Воја Брајовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Воја Брајовић

Воја Брајовић и Емир Кустурица
Воја Брајовић и Емир Кустурица

Пуно име Војислав Брајовић
Датум рођења 11. мај 1949.
Место рођења Београд (Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНРЈ)
Активни период 1968—данас
Занимање Филмски и позоришни глумац
Битна улога Отписани - Тихи
IMDb веза

Војислав „Воја“ Брајовић (Београд, 11. мај 1949) је српски глумац и бивши министар културе у Влади Републике Србије.

Биографија[уреди]

Основну школу и Гимназију завршио је у Ваљеву. Године 1967. уписао се на Факултет драмских уметности у Београду, на смеру за глуму, у класи професора Предрага Бајчетића, а 1971. године је дипломирао у класи професорке Огњенке Милићевић.

Од 1969. године је стални члан Југословенског драмског позоришта у Београду.

Од 15. маја 2007. до 8. јула 2008. био је министар културе у Влади Републике Србије. Војислав Брајовић је 25. добитник награде Добричин прстен 2009. године (свечано му је уручена у Југословенском драмском позоришту 26. децембра).

Позориште[уреди]

Стални је члан Југословенског драмског позоришта од 1969. године у коме за четрдесет година остварио готово педесет улога. Још као студент играо је у представама Одбрана Сократова и смрт, Агамемнон, Кад су цветале тикве, Пигмалион, Кин, Кориолан, Паклена машина, Рат и мир у кафани Снефл, да би се у Хамлету у режији Стеве Жигона појавио у улози Хорација и Лаерта. Улогу Турнела у премијерној поставци Бубе у уху играо је до 1997. Затим, улоге у представама Елизабета од Енглеске; За ким звоно звони; Варвари; Како је Јуда издао Христа; Мистер Долар. Посебно се истакао у улози Аполона Мурзавецког у комаду Вуци и овце. У Васи Железновој је играо лик Семјона. Играо је Жарка у Голготи; Вилија Натана у Три сина; Грофа у Романтичним ћудима; Ивана Каљајева у Праведницима; Грофа Обољанинова у Зојкином стану; Доктора Пробста у Хрватском Фаусту; Газда-Ису у Комунистичком рају; Жутилова у Родољупцима; Алонза у Олуји; Кнеза Милоша у Ружењу народа у два дела; Папу Мафеоа Барберинија у Светлости у ноћи; Јакова Шалимова у комаду На летовању; Матамора у Позоришним илузијама, улога за коју је награђен Октобарском наградом града Београда; затим, насловну улогу у копродукцијској представи с Градом театаром – Будва, Лажни цар Шћепан Мали, за коју је награђен Стеријином наградом за главну улогу; Терзита у представи Троил и Кресида, такође копродукцији с будванским Фестивалом, а за коју је награђен „Златном маском“ на Охридском фестивалу; лик Димитрија у представи Буре барута за којег је добио Нагарду „Миливоје Живановић“; Др Нинковић у Госпођи министарки; по други пут је Жутилов у Родољупцима када је отворена нова зграда Југословенског драмског позоришта; Др Дорн у Галебу; Шајлок (у алтернацији с Предрагом Ејдусом) у Млетачком трговцу; Макс, Максим у Скакавцима; Дух и Први гробар у Хамлету; Уча у Броду за лутке; Сатин у комаду На дну; и, најновије остварење, улоге Војводе и Фредерика у Како вам драго. Осам од ових улога понеле су Годишњу награду ЈДП-а.

Истовремено је, као гост, играо и игра на сценама других позоришта: Звездара театар, Атеље 212, Београдско драмско позориште, Српско народно позориште из Новог Сада, Црногорско народно позориште из Подгорице, Град театар Будва...

У Звездара театару остварио је неколико изузетних улога: Васа Вучуровић у представи која је отворила позориште, Мрешћење шарана и за коју је награђен својом првом Стеријином наградом, „Ћураном“ на Данима комедије и наградом на Позоришним свечаностима „Љубиша Јовановић“; Пуниша и Пуша Рсавац у Пазарном дану; Том Сарџент у комаду који му је посебно драг, Поглед у небо.

У Атељеу 212 играо је ликове: Нил Федосијевић Мамајев у комедији Кола мудрости, двоја лудости и, Данијел Паркер у представи Егзибициониста. У Београдском драмском позоришту одиграо је Доктора Колеа у представи Вилла Сацхино. За фестивал Град театар Будва и Театар Култ обновио је лик Радована III (и добио награду Града театара Будве, „Ћурана“, Награду града Вршца и – „Зоранов брк“). Остварио је и улоге: Феђа у комедији Кокошка (која је данас на репертоару ЈДП-а); Саша у представи Антигона у Њујорку; Просперо из Буре; лик Дотореа у Легенди о постанку; улогу Томазоа Мединија у представи Конте Зановић.

На Дубровачким љетним играма био је Алонсо у Олуји.

За Црногорско народно позориште у Подгорици играо је: Игумана Стефана из Горског вијенца за коју је добио Стеријину награду, „Ардалиона“ и Годишњу награду ЦНП-а; Тома у Party time; Тетерева у Малограђанима; Торвалда у Нори, као и Дануција у Монтенегринима (копродукција ЦНП и Града театара Будве). Војислав Брајовић је проглашен „Доживотним почасним чланом ЦНП-а“. За улогу Кнеза Вићенција у комедији Мера за меру у Српском народном позоришту у Новом Саду добио је „Ардалиона“, Годишњу награду СНП-а и Награду града Вршца.

Филмографија[уреди]

Филмографија глумца Воје Брајовића
Год. Назив Улога
1960.-те
1968. Невероватни цилиндер Њ. В. краља Кристијана
1970.-те
1970. Мирина ТВ ступица
1971. Шешир професора Косте Вујића Михајло Петровић Алас
1971. Сократова одбрана и смрт Закон
1972. Буба у уху Ромен Турнел
1972. Чучук Стана Голуб
1973. Последњи
1974. Мистер Долар
1974. Ујез Миладин Спасић
1974. Позориште у кући 2 Фрајер
1974. Отписани Тихи
1974-1975. Отписани Тихи
1975. Доле са оружјем Морнар прве класе Љубомир Краус
1975. Голгота
1975. Павле Павловић
1976. Марија Миле
1976. Повратак отписаних Тихи
1976. Коштана Хаџи-Томин син Стојан
1976. Војникова љубав Станко Јовановић
1976. Вуци и овце
1976. Поробџије Перо
1977. Васа Железнова
1977. Више од игре Бецић
1978. Повратак отписаних (ТВ серија) Тихи
1979. Срећна породица Тата
1979. Национална класа Папи
1979. Срећна породица Радомир
1979. Другарчине Нови професор књижевности
1979. Ланци Јован Кадић
1980.-те
1980. Стан
1980. Позоришна веза Драган Стојановић „Лаки“
1981. Сок од шљива Тодор
1981. Светозар Марковић Иван Боцкарјев
1981. Шеста брзина Преварант
1981. Почнимо живот из почетка Лекар
1982. 13. јул Томо
1982. Указање Госпе у селу Грабовица
1982. Мој тата на одређено време Вођа пута
1982. Приче из радионице Преварант
1983. Хало такси Бизмарк
1984. Пази шта радиш Директор школе
1984. Камионџије 2 Урош Добропољац
1984. Јагуаров скок Миле „Мачак“
1984. Амбасадор Марк
1985. Тајванска канаста Драгиша
1986. Родољупци Жутилов
1986. Приче са краја ходника
1986. Покондирена тиква Светозар Ружичић
1987. Увек спремне жене Васке
1987. Изненадна и прерана смрт пуковника К. К. Капетан
1987. И то се зове срећа Ицко
1987. Тесна кожа 2 Ђоле
1988. Вук Караџић Леополд фон Ранке
1987-1988. Бољи живот Душан Марковић - Терминатор
1988. Браћа по матери Инспектор
1988. Тесна кожа 3 Ђоле
1988. Балкан експрес 2 Мајор Лангер
1989. Бој на Косову Вук Бранковић
1989. Госпођа министарка Нинковић
1989. Балкан експрес 2 Мајор Лангер
1990.-те
1991. Метла без дршке Срећковић
1991. Мала сала Мићко
1991. Глинени голубови
1991. Холивуд или пропаст Редитељ
1991. Тесна кожа 4 Џорџ
1992. Похвала светом кнезу Лазару
1992. Тито и ја Јосип Броз Тито
1993. Метла без дршке Срећковић
1995. Урнебесна трагедија Доктор
1997. Кир Јања Кир Јања
1997. Танго је тужна мисао која се плеше
1998. Повратак лопова Зоран Зец/Деда Марко
1998. Буре барута Топи
2000.-те
2001. Метла без дршке 5 Срећковић
2002. Гајба од 500 вајферта
2003. Сироти мали хрчки 2010 Професор/нови начелник
2002-2003. Казнени простор Проналазач Медвед
2003. М(ј)ешовити брак
2004. Између изгубљеног и неодржаног прота Матеја Ненадовић
2004. Скела Језикословац
2004. Јесен стиже, дуњо моја Савин отац
2004. Смешне и друге приче
2005. Ивкова слава Краљ Милан Обреновић
2005. Леле, бато Деда мраз
2005. Идеалне везе Светислав Алексић
2006. Љубав, навика, паника Стева
2007. Мера за меру
2007. Црни Груја и камен мудрости Среброљубов
2007. Поглед у небо Том Саргент
2008. Гледај ме Марко Шћепановић
2008. Краљевина Србија (филм) Ђорђе Вајферт
2008. Није крај Стеван
2008. Турнеја Љубић
2009. Друг Црни у Народноослободилачкој борби Генадиј
2009. Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија) Савин отац
2010.-те
2011. Турнеја (ТВ серија) Љубић
2011. Како су ме украли Немци лекар
2011. Жућко — Прича о Радивоју Кораћу
2012.-2014 Војна академија (ТВ серија) Стошићев отац
2012. Шангхај Драган Ковачевић
2013. Други
2013. Синђелићи Сретен Синђелић
2014. Тражим помиловање или велика тајна Богдан Поповић
2014. Стварање света

Награде и признања[уреди]

Добитник је говотво свих релевантних позоришних награда за глуму:

  • Глумац вечери на глумачким свечаностима "Миливоје Живановић" у Пожаревцу за улогу Оца у представи Није смрт бицикло (да ти га украду), 2. април 2012.
  • „Добричин прстен“, највећа глумачка награда за животно дело (2009.)
  • “Стеријина награда” за улогу Шћепана у представи “Шћепан Мали”, на Стеријином позорју,
  • “Стеријина награда” за улогу Игумана Стефана у представи “Горски вијенац”, на Стеријином позорју,
  • Награда листа “Дневник” за улогу Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на Стеријином позорју,
  • Награда стручног жирија за улогу Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на Стеријином позорју,
  • Награда “Ардалион” за најбољу улогу-улога Игумана Стефана- у представи “Горски вијенац”, на Позоришном фестивалу Ужице,
  • Награда “Ардалион” за најбољу улогу-улога Кнез Вићенција у представи “Мера за меру”, на Позоришном фестивалу Ужице,
  • “Награда града Вршца” за најбољу улогу - улога Радована III у представи “Радован III”, на фестивалу Вршачка позоришна јесен,
  • “Награда града Вршца” за најбољу улогу - улога Кнез Вићенција у представи “Мера за меру”, на фестивалу Вршачка позоришна јесен,
  • Годишња награда Српског народног позоришта у Новом Саду за улогу Кнез Вићенција, у представи “Мера за меру”,
  • Октобарска награда града Београда” 1992. године, за улогу Матамора у представи “Позоришне илузије”,
  • Награда “Златна маска” за улогу Терзита у представи “Троил и Кресида”, на интернационалном позоришном фестивалу у Охриду,
  • Награда “Вечерњег листа” из Охрида за улогу Терзита у представи “Троил и Кресида”,
  • Награда “Ћуран” за најбољу улогу-улога Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на Данима комедије у Јагодини,
  • Награда “Ћуран” за најбољу улогу-улога Радована III у представи “Радован III”, на Данима комедије у Јагодини,
  • Награда “Зоранов брк” за најбољу улогу-улога Радована III у представи “Радован III”, на фестивалу “Зоранови дани” у Зајечару,
  • Награда “Миливоје Живановић” за улогу Димитрија у представи “Буре барута”,
  • Награда Удружења драмских уметника Шапца, за улогу Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на позоришним свечаностима “Љубиша Јовановић” у Шапцу,
  • Плакета “Љубиша Јовановић” за улогу Димитрија у представи “Буре барута” на позоришним свечаностима “Љубиша Јовановић” у Шапцу,
  • Плакета “Љубиша Јовановић” за улогу Шћепана у представи “Лажни цар Шћепан Мали”, на позоришним свечаностима “Љубиша Јовановић” у Шапцу,
  • Годишња награда ЦНП из Подгорице за улогу Игумана Стефана у представи “Горски вијенац”,
  • Награда -“Доживотни почасни члан” ЦНП из Подгорице за укупно уметничко достигнуће,
  • Добитник је осам Годишњих награда Југословенског драмског позоришта из Београда, за улоге: Шћепан Мали у представи “Лажни цар Шћепан Мали”; Терзит у представи “Троил и Кресида”; Матамор у представи “Позоришне илузије”; Папа у представи “Светлост у ноћи”; Нинковић у представи “Родољупци”; Кнез Милош у представи “Ружење народа у два дела”; Острим Шалимов у представи “На летовању”; Димитрије у представи “Буре барута”.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :