Влајковац

Из Википедије, слободне енциклопедије


Влајковац

Православна црква у селу
Православна црква у селу

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Вршац
Становништво
Становништво (2011) 1148
Густина становништва 24 ст/km²
Положај
Координате 45°04′17″N 21°12′01″E / 45.0715, 21.200166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 80 m
Површина 49,1 km²
Влајковац на мапи Србије
{{{alt}}}
Влајковац
Влајковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26332
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 45° 04′ 17" СГШ, 21° 12′ 01" ИГД

Влајковац (рум. Vlaicovăț, мађ. Temesvajkóc) је насеље у Србији у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1148 становника.

Овде се налази Дворац у Влајковцу.

Историја[уреди]

Влајковац се први пут помиње 1597. године као посед сибињског кнеза, са становницима српске народности.


У 16. веку назив села Влајковац (Vlajkoc) Влајковац – 1716. године. Temesvajkócz – 1911. Влајковац – 1922. године.

Године 1716. Влајковац је додељен Вршачком диштрикту (Срез). 1717. године било је 22. куће. За време епископа Максима Несторивића (1728-1738) подигнута је црква брвнара. Придоласком сибињских Румуна (1738) насеље је повећано. Тако док је 1749. године било 40 кућа, 1752. године било је већ 87. кућа. 1779 Влајковац је припојен Тамишком комитату.

На путу за Панчево, цар Јосиф II задржао се у Влајковцу 13. и 14. априла 1773. године.

Први пут почиње да се воде црквене књиге 1790. године. Подигнута је Румунска црква 1809. године. 1829. године уступи царска комора Влајковац, променом добара, грофовској породици Бетлен. 1832г. имао је Влајковац 1252 православна, 2 католика и 4 јевреја. У атару, познатом као плодна равница, било је 85 поданичких сесија. Бројни и богати пашњаци и ливаде омогућили су и знатно унапредили сточарство. Тада је властелин био гроф Емерих Бетлен.

Влајковац је имао 1848. године 1390 становника, од којих је било православних 1375, католика 6, и јевреја 9. 8. јула 1848. године Мађари су упалили село, које је са црквом изгорело.

Влајковац је имао 1854 г. 1183г. становника. Површина катарстерске општине била је 7365 ланаца, укључујући ту и бивши алодијални посед од 2483 ланаца. Властелин је био гроф Јован Бетлен.

у Влајковцу 1859. г подигао је свој кастел Георг Мочоњи. Исто то је учинио и Фердинанд Хајнрих на своме имању »Икателек«. Године 1872. оделили су се Срби од Румуна, којима је остала црква.

Године 1876. село је проглашено великом општином. У тој години срушила је снажна олуја кров румунске цркве и ишчупала више стабала из земље.

8. децембра 1894. отворена је железничка станица на путу Вршац-Ковин која је предата у саобраћају. Бројно кретање становништва у последњим деценијама било је у порасту: 1869. године било је 1484 становника; 1880 – 1354; 1890 – 1532; 1900 – 1590; 1910 – 1650. становника. По попису 1921. године у Влајковцу је било 1459 становника, од којих је било: Срба-261; Чеха-34; Румуна-918; Немаца-22; Мађара- 224.становника.

Доселило се 1920. године 120 породица из Лике и Босне и Херзеговине, али се од тог броја, крајем 1927. године 60 породица преселило у Потпорањ и Селеуш.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Влајковац живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,7 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 345 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1656 [2]
1953. 1830
1961. 1855
1971. 1530
1981. 1356
1991. 1328 1191
2002. 1321 1178
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
656 55,68%
Румуни
  
288 24,44%
Мађари
  
182 15,44%
Југословени
  
16 1,35%
Црногорци
  
5 0,42%
Бугари
  
3 0,25%
Македонци
  
2 0,16%
Словаци
  
1 0,08%
Немци
  
1 0,08%
Муслимани
  
1 0,08%
непознато
  
2 0,16%


Референце[уреди]

  1. ^ Милекерови летописи јужно Банатских општина ISBN 86-85075-04-1
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  1. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу (1928.)
  2. Милекерови летописи јужно Банатских општина ISBN 86-85075-04-1
  3. Летописа Период 1812 – 2009. М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Влајковцу настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе[уреди]