Војвођанска банка

Из Википедије, слободне енциклопедије


Војвођанска банка а. д.
Vojvodjanska banka
Адреса Трг Слободе 5-7
Град Нови Сад, Војводина, Србија
Делатност банкарство
Врста својине
Власничка структура NBG Group
Година оснивања 1868


Руководиоци Маринос Ватис
Веб страница www.voban.co.rs

Војвођанска банка а.д. Нови Сад је институција с дугом традицијом и представља један од најпознатијих брендова у Србији у банкарском пословању. Крајем 2006. године, Војвођанску банку је преузела Национална банка Грчке (НБГ група). Аквизиција Војвођанске банке путем процеса приватизације сматра се највећом продајом банке у државном власништву до данас у Србији. Након припајања Војвођанска банка се према укупној активи позиционирала на девето место, док је према величини мреже на четвртом месту са укупно 109 пословних јединица.

Историјат[уреди]

Најстарија филијала Војвођанске банке, основана је 1868. године у Сомбору, као кредитна задруга. Скоро век након отварања прве филијале, банка почиње да развија своје пословање и постаје пословна инвестициона банка која мења назив у Привредна банка Нови Сад. Поред мењачких, девизних и кредитних послова у земљи, 1967. године, банка добија овлашћења и за обављање платног промета са иностранством. Од 1968. до 1972. године, Привредна банка Нови Сад се нагло развија и шири своју мрежу филијала припајањем мањих локалних банака, као што су: Комерцијална банка Сента, Комерцијална банка Бачка Топола, Сремска банка Сремска Митровица, Кредитна банка Кула и Кредитна банка Зрењанин.

Од 1968. године, Војвођанска банка као удружена, учествује у Међународној корпорацији за инвестиције у Југославији са седиштем у Луксембургу, а неколико година потом успоставља кореспондентне и контокорентне односе са иностраним банкама ради обављања различитих врста банкарског пословања.

Привредна банка мења име у Војвођанска банка 1973. године и тада представља једну од највећих банака на подручју старе Југославије, са 16 филијала и главним седиштем. Две године касније, одобравањем првог Општег југословенског кредита за развој пољопривреде озваничена је сарадња са Међународном банком за обнову и развој.

Убрзо потом формиран је систем удружене банке, који је чинио 17 основних банака, те је препозната потреба за трансформацијом. Трансформација је и реализована од 1978. до 1986. године, а резултирала је наглим развијањем кореспондентских односа са 342 банке у 76 земаља света.

Током осамдесетих година прошлог века Војвођанска банка отвара самостална представништа у Њујорку, Лондону и Франкфурту, док у сарадњи са осталим банкама са југословенског тржишта, послује и у Москви, Техерану и Пекингу.

Од 1983. до 1986. године Војвођанска банка је члан Конзорцијума југословенских банака у реализацији првог зајма Међународне финансијске корпорације за развој мале привреде, док је од 1986. године овлашћена за обављање кредитних послова са иностранством у своје име и за свој рачун, као и за рачун основних банака. Годину дана након тога, банка потписује уговор са Међународном финансијском корпорацијом о кредиту у висини од 50 милиона долара за финансирање извозно оријентисане привреде САП Војводине.

Након утемељене сарадње са међународним финансијским институцијама, Војвођанска банка је 1993. године укључена у платни систем VISA International, а две године касније мења назив из Војвођанска банка д.д. у Војвођанска банка а.д. и прва од свих пословних банака добија одобрење од централне банке за обављање послова са хартијама од вредности. Такође, 1998. године постаје једина банка у земљи која има овлашћење за обављање процене вредности капитала великих предузећа.

Након економских санкција 2000. године, Војвођанска банка обнавља сарадњу са платним системима VISA и EUROPAY.

Од 2002. године, на основу Закона о регулисању односа између СРЈ и правних лица и банака са територије СРЈ, које су првобитни дужници или гаранти према повериоцима Париског и Лондонског клуба, као и Закона о регулисању јавног дуга СРЈ по основу девизне штедње, држава постаје већински власник Војвођанске банке. Од тада, банка је у потпуности оспособљена да обавља послове израде картица по међународним стандардима, као и да тргује са обавезницама старе девизне штедње. Такође, тад је уведено електронско банкарство.

Војвођанска банка је и прва домаћа банка која је увела VISA интернет картицу, 2003. године, а тада је и извршена прва чип трансакција у Србији на ПОС терминалу. Такође, добијена је лиценца за рад са ДИНА картицом и закључени су оквирни кредитини споразуми са 10 великих страних банака уз покриће агенција за осигурање кредита из Немачке, Италије, Мађарске, Швајцарске и Пољске.

Крајем 2006. године извршена је аквизиција Војвођанске банке а.д. Нови Сад од стране Националне банке Грчке (National Bank of Greece). Ова аквизиција Војвођанске банке путем процеса приватизације за коју је било заинтересовано 11 европских банака, сматра се највећом продајом банке у државном власништву у Србији.

У фебруару 2008. године, Национална банка Грчке а.д. Београд, која је пословала под тим називом на српском тржишту, припојена је Војвођанској банци а.д. Нови Сад и од тада две банке послују под називом Војвођанска банка акционарско друштво Нови Сад, са седиштем у Новом Саду.

Према подацима престижне специјализоване публикације „Global Custodian Magazine” Војвођанска банка проглашена је две године за редом, у 2012. и 2013. години, за најбољу банку за кастоди услуге (послови са хартијама од вредности) у Србији.

Комбинујући велику базу клијената и репутацију бренда Војвођанске банке са оперативном платформом НБГ Београд, уз подршку групе Националне банке Грчке у развоју банкарских производа, управљања пословањем, информационим технологијама, капиталу, депозитном потенцијалу и интеграционом процесу две банке, креиран је јак партнер укупној економији Србије.


Друштвено одговорно пословање[уреди]

Војвођанска банка је званична банка Олимпијског комитета и Олимпијског тима Србије већ четврти циклус за редом и подржава најбоље спортисте из Србије. У духу олимпизма, банка реализује у неколико градова Србије и пројекат Еко Олимпијада који има за циљ да се кроз радионице најмлађи науче да уживају у спорту и фер плеју. Поред донација различитим организацијама, друштвеним групама и установама културе, у виду рачунара или финансијске помоћи, банка је и донатор пројекта „Генерација будућности“ за социјалну инклузију и успешно одрастање деце без родитељског старања, који спроводе Dale Carnegie Training Србија и Фонд St Michaels под покровитељством Народне Скупштине Републике Србије. Програм је намењен младима старости између 15 и 19 година, који након боравка у установама и хранитељским породицама започињу самосталан живот. Циљ пројекта је да се ова група младих мотивише да повећа своје интересовање за даље образовање и да спремније дочека своје осамостаљивање, као и да повећа своје шансе за запослење.

Чланови ИО[уреди]

Vathis SRB.pdf Маринос Ватис – председник Извршног одбора Војвођанске а.д. Нови Сад Lazarevic SRB.pdf Војислав Лазаревић – члан Извршног одбора Војвођанске а.д. Нови Сад DAMASKOS SAJT_1.pdf Ксенофон Дамаскос – ЦОО/члан Извршног одбора Војвођанске а.д. Нови Сад

Мрежа[уреди]

На територији Србије Војвођанска банка има укупно 109 пословних јединица у 80 градова. • Aдресе филијалаAдресе експозитурaБанкомати

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]