Вожд
Вожд је била српска владарска титула која је обједињавала војну и цивилну власт.[1]
[уреди] Историја
Ријеч вожд је аутохтоног српског поријекла.[1] У историјским изворима средњег вијека се помиње 20 пута као „Вожд отачаства“ и „Вожд отачаства на благовјерје“.[1] Титула Вожд отачаства на благовјерје се везује за Светога Саву, а Вожд отачаства за Стефана Душана и Стефана Лазаревића.[1] По мишљењу српског историчара Милоша Благојевића, средњовјековна титула вожда је представљала највише достојанство које је обједињавало црквену и свјетовну власт.[1]
У нововјековној српској историји се помиње од 1811. године.[1] Карађорђе Петровић се од 1804. до 1808. потписивао као командант, од 1808. до 1811. као предводитељ, а од 1811. као вожд.[1] Титула вожда у вријеме Карађорђа је била владарско звање које је обједињавало војну и цивилну власт.[1] Након Карађорђа, титулу вожда је од 1815. носио Милош Обреновић, да би је касније замијенио титулом кнеза.[1] Посљедњи који је носио ову титуту је био Ђорђе Стратимировић током Српске револуције у периоду од 1848. до 1849. године.[1]
