Анђелес Клиперсе, Лос Анђелес Лејкерсе и Шарлот Бобкетсе.
Радмановић је освојио злато на Европском првенству за играче до 22 године 1998. и златну медаљу на Светском првенству 2002.
Садржај |
[уреди] Биографија
Радмановић је рођен у Требињу, где је његов отац Стеван, официр ЈНА, био распоређен. Детињство је провео у различитим местима у зависности од тога где му је отац био премештен. Кошарку је почео да тренира у јуниорима Партизана, али је прешао касније прешао у млађи тим Црвене звезде. Радмановић је био део репрезентације Југославије до 22 године која је освојила златну медаљу на Европском првенству 1998. За први тим Црвене звезде заиграо је у сезони 1998/99, када је на 10 утакмица забележио просечно 5,9 поена. Црвена звезда је сезону завршила на вицешампионском месту иза Будућности, пошто је сезона прекинута пре плеј-офа због НАТО бомбардовања СРЈ. Радмановић је током сезоне добио позив за Најки Хуп самиту у Тампи, који се одржао током бомбардовања.
Већу минутажу у Црвеној звезди добио је након одласка Миленка Топића у Будућност. У тој сезони бележио је просечно 7,2 поена за 35,2 минута. Црвена звезда је на крају заустављена у полуфиналу плеј-офа од КК Партизана укупним резлтатом 3:2. Тим су на крају сезоне напустили најбољи играчи попут Игора Ракочевића, Јове Станојевића, Драгана Луковског, а у нову сезону Звезда је ушла са великим финансијским проблемима и младом екипом чији су предводници били Радмановић, Милош Вујанић и Милутин Алексић. Међутим, Радмановић је јануару 2001. због неисплаћенених обавеза напустио Црвену звезду и прешао у Железник. На драфту 2001. одабрали су га Сијетл Суперсоникси. Радмановић је добио позив селектора Светислава Пешића за Европско првенство у кошарци 2001., али га је одбио како би се спремио за NBA лигу.
[уреди] NBA
[уреди] Сијетл Суперсоникси
У својој првој сезони у NBA, Радмановић је 18 пута био у статној петорци. Просечно је бележио 6,7 поена за просечно 20 минута по мечу, а у плеј-офу бележио је просечно 7,6 поена. Доказао се као одличан шутер тројки, са процентом успешности од 42%, а изабран је у најбољи други тим новајлија те сезоне.
Тог лета, Радмановић је први пут заиграо за репрезентацију и учествовао је на Светском првенству у Индијанаполису, на ком је Југославија освојила златну медаљу. Међутим, у полуфиналу против Новог Зеланда, у ком је фаворизована Југославија губила, селектор Пешић је одстранио Радмановића из тима, пошто је у свлачионици јео банану, потпуно незаинтересован за Пешићеве коментаре. Радмановић није играо у другом полувремену, које се завршило победом Југославије у неизвесном финишу. Није играо ни у финалу против Аргентине, а приликом доделе златних медаља, његово место на подијуму заузео је Александар Смиљанић, који је као 13. играч био вишак пред првенство.
Следеће сезоне је бележио просечно 10,1 поена за 26 минута по мечу. Рекорд сезоне од 29 убачених поена имао је 25. јануара 2003. против Мемфиса, када је био најефикаснији играч Сијетла, а три пута је имао двоцифрен учинак по броју поена и скокова. Ипак Суперсоникси те сезоне нису изборили право да играју у плеј-офу. Радмановић се није одазвао позиву новог селектора Душка Вујошевића да игра на Европском првенству 2003. у Шведској, на ком је ослабљена репрезентација Србије и Црне Горе заузела 6. место.
Следећа сезона 2003/04 је статистички била најбоља у досадашњој Радмановићевој NBA каријери. Бележио је просечно 12 поена нза 30 минута по мечу. На 17 утакмица је забележио 20 или више поена, шест пута је имао двоцифрен учинак по броју поена и скокова. Са 140 убачених тројки био је трећи у екипи и 17. у целој лиги. Био је кандидат за играча који је највише напредовао. Радмановић је учествовао на Олимпијским играма 2004. у Атини, на којима је репрезентација Србије и Црне Горе заузела разочаравајуће 11. место.
У сезони 2004/2005 је поновио форму из прошле сезоне и са Рејом Аленом и Рашардом Луисом био важан део тима који се пласирао у плеј-оф први пут од 2002. Бележио је просечно 11,8 поена по утакмици, а 26. јануара 2005. на утакмици против Лејскерса за постигао 8 тројки. На крају сезоне је одбио да потпише нови уговор са Суперсониксима на шест година вредан 42 милиона долара, а уместо тога потписао је уговор на годину дана, па је на крају сезоне 2005/06. постао слободни агент. Након изненађујуће елиминације репрезентације Србије и Црне Горе на Европском првенсту у кошарци 2005. у Србији и Црној Гори, селектор Жељко Обрадовић је оптужио неколико играча за непосвећеност репрезентацији, међу њима и Радмановића.[1][2]
Следеће сезоне Радмановић је забележио рекорд каријере са 30 поена против Њујорк Никса. Ипак незадовољан што након 4 сезоне није успео да постане стандардни део старне петорке, Радмановић је 14. фебруара 2006. послат у Лос Анђелес Клиперсе у замену за крилног центра Криса Вилкокса. Иако је у Клиперсима добио већу минутажу него у Суперсониксима, био је стартер у 11 од 30 утакмица. Те сезоне је био међу најбољим тројкашима у лиги.
[уреди] Лос Анђелес Лејкерси
Радмановић се 1. јула 2006. сложио да потпише уговор на 5 година са Лејкерсима чија је вредност процењена на 31 милион долара[3] Иако се веровало да ће потписати уговор са Клиперсима (испрва је прихватио њихову понуду), предомислио се након што му је обећано место у стартној петорци у Лејкерсима. Фил Џексон је сматрао да ће његове шутерске способности добро доћи у офанзивној троугао-тактици Лејкерса[4]
Радмановић је 8. фебруара 2007. рекао управи Лејкерса да је повредио раме када је пао на снегу у Парк Ситију, Јута, дан раније, током Ол-стар викенда 2007. и да ће бити ван терена 8 недеља.[5] Ипак, 23. фебруара Радмановић је признао да је пао док је возио сноуборд.[6][7] Како му је његов уговор са Лејкерсима забрањивао да се излаже активностима које укључују велики ризик од повреде, као што је скијање и сноуборд.[7] Због тога је кажњен са 500.000 долара.
[уреди] Шарлот Бобкетси
Лејкерси су 7. фебруара 2009. послали Радмановића у Шарлот, док су у супротном смеру дошли за крило Адам Морисон и бек Шенон Браун.
[уреди] Извори
- ^ B92.net: Eurobasket 2005
- ^ Kurir:Plava Banda!. Arhiva.kurir-info.rs. Приступљено на дан 13. 3. 2012.
- ^ Yahoo! Sports - Sports News, Scores, Rumors, Fantasy Games, and more[мртва веза]
- ^ Bethlehem Shoals %BloggerTitle% (29. 12. 2006.). More Kind Words from Phil | NBA Blog - The FanHouse. Nba.aolsportsblog.com. Приступљено на дан 13. 3. 2012.
- ^ LAKERS FORWARD VLADIMIR RADMANOVIC SUFFERS SEPARATED SHOULDER. Lakers.com (18. 2. 2007.). Приступљено на дан 23. 2. 2007.
- ^ . „Lakers' Radmanovic reveals he lied about shoulder injury“, Seattle Post-Intelligencer, 23. 2. 2007. Приступљено дана 23. 2. 2007.
- ^ а б Bresnahan, Mike. „Radmanovic lied to Lakers about injury“, Los Angeles Times, 23. 2. 2007. Приступљено дана 23. 2. 2007.
[уреди] Спољашње везе
|
|||||
|
|||||
|
|||||
