Војна операција

С Википедије, слободне енциклопедије
Балтичка операција немачких трупа и њихових сателита, Источни фронт,[1][2][3] Други светски рат

Војна операција је координисана војна активност државе. У сврху тајности војне операције имају шифроване називе. Могу бити борбене и неборбене и могу се даље разврставати по више критеријума, као што су територија коју обухвата, обим ангажовања оружаних снага, утицај на остале елементе оружаног сукоба.

Свака војна операција се састоји од следећих фаза:

  1. Иницирање - јасна идеја војног, политичког, економског и друштвеног циља операције
  2. Планирање - дефинисање јасних циљева, времена, обухвата и трошкова операције
  3. Извршавање - координисана логистичка и борбена активност оружаних снага
  4. Контрола - надзор над извршавањем операције и поређење са планом
  5. Закључивање - прихватање или одбијање ефеката операције наредбама командних структура

Историја[уреди | уреди извор]

Мапа за стратешку операцију „Уран“ 1942, Битка за Стаљинград[4][5][6][7]

Први познати класични знаци операције као једног од облика ратовања настали су у војним сукобима и ратовима крајем 18. - почетком 19. века, а теоријски концепти и практично отелотворење операције као облика војне уметности (оперативни уметност) обликовала се од почетка 20. века.

Према дефиницији Војне енциклопедије Руско царство 1911-1914: Операција (војна) је скуп стратешких и тактичких акција усмерених на постизање било ког, одређеног задатка датог рата и обично довршених великим војним сукобом страна.

У војним пословима СССР-а, средином 1930-их развијена је теорија за извођење дубоке офанзивне операције (Дубока операција), која је предвиђала координирану масовну употребу тенковских снага, авијације, артиљерије и ваздушно-десантних јуришних снага.

Према ТСБ, операција је скуп удара, битака, кординираних и међусобно повезаних у сврху, временa и местa, које изводе оперативне формације једног или неколико родова оружаних снага према јединственом концепту и плану за решавање оперативни или стратешки задаци.[8]

Током Другог светског рата војска и морнарица СССР-а изводиле су офанзивне и одбрамбене операције, у зависности од циљева и броја укључених трупа (снага), подељене на стратешке и фронтовске операције. Фронт-линије операције могу бити или саставни део стратешких операција, или бити независне. Подела операција на офанзивне и одбрамбене операције говори само о томе ко је започео напад на почетку догађаја или шта је био циљ у случају намерне одбране. Често су се током операције офанзива и одбрана могли смењивати.

Имена операција добила су а постериори, у зависности од развоја догађаја и резултата постигнутих током операције, а током догађаја коришћена су кодна имена, од којих су нека остала додатни назив за операцију (совјетске операције „Багратион“, „Уран“,[9][10][11][12] операције Вермахта „Цитадела“, „Блау“, англоамерички „Оверлорд“ и слично).[13]

Операција Маркет гарден[уреди | уреди извор]

Операција Маркет гарден[14][15][16] је била савезничка војна операција која је покренута током Другог светског рата, у септембру 1944. године. Главни циљ операције је било заузимање мостова на главним речним токовима на територији Холандије под немачком контролом, како би се омогућио брз продор савезничких снага у само срце нацистичке Немачке и рат привео крају до Божића. Ипак нацисти су успели да добију битку и тако се одрже још неколико месеци у рату.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Edwards, Robert (15. 8. 2018). The Eastern Front: The Germans and Soviets at War in World War II. Rowman & Littlefield. ISBN 9780811767842 — преко Google Books. 
  2. ^ Duiker, William J. (2015). „The Crisis Deepens: The Outbreak of World War II”. Contemporary World History (sixth изд.). Cengage Learning. стр. 138. ISBN 978-1-285-44790-2. 
  3. ^ „World War II: The Eastern Front”. The Atlantic. 18. 9. 2011. Приступљено 26. 11. 2014. 
  4. ^ Sieff, Martin (2005-04-27). „Analysis: Stalingrad defines urban war”. UPI (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-05. 
  5. ^ Spencer, John; Geroux, Jayson (2021-06-28). „Urban Warfare Project Case Study #1: Battle of Stalingrad”. Modern War Institute (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-05. 
  6. ^ Davis, Daniel L. (2016-11-28). „Why Stalingrad Was the Bloodiest Battle of World War II (and Perhaps of All Time)”. The National Interest (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-17. 
  7. ^ Deadliest Battle in History: Stalingrad | Animated History (на језику: енглески), Приступљено 2022-01-26 
  8. ^ „Операция (воен.)”. bse.sci-lib.com. Приступљено 10. 03. 2021. 
  9. ^ Beevor, Antony (1998). Stalingrad: The Fateful Siege: 1942 – 1943. Harmondsworth, United Kingdom: Penguin Putnam Inc. ISBN 0-670-87095-1. 
  10. ^ Bell, Kelly (јесен 2006). „Struggle for Stalin's Skies”. WWII History: Russian Front. Special. Herndon, Virginia: Sovereign Media. Issue. 1539-5456. 
  11. ^ Bergström, Christer (2007). Stalingrad – The Air Battle: 1942 through January 1943. Harmondsworth, United Kingdom: Chevron Publishing Limited. ISBN 978-1-85780-276-4. 
  12. ^ Clark, Alan (1965). Barbarossa: The Russian-German Conflict, 1941–1945. New York City, New York: William Morrow. ISBN 0-688-04268-6. 
  13. ^ „Остоја Војиновић: Операција Барбароса – Дан напада на СССР и правог почетка Другог светског рата”. Видовдан | Српска традиција и национални интерес (на језику: српски). 23. 06. 2020. Приступљено 10. 03. 2021. 
  14. ^ Badsey, Stephen (1993), Arnhem 1944: Operation Market Garden, London: Osprey Publishing, ISBN 978-1855323025 
  15. ^ Balke, Ulf (1990), Der Luftkrieg in Europa, II, Koblenz: Bernard & Graefe, ISBN 3763758844 
  16. ^ Barnes, B. S (1999). The Sign of the Double 'T' (The 50th Northumbrian Division – July 1943 to December 1944). Market Weighton: Sentinel Press. ISBN 9780953426201. 
  17. ^ September 1994, Retired Colonel William Wilson (12. 06. 2006). „Operation Market Garden: History's Greatest Airborne Assault”. HistoryNet (на језику: енглески). Приступљено 10. 03. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]