Волфганг Амадеус Моцарт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Волфганг Амадеус Моцарт

Волфганг Амадеус Моцарт
Волфганг Амадеус Моцарт

Информације
Датум рођења 27. јануар 1756.
Место рођења Салцбург (Свето римско царство)
Датум смрти 5. децембар 1791.
Место смрти Беч (Свето римско царство)
Дела
Дела Турски марш
Мала ноћна музика
Дон Ђовани
Чаробна фрула
Период класицизам
Утицај на Моцарта:
Леополд Моцарт
Јохан Кристијан Бах
Моцарт на:
Фредерик Шопен
Франц Шуберт
Петар Иљич Чајковски
Роберт Шуман
Густав Малер
Ђоакино Росини
Награде
Wolfgang Amadeus Mozart Signature.svg

Волфганг Амадеус Моцарт (нем. Wolfgang Amadeus Mozart; Салцбург, 27. јануар 1756Беч, 5. децембар 1791) био је аустријски композитор и пијаниста, један од најзначајнијих и најутицајнијих светских композитора класичне музике.

Моцартов рад од преко шест стотина дела, покрива готово све жанрове његовог доба, укључујући симфоније, концерте, камерну музику, музику за клавир, оперске и хорске композиције.

У свом најранијем детињству у Салцбургу, Моцарт је показао невероватне способности свирајући клавијатуре и виолину. Са само пет година његово компоновање и наступи су били цењени и уважавани од стране европског племства и аристократије. Када је напунио седамнаест година, добио је посао музичара на двору у Салцбургу. Међутим, одрастао је неспокојан и незадовољан, често је путовао у потрази за бољим положајем, али увек активно компонујући. Током посете Бечу 1781. године, након што је добио отказ на двору, одлучио је да се насели у овом граду, где је касније стекао славу. Интересантно да је Моцарт остао у Бечу до краја живота, упркос томе што је пролазио кроз тешке финансијске ситуације. У последњим годинама свог живота, компоновао је многа позната дела, велики број симфонија, познате концерте и опере, као и његово последње дело, Реквијем. Околности његове преране смрти, предмет су многих спекулација, дигавши Моцарта на ниво мита.

Биографија[уреди]

Моцарт је рођен 27. јануара 1756. године, у Салцбургу у данашњој Аустрији, тада главном граду независне надбискупије у Светом римском царству. Био је најмлађи син Леополда Моцарта, музичара који је радио за принца архиепископа Салцбурга. Леополд је био подкапелмајстор на двору архиепископа од Салцбурга, повремено је и компоновао по наруџбини, али је био искусан учитељ. Волфгангова мајка била је Ана Марија Пертл. Због велике стопе смртности мале деце у Европи у то време, од седморо деце из овог брака, преживели су само старија сестра, Марија Ана, звана Нанерл, и Волфганг Амадеус. Волфганг Амадеус је крштен дан након рођења, у катедрали св. Руперта именом Јохан Хризостом Волфгангус Теофилус Моцарт.

Моцарт се родио и провео детињство све до своје седамнаесте године, у улици Getreidegasse, број 9, у Салцбургу. У тој кући се данас налази велики број предмета, посебно инструмената, из Моцартовог детињства. То је једно од најпосећенијих места у Салцбургу и представља уточиште за музичаре и музичке фанове широм света.

Моцартова музичка вештина већ је била видљива када је имао само неколико година. Отац му је био Леополд Моцарт, један од водећих европских учитеља музике, чија је утицајна књига Писани чланак о основама свирања виолине (нем. Versuch einer grundlichen Violinschule) објављена године када је рођен Моцарт. Након Волфганговог рођења, он запоставља посао, како би се посветио искључиво учењу и васпитавању свог детета. Отац га је и научио да свира виолину и клавир, а како је брзо учио, своје прве композиције је написао када је имао свега пет година. Леополд му је истовремено био и учитељ и родитељ, и све време је био свестан тога да мора Волфганга да формира и као човека, али и као уметника.

Леополд је убрзо схватио да може зарадити много новца ако представи свог сина европским дворовима као чудо од детета. Моцартова старија сестра, Марија Ана, звана Нанерл, била је вешта пијанисткиња и често је пратила свог брата на Леополдовим турнејама. Једанпут, кад је Моцарт био болестан, Леополд је изјавио да више брине о губитку прихода, него о добробити свог сина. Могуће је да су стална путовања и хладна клима допринели Моцартовој болести касније у животу.

Током година у којима се формирао као музичар, Моцарт је неколико пута путовао по Европи, почевши са концертом 1762. године на двору принца Баварске у Минхену и на аустријском царском двору у Бечу. Дуга концертна турнеја одвела га је, заједно са оцем, на дворове у Минхену, Манхајму, Паризу, Лондону, Хагу, поново у Паризу, и на крају, натраг дому кроз Цирих и Минхен. Отишли су поново у Беч при крају 1767. године и остали ту до децембра 1768. године.

Музичка дела[уреди]

{{{title}}}
{{{title}}}
{{{title}}}
{{{title}}}
{{{title}}}

Волфганг Амадеус Моцарт је био веома плодан композитор. Његов опус обухвата преко 600 дела најразличитијих жанрова:

  • симфоније — најпознатије су Париска, Хафнер, Линц, Прашка, Симфонија број 40 и Јупитер;
  • клавирски концерти — најпознатији су број 21, број 25 и број 26;
  • виолински концерти — најпознатији су бр. 3 и бр. 5;
  • клавирских соната — најпознатија је бр. 11 или Турски марш;
  • виолинске сонате;
  • гудачки квартети — најпознатији су Хајдн квартети;
  • гудачки квинтети;
  • серенаде — најпознатија је Мала ноћна музика;
  • опере — најпознатије су Отмица из сараја, Фигарова женидба, Дон Ђовани, Тако чине све и Чаробна фрула;
  • мисе — најпознатије су Крунидбена миса и Велика миса;
  • недовршени Реквијем

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]