Војин Поповић

Војвода Вук
фотографија војводе Вука
Датум рођења:	9. децембар 1881.
Место рођења:	Сјеница (Османско царство)
Датум смрти:	29. новембар 1916.
Место смрти:	Кајмакчалан (Србија)

Војин Поповић (познат као војвода Вук) је био српски (односно комитски, предводио је Добровољачки одред) војвода који је учествовао у борбама за Македонију, у балканским ратовима и Првом светском рату, као командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.

Биографија

Споменик Војводи Вуку, Топличин Венац, Београд

Рођен је 9. децембра 1881. у Сјеници. Убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац, где је Војин похађао школу. Определио се за војну каријеру. 3. новембра 1901. године завршио је војну академију и постао потпоручник. Кад су прве чете 1905. кренуле за Стару Србију међу четницима био је и Војин Поповић. Учествовао је борбама противу турака на Челопеку и Козјаку.

Војин Поповић учествовао је у многим биткама, и Четничким акцијама, балканским ратовима и Првом светском рату. У балканским ратовима учествовао је у Кумановској бици и бици на Сртевици. Његов четнички одред помагао је Дунавској дивизији у Првом светском рату да одржи фронт у Мачви. Као командант Јадарског четничког одреда учествовао је у Церској бици. Заједно са српском војском се повукао преко Албаније а кад је отворен Солунски фронт, био је командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.

Погинуо је у неравноправној борби са Бугарима на Кајмакчалану, у јуришу на Грунишки вис, код Сиве стене, 29. новембра 1916. године у 35. години живота. Његов Добровољачки одред имао је на почетку Солунског фронта 2200 људи, а закључно са Вуковом смрћу спао је на свега 450 људи - била је то и смрт његовог одреда. Преживели војници Добровољачког одреда пребачени су у друге пукове. Грунишки вис је био освојен а Бугари протерани. Кадда је погинуо имао је чин пешадијског потпуковника српске војске.

Његово тело било је сахрањено на српском војничком гробљу у Зејтинлику, а септембра 1923. пренето је на Ново гробље у Београду.

Цели живот војвода Вук посветио је борби, то је био његов лични избор. Он је у себи осећао да је позван од родне груде да се сваком туђинцу, непријатељу, супростави ако тај жели да влада његовим народом. Био је ожењен и имао једну ћерку која није имала потомака.

Слика војводе Вука у ратничкој униформи, из времена четовања по старој Србији, истакнута је на почасном и видном месту у просторијама Удружења ратних добровољаца 1912 — 1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, Савски трг број 9. То Удружење наставља и негује традиције ратног добровољаштва из Првог светског рата.

Признања

• Одликован је великим бројем одликовања.
• Војводи Вуку су подигнути споменици у Београду (у парку на Топличином венцу, дело вајара Ђорђа Јовановића) и у Нишу.
• Једна улица у београдској општини Палилула носи име Војводе Вука .
• Имао је чин потпуковника српске војске.

Литература

1. Мала Енциклопедија (1959). Поповић Војин (на ((sr))). Београд: Просвета.
2. Миленковић, Бранко Цига (1998.). Београд-људи и улице (на ((sr))). Београд: Беостар.

Види још

• Четници
• Војвода
• Бранивоје Јовановић
• Богдан Југовић Хајнц
• Јован Бабунски
• Саватије Милошевић
• Војислав Танкосић

Спољашње везе

• „Клону рука у војводе Вука“, Илија Трифуновић, Српско наслеђе, историјска свеска, број 12, децембар 1998.
• Арчибалд Рајс: На сахрани војводе Вука
• Четници војводе Војина Поповића
• "Јунаци Кајмакчалана", Новица Пешић, Вечерње новости, фељтон, 2006.
• Vojvoda Vuk