Влашки До (Смедеревска Паланка)
-
- За остале употребе, погледајте Влашки До (вишезначна одредница).
| Влашки До | |
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 27′ 60" СГШ 20° 54′ 60" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 147 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 1161 |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
  Влашки До
Влашки До на мапи Србије |
|
Координате: 44° 27′ 60" СГШ, 20° 54′ 60" ИГД Влашки До је насеље у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 1161 становника (према попису из 1991. било је 1287 становника).
Садржај |
[уреди] Историја
Влашки До се налази североисточно од Азање. По предању, овде је за време Турака била мезулана, по којој је, свакако, и поток, који овуда протиче, добио име Мезул. Овуда је пролазио Цариградски Друм идући од Гроцке преко Колара за Паланку.
До 1882.г. овде су биле колибе и трла, кошеви и имања појединих азањских породица. Како им је било далеко да сваког дана из Азање овамо долазе на имања, почели су се појединци стално настањивати. Прво су се доселили Арсинијевићи, за њима Танасковићи, па Павићи и Милосављевићи. Затим су се насељавале и друге породице (Стефановићи, Тошићи, Никодијевићи, Мијатовићи, Анђелковићи, Шаранћићи, Ватинићи, Новаковићи,Матејићи и др).Све су ове породице дошле из Азање, где и данас имају рођаке. Једино су Пантићи (Милојевићи) дошли из Сепаца (Јасеница) “. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
[уреди] Демографија
У насељу Влашки До живи 977 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (41,5 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 312 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,72.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.146 | 98,70% | ||
| Хрвати | 1 | 0,08% | ||
| Муслимани | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 12 | 1,03% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 9 | ||
| 80+ | 14 | 18 | ||
| 75-79 | 29 | 51 | ||
| 70-74 | 32 | 49 | ||
| 65-69 | 29 | 31 | ||
| 60-64 | 29 | 28 | ||
| 55-59 | 39 | 33 | ||
| 50-54 | 59 | 49 | ||
| 45-49 | 48 | 44 | ||
| 40-44 | 31 | 30 | ||
| 35-39 | 34 | 28 | ||
| 30-34 | 45 | 36 | ||
| 25-29 | 50 | 39 | ||
| 20-24 | 39 | 36 | ||
| 15-19 | 23 | 14 | ||
| 10-14 | 31 | 21 | ||
| 5-9 | 26 | 29 | ||
| 0-4 | 32 | 25 | ||
| просек | 41.5 | 45.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 502 | 115 | 333 | 43 | 11 | - |
| Женски | 495 | 43 | 330 | 99 | 21 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 333 | 235 | - | - | 50 | 1 | 11 | 11 | 3 | 4 |
| Женски | 197 | 174 | - | - | 5 | - | 1 | 5 | - | - |
| Оба | 530 | 409 | - | - | 55 | 1 | 12 | 16 | 3 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 2 | 7 | 1 | 5 | 1 | - | - | 2 | |
| Женски | - | 3 | - | 3 | 5 | - | - | - | 1 | |
| Оба | - | 5 | 7 | 4 | 10 | 1 | - | - | 3 |
[уреди] Референце
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б.М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Коришћена Литература:
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Смедеревска Паланка |
|---|
|
Азања • Баничина • Бачинац • Башин • Влашки До • Водице • Глибовац • Голобок • Грчац • Кусадак • Мала Плана • Мраморац • Придворице • Ратари • Селевац • Смедеревска Паланка • Стојачак • Церовац |
