Владислав Митровић

Владислав (Митровић)
Датум рођења:	1913.
Место рођења:	Старо Село код Гламоча (Аустроугарска)
Датум смрти:	13. септембар 1992.
Место смрти:	Ваљево (СР Југославија)

Владислав (световно Војислав Митровић, Старо Село код Гламоч 1913 — Ваљево, 13. септембар 1992) је био митрополит Српске православне цркве.

Световни живот

Митрополит Владислав (у свету Војислав Митровић) рођен је 1913. у Старом Селу код Гламоча, Босна, од оца Исаије, књижевника, и мајке Стаке. Основну школу завршио је у Гламочу, гимназију у Приједору, богословију у Сарајеву и Богословски факултет у Београду. У жељи за усавршавањем у историјским наукама, уписао се на Филозофски факултет у Београду (историја Византије, општа и национална историја) и дипломирао са одличним успехом на тему: Богомилство у Византији.

Пре избора за епископа службовао је у црквеном суду у Бањалуци (1932-1935), а од 1940. до 1950. године био је вероучитељ у разним местима Босне и Србије. Године 1950. постављен је за професора Богословије светога Саве у манастиру Раковици.

Монашки живот

Замонашен је 15. маја 1952. године у манастиру Раковици од митрополита дабробосанског Нектарија. Рукоположен је у чин ђакона на Видовдан 1952. а у чин презвитера на Светог Саву 1953. године. Исте године је одликован достојанством синђела, а 1955. године је произведен у чин протосинђела.

Изабран је за епископа захумско-херцеговачког 1955. године и хиротонисан 31. јула исте године у београдској Саборној цркви. Намучен у личном животу, епископ Владислав је дошао у разорену и напаћену Херцеговину. Скоро четрдесет година је обнављао храмове, манастире и духовни живот, а при крају живота доживео је рушење свега онога што је обновио и сазидао са онима који су му били верни и одани.

После смрти митрополита дабробосанског Нектарија 1966. године постао је администратор Митрополије дабробосанске, а 1967. године, по жељи Светог архијерејског сабора, и митрополит те епархије. Велики труд и самопрегоран рад и у овој епархији уродио је плодом, јер сав његов мукотрпни живот био је посвећен само Цркви. Пошто је и у новој епархији све обновљено, и у њој је порушено све оно што је четврт века зидао. Упоредо са тим, администрирао је својом ранијом епархијом, Епархијом захумско-херцеговачком.

Животни крај овог честитог српског јерарха био је у сваком погледу болан и пун разочарења у оне којима је највише веровао. Умро је ван својих епархија, изван Херцеговине којој је дао себе самог, у Ваљеву 13. септембра 1992. године, као архијереј без епархије, јер је на мајском сабору 1992. умировљен, и сахрањен у манастиру Докмиру код Уба.

Претходник: Лонгин (Томић)	епископ захумско-херцеговачки 1955—1992.	Наследник: Атанасије (Јевтић)
Претходник: Нектарије (Круљ)	Митрополит дабробосански 1967—1992.	Наследник: Николај (Мрђа)
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}

Извори

• Сава Вуковић: Српски јерарси

Спољашње везе

• Званична страница Митрополије дабробосанске