Владимир (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владимир (град)
Владимир

Gates of Vladimir.JPG
Златна капија у Владимиру

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Централни
Област Владимирска област
Основан 990
Статус града 1108
Становништво
Становништво (2010) 345.598
Географске карактеристике
Координате 56°07′00″N 40°25′00″E / 56.133333, 40.416667
Временска зона UTC+4
Надморска висина 150 м
Површина 65 км²
Владимир (град) на мапи Русије
{{{alt}}}
Владимир (град)
Владимир (град) на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Александар Рибаков
Позивни број +7 4922
ОКАТО код 17 401
Веб-страна www.vladimir-city.ru

Владимир (град) (рус. Влади́мир) је град у Русији и административни центар Владимирске области. Налази се око 180 километара источно од Москве. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 345.598 становника.

Географија[уреди]

Клима Владимира
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 7,1 9,5 16,8 27,8 34 34,4 37,1 36,5 29,5 25 14,8 9,2 37,1
Средњи максимум, °C −5,6 −5 1,5 10,9 18,6 22,1 24,3 22 15,7 8 −0,4 −4,4 9
Средња температура, °C −8,5 −8,5 −2,5 5,7 12,6 16,6 18,8 16,5 10,8 4,6 −2,7 −7 4,7
Средњи минимум, °C −11,3 −11,5 −5,8 1,4 7,3 11,8 14 12,1 7,2 2,1 −4,7 −9,4 1,1
Апсолутни минимум, °C −39,7 −36,1 −30 −16,1 −9 0 3,9 0 −6,3 −18,9 −27,2 −43 −43
Извор: Погода и Климат


Историја[уреди]

Успењски сабор у Владимиру.
Катедрала Светог Димитрија.

Древна Хипатијусова хроника помиње да је Владимир основао кијевски кнез Владимир Свјатославич 990. Званично се за годину оснивања узима 1108, када је Владимир Мономах утврдио град. Око пол века касније, кнежеви Кијева су се преселили у Владимир. Град је тада доживео процват који је трајао до инвазије Татара 7. фебруара 1238. Средином 14. века Московска кнежевина је заузела Владимир, и он је изгубио на значају.

Владимир је 1719. постао главни град своје провинције.

Споменици под заштитом УНЕСКО у Владимиру (светска баштина):

  • Успењски сабор (изграђен 1158–1160, проширен 1185–1189). Сабор су осликали Андреј Рубљов и Данил Чиорни 1408.
  • Катедрала Светог Димитрија (Димитријевски сабор, изграђен 1194–1197)
  • Златна капија (изграђена 1158–1164, преуређена у касном 18. веку)

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 345.598 становника, 29.644 (9,38%) више него 2002.

Кретања броја становника
2002. 2010.
315.954[1] 345.598[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]