Војислав Луковић
| Војислав Луковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1960. |
| Место рођења | Београд, ФНР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | сликарство, рестаурација, иконопис, фотографија |
Војислав Луковић (Београд, 1960) српски је сликар-рестауратор, конзерватор и иконописац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирао је 1989. године на Факултету ликовних уметности у Београду. У Народном музеју у Београду положио је стручни испит за звање сликара-рестауратора; овде је радио на конзервацији и рестаурацији слика и икона на платну и дрвету.[1]
Као члан тима рестауратора радио је за потребе Завода за заштиту споменика културе Крагујевац и Смедерево на рестаурацији фресака цркве Светог архиђакона Стефана (15. век) у манастиру Копорин. Такође је радио и на рестаурацији фесака храма Св.Тројице у манастиру Сопоћани, као и зидног сликарства у згради Лучке Капетаније у Сочију, Русија (тадашњи СССР).
У Центру за Културно наслеђе (енгл. Center for Cultural Heritage) у Никозији на Кипру, основао је Атеље за рестаурацију икона, где је као главни рестауратор радио на рестаурацији икона из периода од 15. до 20. века, као и на припреми изложбе Кипарских икона: „A l Image de Dieu“, одржане у Милузу и Стразбуру (у Француској). На „Универзитету за Треће доба“ у Београду радио је као ментор на предмету „сликарство“.
Учествовао је као сарадник САНУ у изради Речника појмова ликовних уметности и архитектуре.
Више пута је самостално излагао иконопис и учествовао на великом броју колективних изложби презентујући иконопис и конзерваторске радове.
Од 2018. године активно се бави фотографијом.
Рукопроизведени ипођакон СПЦ.
Као самостални уметник живи и ради у Београду.
Чланство[уреди | уреди извор]
- Члан је УЛУПУДС-а (Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије)[2]
- Члан је ФСС (Фото савез Србије) , председник Фото клуба БЕОГРАД
Иконе у збиркама[уреди | уреди извор]
- Музеја Епархије банатске (Szerb Egyhazi Muzeum), Сентандреја, Мађарска
- Српског музеја хлеба у Пећинцима,[3]
- Малој галерији Синише Пауновића, Београд
- PETER CHARLSTON’S ICON COLLECTION, Dublin, Ireland
Публиковани радови[уреди | уреди извор]
- "ВОЂЕНИ РЕЧЈУ", рецензија књиге ХРАМ СВ.АРХИЂАКОНА СТЕФАНА Уметност и архитектура, прот. Србољуб Милетић, Београд 2012.
- „Модуларни радни рам за натезање платна“, 28. Гласник друштва конзерватора Србије, Београд, 2004.
- „МАЛА ЕРМИНИЈА ВОЈИСЛАВА ЗОГРАФА“ сликарска технологија јајчане темпере, „АТОС“, Београд, 2003.[4][5]
- „Сложени проблеми конзервације и рестаурације иконостаса цркве Св. Георгија из Великих Бастаја, рад Мојсеја Суботића из 1875. године“ — 18. Гласник конзерватора Србије, Београд, 1994.[6]
Насликани иконостаси[уреди | уреди извор]
- у храму Успења Пресвете Богородице. у Кукурузарима, Хрватска Костајница, Хрватска
- у храму Св.Василија Острошког у Горњем Будачком, Хрватска
- У параклису Васкрсења Христовог, Окружни затвор Београд[7]
- У цркви Сретења Господњег у Раљи, Београд, Србија
- У цркви Светог Илије у Растовцу, Никшић, Црна Гора
- У цркви Ваведења Пресвете Богородице, манастир Шудикова, Црна Гора
Зидно сликарство[уреди | уреди извор]
- Зидна слика у Епархијском двору Епархије Горњокарловачке, Карловац, Хрватска
- Параклис Васкрсења Христовог, Окружни затвор Београд
- Храм Богородице Тројеручице у Доњем Будачком, Карловац, Хрватска
- Храм Преображења Господњег, Жабљак, Црна Гора
- Парохијски дом храма Св. Цара Константина и Јелене, Београд[8]
- Капела Св. Симеона Богопримца, Црна Река
- Певнице у цркви Св. Ђорђа у Голубцу, Мионица
Рестуарирани иконостаси[уреди | уреди извор]
- Иконостас цркве Св. Георгија из Великих Бастаја, Славонија
- Иконостас цркве Св. Петке у Пиперцима, Република Српска[9]
- Иконостас цркве Рођења Пресвете Богородице у Богатићу
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- 2017. ВИТЕЗ СРПСКОГ СЛИКАРСТВА, IX Видовданске културне свечаности, Златибор
- 2014. Грамата Патријарха Иринеја
- 1998. Годишња награда УЛУПУДС-а
- 1992. Специјално признање Музеја примењених уметности за постигнут висок уметнички ниво у области конзервације и рестаурације на „Мајској изложби УЛУПУДС-“а
- 1987. Награда за цртеж на тему "Животиње", на ФЛУ
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Сњежана Орловић, МАНАСТИР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ, Мартириа, Карловац, Београд, 2017.
- група аутора, ХРИСТИАНСКО ИСКУССТВО- каталог мајстора савремене хришћанске уметности, Достоинство, Москва, 2016.
- мр Оливера Гаврић Павић, МАЛА ЕРМИНИЈА ВОЈИСЛАВА ЗОГРАФА, Ликовни живот, 103/ 104, Београд, 2003.
- мр Гордана Жуњић Кусовац, МАЛА ЕРМИНИЈА ВОЈИСЛАВА ЗОГРАФА, Атос, Београд, 2003.
- Вера Грујић, ИКОНЕ, Ликовни живот, 71/ 72, Београд, 1998.
- Радош Гачић, НЕБЕСКА ИКОНОПИСАЧКА ВИЂЕЊА, Таковске новине бр.1245, Горњи Милановац, 1997.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Арт инфо/Биографија”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2015. г. Приступљено 20. 06. 2015.
- ^ УЛУПУДС/Војислав Луковић
- ^ Музеј хлеба Пећинци
- ^ Scribd/Tehnologija ikonopisa
- ^ Erminija/Vojislav Luković
- ^ Иконостас Бастаји
- ^ „СПЦ/Освештен Параклис у Окружном затвору у Београду”. Архивирано из оригинала 05. 09. 2015. г. Приступљено 20. 06. 2015.
- ^ „Вождовачка црква/Архитектура и живопис”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2015. г. Приступљено 20. 06. 2015.
- ^ „Парохија пиперачка (Пиперци код Брчког)”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2016. г. Приступљено 20. 06. 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званична презентација: srpske-pravoslavne-ikone.com
- Словољубве/Збор зборила господа хришћанска — Војислав Луковић: „Читање икона“
