Волфрам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Волфрам (74W)
Ta - W - Re
Mo
W
Sg  
 
 
W-TableImage.png

W,74.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIB, 6
густина, тврдоћа 19250 kg/m3, 7,5
боја челичносива
Особине атома
атомска маса 183,84 u
атомски радијус 135 (193) pm
ковалентни радијус 146 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f145d46s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 12, 2
оксидациони број 6, 5, 4, 3, 2
Особине оксида средње кисели
Кристална структура регуларна просторно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 3695 K (3422 °C)
температура кључања 5.828 K (5555 °C)
молска запремина 9,47×10-3 m³/mol
топлота испаравања 824 kJ/mol
топлота топљења 35,4 kJ/mol
брзина звука 5.174 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност 2,36 (Паулинг)
1,40 (Алред)
специфична топлота 130 J/(kg*K)
специфична проводљивост 18,9×106 S/m
топлотна проводљивост 174 W/(m*K)
I енергија јонизације 770 kJ/mol
II енергија јонизације 1.700 kJ/mol
III енергија јонизације 2.300 kJ/mol
IV енергија јонизације 3.400 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
волфрам у праху

Волфрам (W, лат. wolframium) је прелазни метал VIB групе.[1][2] Име је добио по немачкој речи Wolfram која означава безвредан метал.

На енглеском језику је назив елемента Тунгстен, што води порекло од шведског тешка стена, мада га и Швеђани зову Волфрам.

Заступљеност: волфрам је заступљен у земљиној кори у количини од 1 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерали волфрама су:

  • шелит CaWO4
  • волфрамит (Fe,Mn)WO4

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]