Волоф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Волофи
Волофски дечак у Гамбији
Укупна популација

oko 3.600.000 милиона

Популација
Застава Сенегала Сенегал 3.200.000
Застава Гамбије Гамбија 200.000
Застава Мауританије Мауританија 185,000
Језици
Волофски
Француски:(Сенегал и Мауританија)
Енглески:(Гамбија)
Арапски (Мауританија)
Религија
Доминира ислам, али има и хришћана, анимизам је такође заступљен.
Етничке групе
Нигеријско-конгоаска

Волофи су народ, који живи на просторима Сенегала, Гамбије и Мауританије.

У Сенегалу Волофи са 3.200.000 (40%) чине најбројнију етничку групу. Становници Сенегала називају се Волофи. Волофи нису равномерно распоређени. Највише их има у Сант Лоису, западно и југозападно од Каолаке, док их у Касаманкеу и на западу државе готово ни нема. Иако чине само 40% становништа, 80% сенегалаца говори волофским језиком.

У Гамбији, око 15% (приближно 200.000 људи) становништва су Волофи. Они овде чине мањину у односу на Мандинке који чине 40% становништва. Али волофски језик и култура и овде имају велики утицај због велике присутности у Банђжулу, главном граду Гамбије, где су 50% становника Волофи. У Мауританији Волофа има око 185.000 што чини око 7% становника. Највише их има у јужним обалним крајевима државе.

Култура[уреди]

Назив[уреди]

У старијим француским изворима се понекад користи израз „Оуолоф“ уместо „Волоф“. Потоњи израз се проширио због енглеског израза за гамбијске Волофе. У изворима из 19. века се понекад користе изрази „Волоф“ или „Олоф“.

Језик[уреди]

Волофи говоре волофским језиком који припада нигерско-конгоанској групи језика. Волофски језик је и један од најпрострањењијих језика у Сенегалу, због велике бројности народа Волоф.

Религија[уреди]

У верском погледу Волофи су нејединствени, јер иако су већином муслимани, има их и хришћана, али и припадника анимизма.

Библиографија[уреди]

  • Mamadou Cissé. 2004. Dictionnaire Français-Wolof. L’Asiathèque: Paris. ISBN 2915255113.
  • Mamadou Cissé. 1994. Contes wolof modernes: bilingue wolof-français. L’Harmattan: Paris. ISBN 2738430163.
  • Michel Malherbe, Cheikh Sall. 1989. Parlons Wolof: Langue et culture. L'Harmattan: Paris.
  • Gabriele Aïscha Bichler. 2003. Bejo, Curay und Bin-bim? Die Sprache und Kultur der Wolof im Senegal (mit angeschlossenem Lehrbuch Wolof). Europäische Hochschulschriften Band 90. Peter Lang Verlagsgruppe: Frankfurt am Main. ISBN 3631398158.
  • Arame Fal, Rosine Santos, Jean Léonce Doneux. 1990. Dictionnaire wolof-français (suivi d'un index français-wolof). Karthala: Paris. ISBN 2865372332.
  • Rolf Goetz. 1996. Senegal - Gambia: Praktischer Reiseführer an die Westküste Afrikas. Verlag Peter Meyer Reiseführer: Frankfurt am Main. ISBN 3922057098.

Спољашње везе[уреди]