Војислав Танкосић
| Војислав Танкосић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 16. октобар 1881. |
| Место рођења: | Руклада (Кнежевина Србија) |
| Датум смрти: | 2. новембар 1915. |
| Место смрти: | Трстеник (Краљевина Србија) |
Војислав Воја Танкосић познатији као Војвода Танкосић (Руклада, 16. октобар 1881 — Трстеник, 2. новембар 1915) је био мајор српске војске.
Садржај |
[уреди] Биографија
Био је пореклом из Босне[1], а родом из Крајине[2].
Као потпоручник је учествовао у завери против краља Александра Обреновића и у Мајском преврату 1903. године. У својству члана четничке организације упућен је зими 1903/04 у Скопље, Битољ и Солун, где је радио на организовању четничких акција у Македонији. За време свог боравка у Македонији учествовао је у борбама на Челопеку.
После аустроугарске анексије Босне и Херцеговине, формирао је у Прокупљу четничку школу у којој су припремани добровољци за извршавање специјалних задатака у Босни и Херцеговини. Био је члан "Младе Босне" и централне врховне управе организације Уједињење или смрт (популарно зване "Црна рука").
У Првом балканском рату командовао је Лапским четничким одредом.
После Сарајевског атентата 1914. аустроугарска влада га је у ултиматуму упућеном српској влади сматрала одговорним за атентат, због чега је био притворен у штабу Дунавске дивизије I позива.
По избијању Првог светског рата постао је командант Добровољачког одреда у Београду, а затим Рудничког добровољачког одреда. За време битке на Дрини 1914. командовао је посебном четом добровољаца и четника у састави Лимског одреда у источној Босни, потом код Лознице, Крупња, на Мачковом камену и др. За време повлачења српске војске 1915. као командант батаљона смртно је рањен у Игришту код Великог Поповића 31. октобра 1915.
Од последица рањавања умро је 2. новембра 1915. у својој 34. години живота у Трстенику. Његови војници су га однели и закопали у родном крају. Касније су Аустријанци гроб откопавали да се увере да је мртав.[3]
[уреди] Признања
- Одликован је многим одликовањима за исказану храброст.
- Једна улица у београдској општини Врачар носи име Војводе Танкосића [4].
- Једна улица у Нишу носи име Војводе Танкосића[5]
- Када је погинуо имао је чин мајора српске војске.
[уреди] Извори
- ^ Историја Југославије, група аутора, Просвета, Београд 1972. — стр. 376
- ^ Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966, стр. 479
- ^ Милорад Белић: „Комитски војвода Војислав Танкосић - живот и деловање у периоду 1903-1915“, стр. 52, у публикацији „Гласник“, број 37, Историјски архив Ваљево, 2003. године.
- ^ Бранко Цига Миленковић, Београд-људи и улице, Беостар, Београд, 1998.
- ^ http://nadji.info/ulica/33185/vojvode-tankosica-18000-nis-medijana
[уреди] Литература
- Мала Енциклопедија (1959). Танкосић Војислав (на ((sr))). Београд: Просвета.
- М. Живановић: Пуковник Апис, Београд 1955;
- В. Дедијер: Сарајево 1914, Београд 1966.
- Народна енциклопедија, 1927. године, Миомир Миленовић.
- Миленковић, Бранко Цига (1998.). Београд-људи и улице (на ((sr))). Београд: Беостар.
[уреди] Види још
- Четници
- Црна рука
- Бела рука
- Млада Босна
- Народна одбрана
- Драгутин Димитријевић Апис
- Бранивоје Јовановић
- Богдан Југовић Хајнц
- Јован Бабунски
- Војин Поповић
- Саватије Милошевић
