Водањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Водањ

Споменик палим борцима у Другом светском рату и  ОШ „Вожд Карађорђе”
Споменик палим борцима у Другом светском рату и
ОШ „Вожд Карађорђе”

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво (2011) 1206
Положај
Координате 44°36′20″N 20°51′05″E / 44.605666, 20.851333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 151 m
Водањ на мапи Србије
{{{alt}}}
Водањ
Водањ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11328
Позивни број 026
Регистарска ознака SD


Координате: 44° 36′ 20" СГШ, 20° 51′ 05" ИГД

Водањ је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1206 становника (према попису из 2002. било је 1314 становника).

Историја[уреди]

Водањ лежи северозападно од Колара. Водањ је насеље новијег датума. Раније је овде била алија са појиштима села Ландола. Из писма, које су 1. јуна 1826. г. писали из Смедерева Сима Радојковић и Килош Стојаковић књазу Милошу, видимо да им је књаз месец дана раније под Н.637 наредио, да се брину о неким досељеницима из Рудничке Нахије. Они извештавају књаза Милоша да су по наређењу поступили и веле: „с момцима Вашим и с неколико кметова отишли смо у поменути Тургаевац и извидили, но при тому кад су видели новонаселници колико друмом кирајџије пролазе ни воде себи довољно добити не могу, зато и сами они нису хотели на оном месту населити се, но по том отишли смо у алију Водањ, близ Ландола села Нахије Смедеревске и гледали поменуто место. По том призвали смо кметове села Ландола и изјавили смо им за новонаселнике кији су их драговољно и примили“ [1]. Међутим предање вели да Ландолцима није било право што су се ови населили, те су нове досељенике гонили и неколико пута палили колибе, због чега су се они морали да се склањају по суседним селима. Овако стање трајало је све дотле, док књаз Милош није наредио Ландолцима да нове досељенике оставе на миру.

Данашњи становници су поглавито потомци досељеника из крајева предратне Србије. Из Таковског среза су: Ђорђевићи, Вељковићи Накучана, Војновићи, Алексијевићи. Из Драгачева су: Главоњаци, Николићи, Милосављевићи, Вујичићи и остали који су придошли. Водањ има своју школу од 19. века и у њу су долазила деца из суседних села Сеоне, Удовица и Петријева. [2] [3]

Демографија[уреди]

У насељу Водањ живи 1015 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (43,2 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу постоји 381 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1197 [4]
1953. 1317
1961. 1363
1971. 1336
1981. 1406
1991. 1426 1395
2002. 1372 1314
2011. 1206
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.301 99,01%
Македонци
  
3 0,22%
Румуни
  
2 0,15%
Мађари
  
1 0,07%
непознато
  
6 0,45%


Референце[уреди]

  1. ^ „Насеља“ књ.22, pp. 401
  2. ^ (подаци датирају од 1718-1925. г). Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине села Водањ.
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  4. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература:

  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]