Влајковац

Из Википедије, слободне енциклопедије

Влајковац је насеље у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2002. било је 1178 становника (према попису из 1991. било је 1328 становника).

Влајковац
Vlajkovac, Orthodox Church.jpg
Православна црква у селу
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Вршац
Географски подаци
Географске
координате
45° 04′ 17" СГШ
21° 12′ 01" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Површина 49,1 km²
Надморска висина 80 m
Становништво (2002)
број становника 1178
густина насељености 24 ст./km²
Остали подаци
Поштански број 26332
Позивни број 013
Регистарска ознака
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Влајковац

 Влајковац на мапи Србије


Координате: 45° 04′ 17" СГШ, 21° 12′ 01" ИГД

Садржај

[уреди] Историја

Влајковац се први пут помиње 1597. године као посед сибињског кнеза, са становницима српске народности.


У 16. веку назив села Влајковац (Vlajkoc) Влајковац – 1716. године. Temesvajkócz – 1911. Влајковац – 1922. године.

Године 1716. Влајковац је додељен Вршачком диштрикту (Срез). 1717. године било је 22. куће. За време епископа Максима Несторивића (1728-1738) подигнута је црква брвнара. Придоласком сибињских Румуна (1738) насеље је повећано. Тако док је 1749. године било 40 кућа, 1752. године било је већ 87. кућа. 1779 Влајковац је припојен Тамишком комитату.

На путу за Панчево, цар Јосиф II задржао се у Влајковцу 13. и 14. априла 1773. године.

Први пут почиње да се воде црквене књиге 1790. године. Подигнута је Румунска црква 1809. године. 1829. године уступи царска комора Влајковац, променом добара, грофовској породици Бетлен. 1832г. имао је Влајковац 1252 православна, 2 католика и 4 јевреја. У атару, познатом као плодна равница, било је 85 поданичких сесија. Бројни и богати пашњаци и ливаде омогућили су и знатно унапредили сточарство. Тада је властелин био гроф Емерих Бетлен.

Влајковац је имао 1848. године 1390 становника, од којих је било православних 1375, католика 6, и јевреја 9. 8. јула 1848. године Мађари су упалили село, које је са црквом изгорело.

Влајковац је имао 1854 г. 1183г. становника. Површина катарстерске општине била је 7365 ланаца, укључујући ту и бивши алодијални посед од 2483 ланаца. Властелин је био гроф Јован Бетлен.

у Влајковцу 1859. г подигао је свој кастел Георг Мочоњи. Исто то је учинио и Фердинанд Хајнрих на своме имању »Икателек«. Године 1872. оделили су се Срби од Румуна, којима је остала црква.

Године 1876. село је проглашено великом општином. У тој години срушила је снажна олуја кров румунске цркве и ишчупала више стабала из земље.

8. децембра 1894. отворена је железничка станица на путу Вршац-Ковин која је предата у саобраћају. Бројно кретање становништва у последњим деценијама било је у порасту: 1869. године било је 1484 становника; 1880 – 1354; 1890 – 1532; 1900 – 1590; 1910 – 1650. становника. По попису 1921. године у Влајковцу је било 1459 становника, од којих је било: Срба-261; Чеха-34; Румуна-918; Немаца-22; Мађара- 224.становника.

Доселило се 1920. године 120 породица из Лике и Босне и Херзеговине, али се од тог броја, крајем 1927. године 60 породица преселило у Потпорањ и Селеуш.[1]

[уреди] Демографија

У насељу Влајковац живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,7 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 345 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1656 [2]
1953. 1830
1961. 1855
1971. 1530
1981. 1356
1991. 1328 1191
2002. 1321 1178
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
656 55,68%
Румуни
  
288 24,44%
Мађари
  
182 15,44%
Југословени
  
16 1,35%
Црногорци
  
5 0,42%
Бугари
  
3 0,25%
Македонци
  
2 0,16%
Словаци
  
1 0,08%
Немци
  
1 0,08%
Муслимани
  
1 0,08%
непознато
  
2 0,16%



[уреди] Референце

  1. ^ Милекерови летописи јужно Банатских општина ISBN 86-85075-04-1
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Литература

  1. Коришћена Литература
  2. Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено 1927„Напредак Панчево,,
  3. Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  4. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу (1928.)
  5. Милекерови летописи јужно Банатских општина ISBN 86-85075-04-1
  6. Летописа Период 1812 – 2009. М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Влајковцу настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Влајковац



Насељена места општине Вршац

Ватин • Велико Средиште • Влајковац • Војводинци • Вршац • Вршачки Ритови • Гудурица • Загајица • Избиште • Јабланка • Куштиљ • Мали Жам • Мало Средиште • Марковац • Месић • Орешац • Павлиш • Парта • Потпорањ • Ритишево • Сочица • Стража • Уљма • Шушара

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици