Владица Ковачевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владица Ковачевић

Владица Ковачевић
Владица Ковачевић

Лични подаци
Пуно име Владимир Ковачевић
Надимак Пословођа
Датум рођења 7. јануар 1940.
Место рођења Краљевина Југославија Ивањица, Србија,
Краљевина Југославија
Висина 169[1]
Позиција нападач
Јуниорски клубови
1955-1958 ФК Партизан
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1958-66
1966-67
1967-70
1970-72
ФК Партизан Југославија
ФК Нант Француска
ФК Партизан Југославија
ФК Ангерс Француска
Укупно
151 (73)
29 (8)
32 (6)
68 (28)
280 (115)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1957-58
1958-61
1960-1965
Југославија, омладинци Југославија
Југославија, млади Југославија
Југославија Југославија
Укупно
8 (0)
5 (0)
13 (2)
13 (2)

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Владимир Ковачевић (7. јануар 1940, Ивањица) је бивши фудбалер Партизана и југословенски фудбалски репрезентативац и тренер.

Спортска биографија[уреди]

Ковачевић је своју фудбалску каријеру почео као петнаестогодишњак у београдском фудбалском клубу Партизан.

За први тим Партизана је заиграо у фудбалској сезони 1958/59, када је са Партизаном освојио друго место у шампионату Југославије. У тој првој сезони је одиграо четири утакмице, а већ следеће сезоне је од могућих двадесет и две утакмице одиграо осамнаест и постигао седам голова[2].

Ковачевић је поникао у славној генерацији Партизана које је предводио тренер Флоријан Матекало. Играчи Партизана из те генерације су први понели надимак Партизанове бебе.

За Партизан је одиграо укупно 487 утакмица и постигао 319 голова[3].

Са Партизаном је освојио четири титуле шампиона Југославије, поред је број првенствених голова које је Ковачевић постигао у шампионским сезонама:

Куп шампиона са Партизаном[уреди]

У сезони УЕФА Лига шампиона 1965/66. је са Партизаном је играо у финалу Купа европских шампиона, где је Паризан изгубио од Реал Мадрида са 2:1[4].

Партизан је на тој утакмици играо у следећем саставу:


11. мај 1966.
Финале Купа шампиона
Шпанија Реал Мадрид 2-1 Југославија Партизан Град: Брисел Стадион Хејсел
Судија: Рудолф Критлен (Немачка)
Гледалаца: 55.000
Амансио Погодак у 70 минуту 70'
Фернандо Серена Погодак у 76 минуту 76'
(Репортажа) Васовић Погодак у 55 минуту 55'

Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Шпанија
Реал Мадрид
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Југославија
Партизан
ФК Реал Мадрид:
ГО 1 Шпанија Хосе Аракистан
ОД 2 Шпанија Пачин
ОД 3 Шпанија Педро де Фелипе
ОД 4 Шпанија Игнацио Зоко
ОД 5 Шпанија Мануел Санчис
СР 6 Шпанија Пири
СР 7 Шпанија Мануел Веласкез
СР 8 Шпанија Фернандо Серена
НА 9 Шпанија Амансио Амаро
НА 10 Шпанија Рамон Гросо
НА 11 Шпанија Франсиско Генто (капитен)
Тренер:
Шпанија Мигел Муњоз
ФК Партизан:
ГО 1 Југославија Милутин Шошкић
ОД 2 Југославија Фахрудин Јусуфи
ОД 3 Југославија Велибор Васовић (капитен)
ОД 4 Југославија Бранко Рашовић
ОД 5 Југославија Љубомир Михајловић
СР 6 Југославија Владица Ковачевић
СР 7 Југославија Радослав Бечејац
СР 8 Југославија Мане Бајић
НА 9 Југославија Мустафа Хасанагић
НА 10 Југославија Милан Галић
НА 11 Југославија Јосип Пирмајер
Тренер:
Југославија Абдулах Гегић

У сезони после финалне утакмице Купа шампиона већина играча Партизана је отишла за иностранство. Владица Ковачевић је отишао у Француску у Нант, где је једну сезону одиграо за ФК Нант. У тој сезони 1966-67. за Нант је одиграо двадесет девет утакмица и постигао осам голова. Нант је те сезоне завршио на другој позицији у Француском шампионату.

После једне сезоне проведене у Нанту, Ковачевић одлази на одслужење тада обавезног војног рока, после којег игра поново, три сезоне, за Партизан. После Партизана поново одлази у иностранство, Француску, али овог пута у ФК Ангер. У другој сезони 1970/71, са 20 голова постаје најбољи стрелац тима и седми стрелац француског првенства у тој сезони[5]. У Ангеру проводи три сезоне и 1972. године завршава активну играчку каријеру.

Репрезентација[уреди]

За фудбалску репрезентацију Југославије, Ковачевић је одиграо тринаест утакмица и постигао је два гола.

Прву утакмицу је одиграо 10. априла 1960. године у Београду. Утакмица је играна у оквиру квалификација за Олимпијске игре, против Израела. Утакмица је одржана у Београду а Израел је победио са 2:1.

Играо је такође две утакмице на у Чилеу, 1962., када је репрезентација Југославије заузела четврто место.

Задњу утакмицу за репрезентацију је одиграо 16. јуна 1965. године у Ослу, против Норвешке у оквиру квалификација за светско првенство. Југославија је ту утакмицу изгубила са 3:0.

Тренер[уреди]

У периоду од 11/1981 — 02/1983. је био тренер француског фудбалског клуба Олимпик из Лиона.

Остатак своје тренерске каријере је провео на тренерским пословима у Партизану. У пензију је отишао 2008. године после четрдесет година, фудбалске и спортске активности[6][7]

Играчка статистика у ФК Партизан[уреди]

Статистика са Партизановог сајта[8]

Такмичење Број утакмица Број голова
Првенствене 215 112
Интернационалне 57 27
Пријатељске 155 147
Куп Југославије 22 14
Куп европских шампиона 18 11
Куп УЕФА 3 1
Средњоевропски Куп 3 1
Турнир у Мостару 2 0
Турнир у Вијаређу (Италија) 3 4
Интернационални куп Мухамед V 2 0
Куп Ослобођења Београда 2 1
Лига шампиона Југославије 5 1
Укупно 487 319

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]