Водењак (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Водењак, отворени музеј, Словачка.

Водењак је, у словенској митологији, дух који борави у водама (у језерима, барама и вировитим рекама), најчешће покрај воденица, и пролазнике стропоштава у воду да би их учинио својим слугама.

Водењаци потичу од душа утопљеника, поготово оних чија тела нису сахрањена. По другим веровањима, водењаци су душе злих, грешних људи, које по казни живе у води. Представе о демону воде су, у највећој мери развијене код Источних и Западних Словена, а мање код Јужних.

Обично се предстаља као: човек са канџама и дугим репом, покривен травом и маховином, или старац зелене косе и браде или као риба покривена муљем. Дању се одмара у раскошној палати испод воде, а свечери излази и напада купаче који се затекну на реци после заласка сунца. Непријатељски је расположен према људима, посебно мушкарцима, које одвлачи у воду да би их оженио својим кћерима или да би их учинио својим слугама. Често оштећује воденице, рибарске мреже и мостове. Да би га умилостивили, воденичари и рибари приносе му различите жртве - петла, кокошку или овцу. Жртвован му је и ухрањени коњ, који је с каменом око врата бацан у воду.

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Водењак (митологија)