Владо Черноземски
| Владо Черноземски | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 19. октобар 1897. |
| Место рођења: | Велинград (Кнежевина Бугарска) |
| Датум смрти: | 9. октобар 1934. |
| Место смрти: | Марсеј (Француска) |
Владо Георгијев Черноземски (19. октобар 1897, село Каменица код Велинграда, Бугарска - 9. октобар 1934, Марсеј, Француска), рођен као Величко Димитров Керин, је био бугарски[1][2][3] терориста и припадник ВМРО-а. Черноземски је 9. октобра 1934. убио југословенског краља Александра I и министра спољних послова Француске Луја Бартуа.
Черноземски је рођен у селу Каменица (данас део града Велинграда). У ВМРО је ступио 1922. Након убиства Дима Хаџидимова бугарског народног посланика из редова Бугарске комунистичке партије 1924, осуђен је на смрт 1928, али је амнестиран 1932. Такође је убио члана ВМРО-а 1930.
Крајем августа 1934. године, на позив Анта Павелића, Черноземски врши обуку усташа за атентат на краља Александра у логору Јанка Пуста и Нађ Кањижа. Након обуке избрана су још тројица атентатора: Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил, који су са лажним пасошима ушли у Француску. 9. октобра 1934. у Марсељу[4] Черноземски је убио југословенског краља Александра I и смртно ранио министра спољних послова Француске Луја Бартуа. У гужви која је уследила, Черноземског је мачем оборио француски полицајац, а затим су га погођеног са више метака у тело на смрт претукли присутни окупљени грађани. Пребачен је у канцеларију марсејске службе безбедности, где је и умро, не изговоривши ни једну реч. Код њега је пронађен чехословачки пасош на име Петар Келеман, два пиштоља, маузер калибра 7.62 mm и валтер, две бомбе, бусола и 1.700 франака. Пасош је издао чехословачки конзулат у Загребу. Черноземски је имао на десној руци истетовирану мртвачку главу и две укрштене кости, а изнад четири слова, ћирилицом, ВМРО.
Након Марсејског атентата, многи Бугари, Албанци и Хрвати су сматрали Черноземског за хероја који је устао против тираније.[5] Тајно је сахрањен на непознатом месту.
Референце [уреди]
- ^ Stefan Troebst, "Historical Politics and Historical “Masterpieces” in Macedonia before and after 1991", New Balkan Politics, Issue 6, 2003: "... the suicide-assassin from VMRO, Vlado Cernozemski, who, on orders from Mihajlov and his ethno-national VMRO, which was defined as Bulgarian, killed the Yugoslav king Alexander I Karadzordzevic and the French Minister of Foreign Affairs Louis Bareau in Marseilles in 1934."
- ^ Митре Стаменов. „Атентатът в Марсилия. Владо Черноземски. Живот, отдаден на Македония“,(Издание на ВМРО-СМД, София, 1993)
- ^ Марсејскиот атентат - Цане Ѓорѓиевски
- ^ Rothschild, Joseph (1959). The Communist Party of Bulgaria; Origins and Development, 1883-1936. Columbia University Press. стр. 277–278.
- ^ Dennis Barton, Croatia 1941 - 1946
Извори [уреди]
Фељтон: Марсељски атентат [уреди]
- Усташке активности и везе Анте Павелића са ВМРО између два рата ((sr))
- Одлука о атентату и покушај у Загребу ((sr))
- Атентат ((sr))
- Суђење ((sr))
- Последице неславног прекида суђења ((sr))
- Други дан суђења (6. фебруар 1936.) ((sr))
- Четврта седница (6. фебруар, после подне) ((sr))
- Трећи дан суђења ((sr))
- Четврти дан суђења ((sr))
- Последњи дан суђења ((sr))
- Судбине атентатора и саучесника атентата у Марсељу ((sr))
Види још [уреди]
