Волоф
Из Википедија
| Волофи | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Укупна популација | |||||||||
|
oko 3.600.000 милиона |
|||||||||
| Популација | |||||||||
|
|||||||||
| Језици | |||||||||
| Волофски Француски:(Сенегал и Мауританија) Енглески:(Гамбија) Арапски (Мауританија) |
|||||||||
| Религија | |||||||||
| Доминира ислам, али има и хришћана, анимизам је такође заступљен. | |||||||||
| Етничке групе | |||||||||
| Нигеријско-конгоаска |
Волофи су народ, који живи на просторима Сенегала, Гамбије и Мауританије.
У Сенегалу Волофи са 3.200.000 (40%) чине најбројнију етничку групу. Становници Сенегала називају се Волофи. Волофи нису равномерно распоређени. Највише их има у Сант Лоису, западно и југозападно од Каолаке, док их у Касаманкеу и на западу државе готово ни нема. Иако чине само 40% становништа, 80% сенегалаца говори волофским језиком.
У Гамбији, око 15% (приближно 200.000 људи) становништва су Волофи. Они овде чине мањину у односу на Мандинке који чине 40% становништва. Али волофски језик и култура и овде имају велики утицај због велике присутности у Банђжулу, главном граду Гамбије, где су 50% становника Волофи. У Мауританији Волофа има око 185.000 што чини око 7% становника. Највише их има у јужним обалним крајевима државе.
Садржај |
[уреди] Култура
[уреди] Назив
У старијим француским изворима се понекад користи израз "Оуолоф" уместо "Волоф". Потоњи израз се проширио због енглеског израза за гамбијске Волофе. У изворима из 19. века се понекад користе изрази "Волоф" или "Олоф".
[уреди] Језик
Волофи говоре волофским језиком који припада Нигерско-конгоaскoj групи језика. Волофски језик је и један од најпрострањењијуих језика у Сенегалу, због велике бројности народа Волоф.
[уреди] Религија
У верском погледу Волофи су нејединствени, јер их има хришћана и муслимана, али има и припадника анимизма.
[уреди] Библиографија
- Mamadou Cissé. 2004. Dictionnaire Français-Wolof. L’Asiathèque: Paris. ISBN 2915255113.
- Mamadou Cissé. 1994. Contes wolof modernes: bilingue wolof-français. L’Harmattan: Paris. ISBN 2738430163.
- Michel Malherbe, Cheikh Sall. 1989. Parlons Wolof: Langue et culture. L'Harmattan: Paris.
- Gabriele Aïscha Bichler. 2003. Bejo, Curay und Bin-bim? Die Sprache und Kultur der Wolof im Senegal (mit angeschlossenem Lehrbuch Wolof). Europäische Hochschulschriften Band 90. Peter Lang Verlagsgruppe: Frankfurt am Main. ISBN 3631398158.
- Arame Fal, Rosine Santos, Jean Léonce Doneux. 1990. Dictionnaire wolof-français (suivi d'un index français-wolof). Karthala: Paris. ISBN 2865372332.
- Rolf Goetz. 1996. Senegal - Gambia: Praktischer Reiseführer an die Westküste Afrikas. Verlag Peter Meyer Reiseführer: Frankfurt am Main. ISBN 3922057098.

