Војвода Драгомир

Војвода Драгомир Дејан Поповић Јекић, четнички војвода, рођен у Крушевцу 1882. године, умро у Охриду 1914. године.

Поред тога што је као млад боловао од туберкулозе, ступио је, и поред противљења родитеља, у четнике, напустивши универзитетску каријеру асистента хемије на београдском Универзитету, као и посао директора фабрике шибица. Четовао је по Козјаку и Бабуни. Завршио је студије хемије на универзитетима у Немачкој, Енглеској и Швајцарској. У време Младотурске револуције и анексионе кризе 1908. године, се са осталим четницима из Србије повукао у Србију.

Током Првог балканског рата 1912. године нашао се на лечењу у Швајцарској. Одмах после објаве рата дошао је у Србију. Сакупио је чету од 100 добровољаца и ушао у састав четничког одреда војводе Војина Поповића познатијег као војвода Вук. У Кумановској бици је теже рањен, и његово слабо здравље почело је нагло да се погоршава. Умро је 1914. године у ослобођеном Охриду, а место асистента хемије на Београдском Универзитету остало је упражњено.

У сећању на њега улица Војводе Драгомира на Врачару носи његово име.