Влајковац

Влајковац је насеље у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2002. било је 1178 становника (према попису из 1991. било је 1328 становника).

Влајковац
Православна црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Вршац
Географски подаци
Географске координате	45° 04′ 17" СГШ 21° 12′ 01" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Површина	49,1 km²
Надморска висина	80 m
Становништво (2002)
број становника	1178
густина насељености	24 ст./km²
Остали подаци
Поштански број	26332
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ
Влајковац  Влајковац на мапи Србије

Историја

Влајковац се први пут помиње 1597. године као посед сибињског кнеза, са становницима српске народности.

У 16. веку назив села Влајковац (Vlajkoc) Влајковац – 1716. године. Temesvajkócz – 1911. Влајковац – 1922. године.

Године 1716. Влајковац је додељен Вршачком диштрикту (Срез). 1717. године било је 22. куће. За време епископа Максима Несторивића (1728-1738) подигнута је црква брвнара. Придоласком сибињских Румуна (1738) насеље је повећано. Тако док је 1749. године било 40 кућа, 1752. године било је већ 87. кућа. 1779 Влајковац је припојен Тамишком комитату.

На путу за Панчево, цар Јосиф II задржао се у Влајковцу 13. и 14. априла 1773. године.

Први пут почиње да се воде црквене књиге 1790. године. Подигнута је Румунска црква 1809. године. 1829. године уступи царска комора Влајковац, променом добара, грофовској породици Бетлен. 1832г. имао је Влајковац 1252 православна, 2 католика и 4 јевреја. У атару, познатом као плодна равница, било је 85 поданичких сесија. Бројни и богати пашњаци и ливаде омогућили су и знатно унапредили сточарство. Тада је властелин био гроф Емерих Бетлен.

Влајковац је имао 1848. године 1390 становника, од којих је било православних 1375, католика 6, и јевреја 9. 8. јула 1848. године Мађари су упалили село, које је са црквом изгорело.

Влајковац је имао 1854 г. 1183г. становника. Површина катарстерске општине била је 7365 ланаца, укључујући ту и бивши алодијални посед од 2483 ланаца. Властелин је био гроф Јован Бетлен.

у Влајковцу 1859. г подигао је свој кастел Георг Мочоњи. Исто то је учинио и Фердинанд Хајнрих на своме имању »Икателек«. Године 1872. оделили су се Срби од Румуна, којима је остала црква.

Године 1876. село је проглашено великом општином. У тој години срушила је снажна олуја кров румунске цркве и ишчупала више стабала из земље.

8. децембра 1894. отворена је железничка станица на путу Вршац-Ковин која је предата у саобраћају. Бројно кретање становништва у последњим деценијама било је у порасту: 1869. године било је 1484 становника; 1880 – 1354; 1890 – 1532; 1900 – 1590; 1910 – 1650. становника. По попису 1921. године у Влајковцу је било 1459 становника, од којих је било: Срба-261; Чеха-34; Румуна-918; Немаца-22; Мађара- 224.становника.

Доселило се 1920. године 120 породица из Лике и Босне и Херзеговине, али се од тог броја, крајем 1927. године 60 породица преселило у Потпорањ и Селеуш.

Демографија

У насељу Влајковац живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,7 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 345 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1656 1953. 1830 1961. 1855 1971. 1530 1981. 1356 1991. 1328 1191 2002. 1321 1178

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			656	55,68%
Румуни			288	24,44%
Мађари			182	15,44%
Југословени			16	1,35%
Црногорци			5	0,42%
Бугари			3	0,25%
Македонци			2	0,16%
Словаци			1	0,08%
Немци			1	0,08%
Муслимани			1	0,08%
непознато			2	0,16%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	2			7
80+	10			14
75-79	22			27
70-74	29			41
65-69	33			47
60-64	34			36
55-59	20			30
50-54	47			34
45-49	45			43
40-44	46			48
35-39	30			41
30-34	40			25
25-29	35			43
20-24	32			31
15-19	42			40
10-14	39			38
5-9	31			38
0-4	28			30
просек	39.7			41.2

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 409 435 464 373 366 377 345

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 51 81 58 62 47 30 8 4 2 2 3.41

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	467	123	293	30	15	6
Женски	507	87	299	107	13	1

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	248	119	-	1	54	-	11	12	3	22
Женски	126	55	-	-	35	-	-	13	2	2
Оба	374	174	-	1	89	-	11	25	5	24
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	2	9	3	2	6	-	-	3
Женски	-	-	1	2	12	-	-	-	4
Оба	1	2	10	5	14	6	-	-	7

Литература

1. Коришћена Литература
2. Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено 1927„Напредак Панчево,,
3. Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
4. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу (1928.)
5. Милекерови летописи јужно Банатских општина ISBN 86-85075-04-1
6. Летописа Период 1812 – 2009. М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Влајковцу настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Влајковац

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Дворац у Влајковцу