Водањ

Водањ
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Географски подаци
Географске координате	44° 36′ 20" СГШ 20° 51′ 05" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	151 m
Становништво (2002)
број становника	1314
Остали подаци
Поштански број	11328
Позивни број	026
Регистарска ознака	SD
Водањ  Водањ на мапи Србије

Водањ је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 1314 становника (према попису из 1991. било је 1426 становника).

Историја

Водањ лежи северозападно од Колара. Водањ је насеље новијег датума. Раније је овде била алија са појиштима села Ландола. Из писма, које су 1. јуна 1826. г. писали из Смедерева Сима Радојковић и Килош Стојаковић књазу Милошу, видимо да им је књаз месец дана раније под Н.637 наредио, да се брину о неким досељеницима из Рудничке Нахије. Они извештавају књаза Милоша да су по наређењу поступили и веле: „с момцима Вашим и с неколико кметова отишли смо у поменути Тургаевац и извидили, но при тому кад су видели новонаселници колико друмом кирајџије пролазе ни воде себи довољно добити не могу, зато и сами они нису хотели на оном месту населили се, но по том отишли смо у алију Водањ, близ Ландола села Нахије Смедеревске и гледали поменуто место. По том призвали смо кметове села Ландола и изјавили смо им за новонаселнике кији су их драговољно и примили“ . Међутим предање вели да Ландолцима није било право што су се ови населили, те су нове досељенике гонили и неколико пута палили колибе, због чега су се они морали да се склањају по суседним селима. Овако стање трајало је све дотле, док књаз Милош није наредио Ландолцима да нове досељенике оставе на миру.

Данашњистановници су поглавито потомци досељеника из крајева предратне Србије. Из Таковског среза су: Ђорђевићи, Вељковићи Накучана, Војновићи, Алексијевићи, из Драгачева су: Главоњаци николићи Милосављевићи Вујичичи, и остали који су придошли. Водањ има своју школу од 19. века и у њу су долазила деца из суседних села Сеоне, Удовица и Петријева.

Демографија

У насељу Водањ живи 1073 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,8 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 370 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1197 1953. 1317 1961. 1363 1971. 1336 1981. 1406 1991. 1426 1395 2002. 1372 1314

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			1.301	99,01%
Македонци			3	0,22%
Румуни			2	0,15%
Мађари			1	0,07%
непознато			6	0,45%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	22			21
80+	11			19
75-79	19			40
70-74	31			49
65-69	37			38
60-64	29			35
55-59	42			27
50-54	63			43
45-49	63			61
40-44	33			48
35-39	40			28
30-34	40			34
25-29	31			40
20-24	60			43
15-19	32			31
10-14	36			36
5-9	37			32
0-4	34			29
просек	39.8			43.1

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 246 268 319 320 335 359 370

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 64 69 59 62 46 46 16 6 - 2 3.55

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	553	144	357	32	20	-
Женски	557	84	363	98	12	-

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	303	139	-	-	72	3	12	20	4	20
Женски	145	76	-	-	16	-	-	17	1	-
Оба	448	215	-	-	88	3	12	37	5	20
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	11	3	6	6	1	-	-	6
Женски	3	3	2	13	10	-	-	-	4
Оба	3	14	5	19	16	1	-	-	10

Референце

Коришћена литература:

• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)