Волфрам
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Волфрам (74W) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
| Општи подаци | |||||
| Припадност скупу | прелазни метали | ||||
| група, периода | VIB, 6 | ||||
| густина, тврдоћа | 19250 kg/m3, 7,5 | ||||
| боја | челичносива |
||||
| Особине атома | |||||
| атомска маса | 183,84 u | ||||
| атомски радијус | 135 (193) pm | ||||
| ковалентни радијус | 146 pm | ||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||
| електронска конфигурација | [Xe]4f145d46s2 | ||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 32, 12, 2 | ||||
| оксидациони број | 6, 5, 4, 3, 2 | ||||
| Особине оксида | средње кисели | ||||
| Кристална структура | регуларна просторно центрирана |
||||
| Физичке особине | |||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||
| температура топљења | 3695 K (3422 °C) | ||||
| температура кључања | 5.828 K (5555 °C) | ||||
| молска запремина | 9,47×10-3 m³/mol | ||||
| топлота испаравања | 824 kJ/mol | ||||
| топлота топљења | 35,4 kJ/mol | ||||
| брзина звука | 5.174 m/s (293,15K) | ||||
| Остале особине | |||||
| Електронегативност | 2,36 (Паулинг) 1,40 (Алред) |
||||
| специфична топлота | 130 J/(kg*K) | ||||
| специфична проводљивост | 18,9×106 S/m | ||||
| топлотна проводљивост | 174 W/(m*K) | ||||
| I енергија јонизације | 770 kJ/mol | ||||
| II енергија јонизације | 1.700 kJ/mol | ||||
| III енергија јонизације | 2.300 kJ/mol | ||||
| IV енергија јонизације | 3.400 kJ/mol | ||||
Волфрам (W, лат. wolframium) је метал прелази метал VIB групе.[1][2] Име је добио по немачкој речи Wolfram која означава безвредан метал.
На енглеском језику је назив елемента Тунгстен, што води порекло од шведског тешка стена, мада га и Швеђани зову Волфрам.
Заступљеност: волфрам је заступљен у земљиној кори у количини од 1 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерали волфрама су:
- шелит CaWO4
- волфрамит (Fe,Mn)WO4
[уреди] Извори
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry, 3rd, Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
[уреди] Види још
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Волфрам
| Периодни систем елемената | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| H | He | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | ||||||||||||||||||||||||
| Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | ||||||||||||||||||||||||
| Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | ||||||||||
| Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Cn | Uut | Fl | Uup | Lv | Uus | Uuo | ||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||