Војводство Лублин

Војводство Лублин

Грб	Застава
Седиште Војводе	Лублин
Војвода	Геновефа Токарска
Површина	25 122 km²
Становништво	2 166 213 стан. (2008)
Густина насељености	86 стан./km²
Урбанизација	46,6%
Регистарске таблице	L
Званична презентација војводства Лублин

Војводство Лублин (пољ. Województwo lubelskie) је једно од 16 Пољских Војводства. Налази се у источном делу Пољске. Седиште војводства је град Лублин. Формирано је 1999. године, као део административних реформи које су усвојене 1998. године. Провинција је названа по највећем и главном граду Лублину. Војводство је састављено од три територије које су биле забележене кроз историју и то Малопољске, Полезије и Црвене Рутеније.

Историја

Регија је пре Другог светског рата била један од највећих светских центара Јудаизма. Пре средине 16. века није било много Јевреја у области, али због оснивања нових градова, они су се масовније досељавали да би развили секторе трговине и услуга. Пошто су се нови градови такмичили са старим за посао, увек је постоајо одређени дугорочни степен озлојеђености, који је постојао и из разлога немогућности ограничавања миграције Јевреја. Јевреји су се у највећем броју случајева насељавали у градским средима, а тек понека породица се одлучивала да свој посао започне у руралним областима, што је био још један фактор који је утицао на већ постојећу озлојеђеност. До средине 18. века Јевреји су чинили значајан део становништва у више градова у области. До 20. века, Јевреји су са 70% становништва у 11 градова представљали већину.

Пре Другог светског рата, у регији је живело 300.000 Јевреја. На територији области су изграђени и концентрациони логори Мајданек, Собибор и Белзец, као и низ радничких логора. Ова област је била једна од највећих центара принудног рада у Европи. После рата већина Јевреја се одселила из регије.

Војводе

• 1999—2000. Кжиштоф Михалски (Krzysztof Michalski)
• 2000—2001. Валдемар Дуђак (Waldemar Dudziak)
• 2001—2005. Анджеј Куровски (Andrzej Kurowski)
• 2005—2007. Војћех Жуковски (Wojciech Żukowski)
• од 2007. Геновефа Токарска (Genowefa Tokarska)

Географија

Војводство се налази у источном делу Пољске и граничи се са Украјинос и Белорусијом, а и са војводствима:

• Подласким
• Мазовским
• Светокришким
• Подкарпатским

Седиште војводства је град Лублин.

Војводство Лублин:

• заузима 8 % површине пољске и 3 место међу војводствима по површини
• У војводству се налази 213 општина и 4206 села

Палата Потоцки (Мјендзижец-Подласки)

Стара капела

Река Кржна

Највећи градови

Овај чланак или један његов део није преведен. Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га, обавезно водећи рачуна о стилу и правопису.

Становништво од 31.12.2006

1. Lublin – 353.483 (147,45 km²)
2. Chełm – 68.160 (35,28 km²)
3. Zamość – 66.802 (30,34 km²)
4. Biała Podlaska – 58.075 (49,40 km²)
5. Puławy – 49.755 (50,49 km²)
6. Świdnik – 40.082 (20,35 km²)
7. Kraśnik – 35.913 (25,29 km²)
8. Łuków – 30.593 (35,75 km²)
9. Biłgoraj – 27.244 (21,10 km²)
10. Lubartów – 22.928 (13,91 km²)
11. Łęczna – 21.560 (19,00 km²)
12. Tomaszów Lubelski – 20.222 (13,29 km²)
13. Krasnystaw - 19.361 (42,13 km²)
14. Hrubieszów - 18.549 (33,03 km²)
15. Dęblin - 17.976 (38,35 km²)
16. Międzyrzec Podlaski - 17.119 (19,75 km²)
17. Radzyń Podlaski - 16.121 (19,31 km²)
18. Włodawa - 13.589 (17,97 km²)
19. Janów Lubelski - 11.971 (14,84 km²)
20. Parczew - 10.281 (8,05 km²)
21. Poniatowa - 9.877 (15,26 km²)
22. Ryki - 9.732 (27,22 km²)
23. Opole Lubelskie - 8.844 (15,12 km²)
24. Bełżyce - 7.022 (23,46 km²)
25. Terespol - 6.002 (10,11 km²)
26. Bychawa - 5.300 (6,69 km²)
27. Szczebrzeszyn - 5.283 (29,12 km²)
28. Rejowiec Fabryczny - 4.495 (14,28 km²)
29. Nałęczów - 4.217 (13,82 km²)
30. Kazimierz Dolny - 3.514 (30,44 km²)
31. Kock - 3.474 (16,78 km²)
32. Tarnogród - 3.399 (10,69 km²)
33. Zwierzyniec - 3.351 (4,82 km²)
34. Krasnobród - 3.004 (6,99 km²)
35. Stoczek Łukowski - 2.744 (9,15 km²)
36. Annopol - 2.675 (7,73 km²)
37. Piaski - 2.621 (8,43 km²)
38. Józefów - 2.436 (5,00 km²)
39. Ostrów Lubelski - 2.236 (29,77 km²)
40. Tyszowce - 2.186 (17,85 km²)
41. Frampol - 1.421 (4,67 km²)

Нека сеоска насеља

• Niedrzwica Duża — 3.814
• Niemce — 3.614
• Aleksandrów — 3.174
• Werbkowice — 3.100
• Trawniki — 2.894
• Куров — 2.781
• Bełżec — 2.738
• Janów Podlaski — 2.700
• Łukowa — 2.700
• Karczmiska — 2.659
• Turka — 2.640
• Milejów-Osada — 2.613
• Wilkołaz — 2.493
• Chrzanów — 2.300
• Godziszów — 2.266
• Bodaczów — 2.254
• Rejowiec — 2.226
• Sawin — 2.215
• Końskowola — 2.188
• Adamów — 2.163
• Gołąb — 2.123
• Izbica — 2.100
• Piszczac — 2.100
• Wohyń — 2.087
• Góra Puławska — 2.085
• Garbów — 2.060
• Stężyca — 2.042
• Jabłonna — 2.040
• Kłoczew — 2.038
• Sól — 2.000

Економија

Године 2006. Војводство Лублин је са Подкарпатјем су проглашени за најсиромашнији крај Европске уније са средњим приходом по глави становника од 3.538 евра (33 % средњег прихода у ЕУ).

Заштита природе

На терену војводства Лублин налазе се:

• два национална парка
• 17 крај образових паркова (парк у коме је могуће вршити индустријске делатности али у ограниченом обиму)

Туристичке атракције

• Бјала Подласка — Остаци тврђаве и замка рађивилових
• Белжице — замак
• Билгорај
• Хелм
• Деблин — тврђава
• Хњишов — стари храст
• Хребенне — црква светог Николаја
• Јаблечна — православни манастири
• Казимиеж Долни — замак zamek
• Кодењ — црква свете Ане
• Лублин — архитектура
• Налечов — одмаралиште

Претходна Лублинска војводства

Војводство Лублин од 1474—1795.

Војводство Лублин за време II Жечпосполите

• Престоница: војводства: Лублин
• Повјати: Лублин, Луковски, Ужедовски.

Војводство Лублин за време II Жечпосполите

• Престоница: војводства: Лублин
• Повјати: Биалски, Билгорајски, Хелмски, Гарволињски, Хрубиешовски, Јановски, Красноставски, Лубартовски, Лублински, Луковски, Пулавски, Рађињски, Сиедлецки, Соколовски, Томашовски, Вегровски, Влодавски, Замојски.

Војводство Лублин од 1946. до 1950.

Војводство Лублин од 1946. до 1950.

• Престоница: Лублин
• Повјати: Биалски, Билгорајски, Хелмски, Хрубиешовски, Красњицки, Јановски, Красноставски, Лубартовски, Лублински, Луковски, Пулавски, Рађињски, Сиедлецки, Томашовски, Вегровски, Влодавски, Замојски.

Војводство Лублин од 1950. до 1975.

Војводство Лублин од 1950. до 1975.

• Престоница: Лублин
• Повјати: Биалски, Билгорајски, Хелмски, Хрубиешовски, Красњицки, Јановски, Красноставски, Лубартовски, Лублински, Луковски, Пулавски, Рађињски, Томашовски, Влодавски, Замојски.

Војводство Лублин од 1975-1998

Административне реформе 1999.

Године 1999. услед административне реформе војводство је проширено за војводства: Хелмско, Замојско и делове Бјалскоподласког, Сиедлецког Тарнобжеског.

Становништво кроз историју

• 1975. — 885.000
• 1980. — 935.200
• 1985. — 985.400
• 1990. — 1.016.400
• 1995. — 1.026.700
• 1998. — 1.027.300

Види још

• Пољска Војводства

Спољашње везе

• Званична презентација Војводства Западно Поморје ((pl))

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Војводство Лублин